Odlazeća 2017. godina na Kosovu je protekla u senci izbora, najpre onih prevremenih parlamentarnih u junu, a potom i redovnih lokalnih u oktobru.
Prioriteti koji su bili pred zemljom početkom godine, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, vizna liberalizacija, formiranje Vojske Kosova, nastavak političkog dijaloga sa Srbijom, prebacuju se i na novu 2018. godinu.
Godina je počela hapšenjem Ramuša Haradinaja u Francuskoj, tada lidera opozicione strane Alijanse za budućnost Kosova, na osnovu Interpolove poternice Srbije zbog ratnih zločina. Oslobođen je krajem aprila nakon što je francuski sud odbio da ga izruči Srbiji. Početak godine je obeležio i famozni voz kojeg je Srbija htela da pošalje na Kosovo, a u bojama zastave Srbije sa ispisanim „Kosovo je Srbija“ na 21 jeziku.
O nastavku političkog dijaloga složili su se početkom godine premijeri i predsednici Kosova i Srbije ali do sada, nije bilo vidnog pomaka po tom pitanju. Kosovski zvaničnici su u međuvremeni izjavljivali da dijalog ulazi u konačnu fazu koja bi trebala da se okonča recipročnim priznanjem.
Predsednik Kosova je u odlazećoj godini izneo i predlog da se Vojska Kosova, umesto putem ustavnih za šta je potrebna mnogo veća podrška u Skupštini, desi zakonskim izmenama. Ideja je naišla na veliko protivljenje međunarodne zajednice, tako da je ona pala u vodu. Uslovi za formiranje Vojske, pre svega zbog protivljenja srpskih predstavnika u kosovske institucije, još uvek nisu stvoreni.
Kosovo ponovo ulazi u novu godinu pod viznim režimom, i to zbog nemogućnosti kosovskih institucija da ratifikuju Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je jedan od poslednjih uslova Evropske komisije za viznu liberalizaciju.
To pitanje je dovelo i do raskida koalicije Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova. O sudbini vlade u maju raspravljalo se na zahtev kosovske opozicije, tada Pokreta Samoopredeljenje, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo ali su presudni glasovi bili glasovi Demokratske partije Kosova čiji su poslanici naveli da u zemlji postoje evidentni zastoji u mnogim procesima.
Vanredni izbori raspisani su za 11. jun, kada pobedu odnosi predizborna koalicija Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Alijanse novo Kosovo, sa Ramušem Haradinajem na čelu vlade ali sa jakom opozicijom – Pokretom Samoopredelje koji je na izborima udvostručio broj poslanika, i Demokratskim savezom Kosova. U istu vladu ulazi i Srpska lista.
Najglasaniji lider međutim biva Aljbin Kurti iz Pokreta Samoopredeljenje. Institucije su se međutim konstituisale tek u septembru.
Po dolasku na vlast, Haradinaj je formirao novu Državnu komisiju za obeležavanje granice kojoj je prvi zadatak bio da preispita rad bivše komisije po pitanju demarkacije sa Crnom Gorom. Nova komisija je iznela nalaze da je prilikom procesa demarkacije Kosovo izgubilo deo svoje teritorije. Izveštaj komisije i Sporazum o demarkaciji je prosleđen Skupštini, ali još uvek nije stigao na dnevni red. U svakom slučaju, male su šanse da će doći do njegove ratifikacije jer je potrebna dvotrećinska većina glasova.
Tokom 2017. je funkcionalizovan i Specijalni sud za ratne zločine koji će istraživati navode iz izveštaja Dika Martija o zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova nad nealbanskim stanovništvom od 1998-2000. Do sada, ni jedna optužnica nije podignuta, i Kosovo upravo ovim pitanjem završava 2017. godinu, odnosno inicijativom poslanika da se usvoji Nacrt zakona o ukidanju suda jer ga smatraju jednostranim.
Zbog nedostatka kvoruma na predsedništvu, Skupština još uvek nije uspela da zakaže vanrednu sendicu po tom pitanju. Strani ambasadori su navela da je to jedna od najrizičnijih inicijativa od 1999. i nož u leđa međunarodnim partnerima.
Kosovo je u 2017. odustalo od prijema i u Interpol i u UNESCO zbog nedovoljne podrške za članstvo. Doživelo je i da Surinam povuče priznanje nezavisnosti Kosova.
Na pozitivnijoj noti, došlo je do integracije pravosuđa na severu Kosova u kosovski pravosudni sistem, a koji je ranije funkcionirao u sklopu srpskog. Konačno su stvoreni uslovi da žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu apliciraju za penziju. U toku 2017. na Kosovu je uspešno i bez incidenata održana i LGBT parada.
Kosovski analitičar, Ramuš Tahiri, tvrdi da je u odlazećoj godini više bilo problema nego uspeha, težnje naroda nisu se ostvarile, desili su se nepotrebni parlamentarni izbori bez suštinske reforme koji su prišli kroz velika suprostavljanja političkih partija.
„Sada i ne izgleda da je vlada stabilna zbog toga što zavisi od jednog glasa više. Nema potrebnu dvotrećinsku većinu. Ne vidim i volju ove vlade da razgovara sa opozicijom, ili obrnuto. Verovatno se čekaju novi izbori na proleće ako ova Vlada izgubi međunarodna podršku. Inače, svim vladama na Kosovu daje se blanko međunarodna podrška zbog stabilnosti i zbog nerešenih odnosa sa Srbijom, kao i zbog samog mira 'u kući'“, ističe Tahiri.
Tahiri dodaje da prioriteti pred Kosovo ostaju ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom i Specijalni sud za ratne zločine.
Unapređenja nije bilo po pitanju vladavine prava, kao ni po pitanju ojačavanju međunarodnog subjektiviteta. Po pitanju ekonomije, dodaje on, takođe nije bilo pomaka.
„Kosovo nema neku strategiju ekonomskog razvoja i nije privatiaciju sprovela kako treba, u sklopu razvoja Kosova. Nisu funkcionirali tzv. spin-offovi da se nastavi proizvodnja i poveže međunarodni kapital sa međunarodnom snagom i resursima Kosova. Privredni rast izgleda kao da je najveći u regiji jer se statistički tako iskazuje, ali u stvarnom životu, Kosovo to ne oseća. Zaostajemo u izvozu robe i usluga i nezaposlenost mladih je velika“, ističe Tahiri.
Građani Kosova razočarani su odlazećom godinom.
„Ovo je bila jako loša godina, ništa se dobro nije desilo. Stagnacija i ništa drugo. Narod se izgubio, izgubio je i osećanja, ne zna za koga glasa više. Svi lažu. Premijer sebi udvostručuje platu na 3,000 eura, a ne razmišlja o penzioneru koji je svoje zdravlje uništio, a prima 75 eura mesečno. Omladina beži odavde. Još malo na ulicama će hodati samo starci. Poslednji čas je da se narod osvesti“, kaže Ramadan iz Prištine.
„Katastrofa, ta reč važi za sve segmente života“, navodi Hajriz iz Prištine.
Facebook Forum