Dok Vlada Kosova najavljuje nova radna mesta za pripadnike srpske zajednice, ulaganje u infrastrukturu i drugi vid podrške radi ekonomskog osnaživanja, pojedini srpski privrednici su skeptični.
Kako za Radio Slobodna Evropa kažu privrednici Vitomir Jaćimović iz Leposavića i Duško Gudžić iz Gračanice, ono što Vlada Kosova nudi Srbima nije dovoljno i smatraju da je preduslov za ekonomsko osnaživanje slobodan protok robe i ljudi.
Vlada Kosova je sredinom prošle godine donela odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije "iz bezbednosnih razloga", nakon što su trojicu kosovskih policajaca uhapsili pripadnici srpske policije. Iako su policajci u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, odluka je ostala na snazi.
Komentarišući ovo pitanje, zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) je rekao da je takva mera doneta jer postoji "opasnost da se uz robu na Kosovo prošvercuje i oružje".
Inače, "Ekonomski razvoj za Srbe na Kosovu" je bila tema okruglog stola koji je 21. februara organizovao Centar za humanitarni dijalog.
Šta radi Vlada Kosova za Srbe?
Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi je na tom okruglom stolu poručio kako Vlada Kosova pruža podršku preduzećima ili malim preduzetnicima kroz zapošljavanje radnika, odnosno kroz subvencije za isplaćivanje mesečnih plata.
Kao primer je naveo da će u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – Vlada Kosova podržati dve hiljade novih radnih mesta u privatnom sektoru.
"Subvencionisaće se do 70 odsto plate ili oko 350 evra u trajanju od šest meseci. Povratne informacije koje smo dobili sa severa su veoma dobre. Dosadašnje prognoze su da ima potrebe za oko 2.000 novih radnih mesta a ukoliko bude potrebe ova mera se može proširiti za još 2.000. Takva mera se može primeniti i u drugim opštinama sa srpskom većinom", rekao je Bisljimi.
Pored četiri opština na severu, ima još šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra: Gračanica, Štrpce, Ranilug, Parteš-Pasjane, Klokot i Novo Brdo.
Bisljimi je izrazio uverenje da će ekonomskom razvoju Srba doprineti i "formalizacija privrede", odnosno registracija biznisa, borba protiv krijumčarenja, te budžetska sredstva Vlade za realizaciju infrastrukturnih projekata.
Šta kažu privrednici?
Vitomir Jaćimović iz Leposavića poručuje da je položaj srpskih privrednika jako loš i da se sve svelo "na preživljavanje".
Subvencije Vlade Kosova, kako kaže, nisu dovoljne jer se svode na zapošljavanje radnika.
"Za privredne aktivnosti nije dovoljno samo zapošljavanje jednog, dva radnika. Potrebno je da se na drugi način to reši, da roba može normalno da ulazi i izlazi", kaže ovaj dugogodišnji privrednik aludirajući na odluku Vlade Kosova da zabrani uvoz robe poreklom iz Srbije.
"Ne vidim da se neko uključuje u rešavanje tih problema. Vlada Kosova bi mogla da pomogne ako promeni svoje odluke, da dozvoli promet robe, roba iz Srbije ne može da dođe”, navodi on za RSE.
Dodaje i da ekonomskog razvoja neće biti sve dok se "politika meša u rad privrednika".
Privrednik sa teritorije opštine Gračanica, Duško Gudžić, smatra da Vlada Kosova ne želi iskreno da pomogne ekonomski razvoj Srba, te da se ovoj zajednici pruža minimalno "samo što mora".
"Oni (Vlada Kosova) mogu da urade mnogo, ali neće. To je prosto, oni ne žele da nam pomognu", smatra on.
Gudžić se inače bavi proizvodnjom sokova i džemova od godži bobica, koje uglavnom plasira na kosovsko tržište. U izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je biznis pokrenuo pre oko sedam godina zahvaljujući međunarodnim nevladinim organizacijama, te da nikakvu pomoć od Vlade Kosova nikada nije dobio.
Za srpske privrednike, kako kaže, nemaju sluha ni u Vladi Srbije.
Rašić: Predvideli smo zapošljavanje manjinskih zajednica
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić je rekao da je prošle godine prvi put realizovan program ekonomskog razvoja, kroz koji je u privredu u sredinama gde žive Srbi uloženo oko tri miliona evra.
Pomenuo je i strategiju za zaštitu prava manjinskih zajednica koju je Vlada Kosova usvojila krajem 2023. godine.
Prema Rašićevim rečima, ta strategija će početi da se primenjuje ove godine, a planiran budžet je oko 32 miliona evra.
"U okviru tih 32 miliona evra koje sam pomenuo je i ekonomski program. Jedna od najvažnijih tačaka te strategije je proporcionalna zastupljenost nealbanaca u javnoj administraciji", rekao je Rašić.
Prema zakonima Kosova, pripadnici manjinskih zajednica bi trebalo da čine najmanje 10 odsto zaposlenih u javnom sektoru, a Rašić kaže da se tim pitanjem do sada "niko nije iskreno bavio".
Civilni sektor stanje srpskih privrednika ocenjuje 'haotičnim'
Aleksandar Stojanović iz Centra za razvoj lokalnih sredina je rekao da Vlada Kosova nema komunikaciju sa srpskom zajednicom, da odluke donosi bez konsultacija, te da Srbi zbog toga osećaju neizvesnost.
"Moram da kažem da su i međunarodne organizacije vrlo malo ulagale u srpske sredine. Nama sada trebaju malo ozbiljniji programi (Vlade Kosova) koji će otvoriti preduzeća u srpskim sredinama. Treba promeniti dugoročni pristup", rekao je on.
Gordana Đorić iz nevladine organizacije Udruženje poslovnih žena je ocenila da nestabilna politička situacija utiče na to da većinska albanska zajednica bojkotuje proizvode srpskih privrednika.
"Nađite mi neki veći market gde ćete naći srpski proizvod. Postoji bojkot srpskih proizvoda, naši ljudi imaju problem da plasiraju robu", rekla je ona.
Đorić je navela i da je stanje "haotično" jer Vlada Kosova nije stvorila uslove da se srpska zajednica ekonomski razvija. Potrebno je, kako je rekla, pre svega izgraditi poverenje između kosovskih institucija i kosovskih Srba.
"Postupci aktuelne Vlade su strašni, pospešuje odlazak a ne jača ekonomski razvoj. Za mene je neshvatljivo da Vlada donosi odluke koje štete ekonomiji i srpskoj zajednici", rekla je Đorić.
U tom kontekstu je pomenula zabranu uvoza robe iz Srbije i zabranu upotrebe dinara odlukom Centralne banke Kosova.
"Sve to kod ljudi stvara strah, ne znaju šta da očekuju. To ne stvara poverenje kod ljudi", rekla je ona.
Na to je Bisljimi rekao da je zabrana uvoza robe iz Srbije na snazi iz bezbednosnih a ne ekonomskih razloga.
"Prevoz robe je zloupotrebljen i za uvoz oružja. Dakle, mere su iz bezbednosnih razloga koje je preduzelo Ministarstvo unutrašnjih poslova a ne Ministarstvo ekonomije", rekao je on.
Par meseci nakon zabrane uvoza robe iz Srbije sredinom prošle godine, desio se oružani napad Srba na policiju Kosova, kada je i ubijen jedan policajac. Napad se desio u Banjskoj na severu Kosova a policija je u danima nakon toga zaplenila arsenal oružja. Zvanična Priština je za ovaj napad optužila Beograd, ali je Srbija negirala bilo kakvu umešanost.
