Kosovske institucije će najverovatnije, na osnovu zakona na snazi, izdati crvenu Interpolovu poternicu za osobama koje su osuđene za ratne zločine u odsustvu.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu, koji prati kosovsko pravosuđe.
Osnovni sud u Prištini osudio je 26. decembra Čedomira Aksića na 15 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, počinjenih u periodu od januara do maja 1999. godine na teritoriji opštine Štimlje na Kosovu, odnosno u selima Račak, Malopoljce i Petrovo.
Ovo je prva presuda za ratne zločine doneta u odsustvu na osnovu izmenjenog Zakonika o krivičnom postupku 2022. godine.
"Mada, procedura izdavanja crvene poternice za osobe koje nisu dostupne pravosudnim institucijama, bila je obaveza i pre suđenja", ukazuje Miftaraj.
Suđenje u odsustvu pred kosovskim pravosuđem može da se održava samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženog.
RSE se obratio Ministarstvu pravde u Vladi Kosova sa upitom da li je zatraženo izdavanje crvene poternice za Aksićem pre suđenja, te da li će to učiniti sada nakon presude – ali odgovor nije stigao do objave ovog teksta.
Kosovo nije član Interpola, pa se poternice raspisuju posredstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Iz ove misije su u odgovoru za RSE naveli da ne komentarišu pojedinačne slučajeve, te da se detaljnije informacije o ulozi UNMIK-a u izdavanju Interpol poternica mogu pronaći na njihovoj web stranici.
"UNMIK prosleđuje obaveštenja Interpolu. Interpol izdaje i objavljuje obaveštenja (poternice) koja ispunjavaju zahteve Ustava Interpolaa i pravila Interpola o obradi podataka", stoji pored ostalog na web stranici UNMIK-a. Napominje se da ova misija nije uključen ni u kakve pravne procese koji mogu uslediti nakon izdavanja poternice od strane Interpola.
Za koje zločine je Aksić osuđen?
Čedomir Aksić je osuđen na 15 godina zatvora na osnovu optužnice koja mu je na teret stavljala da je u periodu od januara do maja 1999. godine, zajedno sa drugim pripadnicima srpskih snaga, izazvao patnju i povredu telesnog integriteta ili zdravlja, kao i strah među civilnim stanovništvom.
Suđenje je trajalo od novembra 2023. godine.
Aksić je optužen da je sa pripadnicima pomenute grupe naredio proterivanje stanovništva i palio kuće oštećenih.
Navodi se da je u selu Petrovo kod Štimlja, Aksić iz puške ubio lice koje je prethodno zaustavio osuđeni.
Takođe, kako se navodi, Aksić je u selu Račak učestvovao u ubistvu nekoliko civila.
'Izručenje za ratne zločine je političko pitanje'
Tužiteljka Habibe Salihu je tokom suđenja navela da su optuženog Čedomira Aksića pokušali da nađu na adresi koju je imao na Kosovu, ali da nikada nije bio prisutan.
Prema pisanju portala Zakletva za pravdu (Betimi për Drejtësi), neki od saslušanih svedoka u slučaju Aksića, bili su upućeni u činjenicu da je on nakon rata prodao svoju kuću koja se nalazila na teritoriji Kosova.
Tužiteljka je takođe navela da su tokom istrage obezbedili i adresu koju optuženi ima u Srbiji, te da su preko Međunarodne pravne saradnje podneli zahtev da se poziv dostavi Aksiću.
Međutim, odgovor je bio da nije bilo moguće obezbediti njegovo prisustvo.
Advokat iz Srbije, Ahmed Delimađec, u izjavi za RSE objašnjava da Srbija ne želi da postupa po Interpolovim crvenim poternicama kada je u pitanju izručuje svojih državljana Kosovu.
- Počelo prvo suđenje u odsustvu za ratne zločine na Kosovu
- Prva presuda u odsustvu za ratne zločine na Kosovu, 15 godina zatvora Čedomiru Aksiću
Delimađec podvlači da je ovo političko pitanje jer ministar pravde Srbije donosi konačnu odluku da li će neko biti izručen nekoj drugoj zemlji.
"Kod tih predmeta za ratne zločine, gde se Srbima sudi na Kosovu a Albancima u Srbiji, to je isključivo politika. Ukoliko bi Srbija prihvatila da svog državljanina izruči Kosovu, to bi značilo da ona de facto priznaje te sudove", kaže on.
Ipak, dodaje da traženo lice može biti uhapšeno ukoliko putuje kroz neku drugu zemlju koja je članica Interpola.
"Ja mislim da bi jedna Nemačka ili Italija postupala po poternici Interpola i da bi ta osoba bila isporučena Kosovu".
Crvena Interpolova poternica za nekom osobom nije isto što i nalog za hapšenje, već zemlje članice primenjuju svoje zakone i odlučuju da li će da uhapse tu osobu.
Srbija ne prepoznaje kosovske institucije jer ne priznaje njegovu nezavisnost i dve zemljenemaju međusobni sporazum o izručivanju, niti postoji direktna pravna saradnja.
Advokat Delimađec napominje i da Ustav Srbije garantuje zaštitu građana kada je reč o izručivanju stranim zemljama radi suđenja, odnosno da ih neće izručivati već da im može sama suditi.
Fond za humanitarno pravo protiv suđenja u odsustvu
Bekim Bljakaj iz Fonda za Humanitarno pravo Kosovo ne podržava suđenja za ratne zločine u odsustvu jer se tako nešto "kosi sa evropskim standardima za fer suđenje".
"Kada optuženi nije u stanju da se sam brani, po nama to nije fer suđenje. Ne mogu da komentarišem presudu jer je prvostepena ali ono što smo mogli da uočimo kroz monitoring tog procesa je da se odbrana po službenoj dužnosti nije mnogo zalagala pa su maltene svi dokazi tužilaštva prošli. Nije bilo nikakvih dokaza od strane odbrane", kaže Bljakaj.
On smatra da su presude u odsustvu "prividna pravda" za žrtve ili članove njihove porodice, ali da oni neće biti zadovoljni kako vreme bude odmicalo jer će osuđeni i dalje biti na slobodi.
"Ukoliko se procesi suđenja u odsustvu budu dešavali retko, možda bude i prihvatljivo. Ali ako to postane redovna pojava predstavljaće problem jer će biti veliki broj pravosnažno osuđenih za ratne zločine a nijedan neće izdržavati kaznu. Naravno da se to neće odraziti pozitivno na žrtve ili članove njihove porodice", napominje on.
S druge strane, Ehat Miftaraj ukazuje da bi osuđeni za ratne zločine u odsustvu mogli biti uhapšeni i izručeni Kosovu, ukoliko putuju van teritorije Srbije.
"Na osnovu važećeg zakona na Kosovu, svi oni koji su osuđeni u odsustvu za ratne zločine, nakon što budu uhapšeni i izručeni na Kosovo, imaju pravo na novo suđenje ako to bude zatraženo, što znači da će proces početi iz početka", objašnjava Miftaraj.
U Zakonu o krivičnom postupku piše da lica kojima se sudi odsustvu jer nadležni nisu uspeli da obezbede njihovo prisustvo, imaju pravo na ponovno bezuslovno suđenje kada god to lice bude uhapšeno.
I advokat Delimađec ukazuje na ponovno suđenje ukoliko bi neka zemlja, osim Srbije, postupila po Interpolovoj poternici i izručila Kosovu osuđene za ratne zločine u odsustvu.
"Ta presuda njima (Kosovu) može da posluži samo kao razlog da se raspiše poternica, kao osnov da se on pronađe, obezbedi njegovo prisustvo kako bi mu se ponovo sudilo", navodi.
Ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) izjavila je 23. decembra na konferenciji o tranzicionoj pravdi da je Odeljenja za ratne zločine u Specijalnom tužilaštvu podiglo 67 optužnica.
Kako je precizirala, podignute optužnice su u 62 predmeta protiv 174 osoba, dok se u 10 predmeta sudi u odsustvu.
Ona je navela kako su suđenja u odsustvu važna "imajući u vidu da Srbija ne predaje ratne zločince".
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok je na hiljade nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 osoba, uglavnom iz albanske zajednice.