Kosovske institucije postupile su ispravno izdavanjem naredbe da se spreči ulazak voza iz Srbije na Kosovo, smatraju vladajuće stranke na Kosovu, te navode kako je Kosovo i dalje za nastavak dijaloga sa Srbijom i za zaštitu svih građana. Većina izjava zvaničnika Srbije o situaciji nastaloj nakon upućivanja voza ka Mitrovici u funkciji je unutrašnje politike, ocenjuju sagovornici RSE u Beogradu.
Predsednik Kosova Hašim Tači poručio je kako pretnje srpskih vlasti da su spremne za rat i da su spremne da pošalju vojne snage na Kosovo "jasno govore da su namere Srbije jednake onima iz vremena Miloševićevog režima devedesetih godina".
"Nasuprot ovom starom, pretećem i provokativnom govoru koji stiže iz Srbije, pozivam da se nastavi dosadašnjim putem dijaloga, saradnje i sprovođenja postignutih dogovora između dve države, kao i da radimo na potpunoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije", poručio je Tači u saopštenju.
Ova reakcija je usledila nakon pretnji ratom koje je uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
"Ako budu ubijani Srbi, da, ne samo vojska, svi ćemo da idemo. Evo, ja ću da idem prvi. Nije mi prvi put", kazao je on.
Predsednik Skupštine Kosova i najveće vladajuće stranke, Demokratske partije Kosova (DPK), Kadri Veselji izjavio je da je voz sa srpskim obeležjima bio provokacija namenjena kršenju suvereniteta Kosova, te dodao da je situacija u odnosima Kosova i Srbije dosta ozbiljna i osetljiva.
"Najveći nacionalni interes sada je da se svi građani osećaju sigurnim u svojoj državi, a posebno oni na severu, i Albanci i Srbi. Oni ne trebaju da se osećaju ugroženim. Ali ono što je sigurno, neće se dopustiti ni vozovi ni zidovi Srbije na Kosovu. Nama je u interesu da imamo dobre bilateralne i trgovinske odnose, ali Srbija je završila sa Kosovom zauvek, 12. juna 1999. Nema više Srbije na Kosovu niti će je ikada biti", kazao je Veselji.
On je dodao da je Kosovo zemlja svih građana i da srpska zajednica biti zaštićena. Veselji je poručio građanima Kosova da imaju puno poverenje u kosovske institucije i u suverenitet zemlje.
"Nećemo dopustiti nikakve provokacije. Nemamo potrebe za vozovima sa crtežima, imamo potrebe za transport građana koji promoviše slobodno kretanje građana", istakao je Veselji.
Ove izjave su usledile nakon incidenta sa vozom koji je iz Beograda u subotu krenuo prema Severnoj Mitrovici bez dozvole kosovskih vlasti, koje su naredile policiji da se spreči njegov ulazak na Kosovo.
Voz na kojem je sa spoljne strane na 21 jeziku, među kojima i na albanskom, bilo ispisano "Kosovo je Srbija" zaustavljen je u Raškoj po odluci premijera Srbije Aleksandra Vučića, pošto su, kako je ustvrdio Beograd, a kosovske institucije demantovale, "specijalne snage Albanaca pokušale da miniraju deo pruge".
S druge strane, premijer Kosova Isa Mustafa rekao je da je naredba za zaustavljanje voza izdata jer nije imao dozvolu za saobraćaj. Mustafa je kazao da se dogodila "nepotrebna situacija koju je prouzrokovala Srbija u okviru svojih nepravednih igara".
Veselji: Zid ćemo ukloniti
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je poručio i da će se, nakon što bude rešeno pitanje demarkacije sa Crnom Gorom, preći i na pitanje demarkacije granice sa Srbijom.
Veselji je ocenio da je i zid ’kojeg je izgradio Beograd’ u Severnoj Mitrovici provokacija i da će kao takav biti srušen, što zahteva i Rezolucija Skupštine Kosova, koja predviđa njegovo uklanjanje tokom januara 2017.
Zid u Severnoj Mitrovici, napomenuo je Veselji je izgradio Beograd, a ne lokalna samouprava i radi se, kako je rekao, "o direktnom mešanju srpske vlade koja pokušava da takvim manipulacijama spreči razvoj Kosova i otera strane investitore".
"Zid će biti srušen i verujte da će tako biti. Niste verovali ni da će voz biti zaustavljen", rekao je Veselji novinarima.
Kako je dodao, odgovornost za sve što Kosovo uradi nakon 31. januara snosiće vlada u Beogradu i oni koji su podsticali izgradnju zidova koji dele.
"Zid će ukloniti institucije Republike Kosova. Pitanje je volje da se do 31. januara taj zid ukloni. Vlada Kosova može preuzeti finansijske obaveze za njegovo rušenje. Posle 31. januara zid će biti uklonjen u skladu sa kosovskim zakonima. Da li će to biti 1. februara ili 17. februara, ne zna se, ali budite ubeđeni da će biti uklonjen", kazao je Veselji i pozvao Srpsku listu da se vrati u Skupštinu.
Šef poslaničkog kluba vladajućeg Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ismet Bećiri istakao je da je Kosovo, svidelo se Srbiji to ili ne, nezavisna država koja teži dobrosusedskim odnosima. On je dodao da je Kosovo za nastavak dijaloga.
"Mi imamo naše institucije, našu policiju, Bezbednosne snage, a nadamo se u budućnosti da ćemo imati i vojsku. Garant sigurnosti na Kosovu je i NATO, odnosno KFOR. Trebamo da smo spremni za svaku situaciju. Ali, mi smo za nastavak dijaloga, da se problemi reše institucionalno, ali ako misle da mogu da nas uplaše pretnjama, mislim da greše, jer Kosovo osim toga što je država, ona nije sama", kazao je Bećiri.
U nedelju je u Severnoj Mitrovici održan protest Srba zbog "pokušaja ugnjetavanja i zastrašivanja Srba na severu Kosova", a povod je bio zaustavljanje voza.
Oružje pominje, na izbore misli
Tenzije koje su narasle zbog voza koji je u subotu iz Beograda krenuo ka Mitrovici, i svih izjava koje su usledile, a koje su išle od toga da je "sukob širih razmera izbegnut za dlaku", do toga da je Srbija spremna da na Kosovo pošalje i vojsku, te medija u kojima dominiraju reči poput "oružje", "sukob", "rat" - postavlja se pitanje - raste li zaista u regionu vojna pretnja? Eksperti, kako domaći tako i strani, saglasni su - ne.
Većina izjava koje su zvaničnici Srbije dali o situaciji nastaloj nakon upućivanja voza ka Mitrovici u funkciji je unutrašnje politike i usmerene su ka biračkom telu u Srbiji, ocena je Erika Gordija, stručnjaka za Balkan sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
"U Srbiji se spremaju za izbore i nije izvesno da će vladajuća stranka uspeti na tim izborima. Mislim da su svesni da će bolje proći ukoliko bude jaka percepcija pretnje", kaže Gordi.
Da je upravo domaća javnost ta kojoj su poruke zvaničnika upućene, uverena je i Isidora Stakić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Iako je retorika veoma oštra, smatra da se, srećom, ne može govoriti o blizini nekakvog novog oružanog sukoba.
"Svakako svedočimo jednoj ratnohuškačkoj atmosferi i rekla bih da situacija dugo nije bila do ove mere zaoštrena i svakako su te izjave najviših državnih zvaničnika nešto što se, u neku ruku, može očekivati od ljudi koji su već učestvovali u ratnom huškanju pre 20 i više godina, pa nadalje. Ali, mislim da su to pre svega izjave koje su usmerene ka unutra, da su to izjave za potrebe unutrašnje politike i možda, eventualno, početka predizborne kampanje", kaže Stakić.
"Dakle, cilj im je da se pridobije onaj deo biračkog tela koji je nacionalistički orijentisan i da se, pre svega, skrene pažnja sa gorućih problema kao što su korupcija, urušavanje pravne države i vladavine prava i tako dalje", ukazuje naša sagovornica.
Mada je je retorika državnih zvaničnika, po mišljenju naših sagovornika, usmerena ka "unutra", ona svakako može biti i opasna, ukazuju.
"To nije nešto što se olako radi, u bilo kom kontekstu", ističe Erik Gordi i istovremeno ukazuje da situacija danas ipak nije kao što je bila ranije, mada atmosfera, kako je primetila Isidora Stakić "podseća na atmosferu devedesetih godina".
Danas, kaže Gordi, u Srbiji niko osim možda ekstremista, nije zaista spreman da ide da ratuje i to je osnovna razlika.
"Naročito kada se ne zna zbog čega. Isto bi se moglo reći i za kosovsku stranu – da nemaju jak povod za rat. Mislim da neuspeli trik sa publicitetom, neće proizvesti takav povod", ocenjuje Gordi.
Štetu bi ipak, ukazuju naši sagovornici, mogli da pretrpe odnosi Beograda i Prištine, na čijoj se izgradnji mukotrpno radi kroz višegodišnje pregovore u Briselu, a koji su 19. aprila 2013. godine "krunisani" prvim Sporazumom o principima normalizacije. Primena dogovorenog, međutim, ostala je konstantan test za obe strane.
"Takve izjave mogu samo da štete takozvanoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da dovedu do zastoja u bilo kakvom poboljšanju odnosa u regionu", primećuje Isidora Stakić.
Erik Gordi kaže, međutim, da to svakako nije pozitivan tok razvoja situacije, ali da nije ni novost.
"Našli su drugu simboliku. Ovoga puta nije Haradinaj nego voz, ali je priča uglavnom ista", zaključuje Gordi, podsećajući na tenzije koje su podignute nakon privođenja Ramuša Haradinaja početkom godine u Francuskoj po optužnici Srbije i odluke suda u Kolmaru da Haradinaj odluku o tome da li će biti izručen sačeka na slobodi.
Dan pred upućivanje voza ka Mitrovici, Vlada Srbije je zauzela stav da će u slučaju drugačije odluke "primeniti reciprocitet", makar, kako je to rekao šef vladine kancelarije za Kosovo Marko Đurić "Srbija bila ostrvo u Evropi".
Facebook Forum