Filip iz Severne Mitrovice na severu Kosova smatra da je Vlada Kosova "iz političkih razloga" od Evropske komisije zatražila da se za pasoše Koordinacione uprave, koje izdaje Srbija, ne dozvoli liberalizacija viza.
"Mislim da nemaju razloga da se protive, to je opet pozitivna stvar", kaže Filip za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pripadnici srpske zajednice na Kosovu imaju pravo i na državljanstvo Srbije, a samim tim i pravo na pasoše Kosova i Srbije.
Međutim, Filip ima samo pasoš Koordinacione uprave, te objašnjava da kosovski nije želeo da uzme jer se nada da će i sa pasošem koji mu je izdala Srbija moći da putuje bez viza.
Inače, državljani Kosova će od prvog januara 2024. uživati bezvizni režim sa Šengen zonom.
Srbija je viznu liberalizaciju dobila 2009. godine ali uz uslov da ona ne važi za nosioce pasoša koje Srbija izdaje za građane sa prebivalištem na Kosovu.
Da li predlog EK šteti integraciji Srba?
Nakon što su u aprilu ove godine iz Evropske komisije upozorili da se vizna liberalizacija, odobrena za Kosovo, odnosi samo za nosioce kosovskih pasoša, sredinom novembra je od istog tela stigla preporuka da se vize ukinu i za nosioce pasoša Koordinacione uprave, koja funkcioniše u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Potom je reagovala Vlada Kosova, navodeći da su zabrinuti zbog ovakvog predloga bez prethodnih konsultacija ili obaveštenja.
Zvanična Priština ne priznaje srpske pasoše Koordinacine uprave jer smatra da ih izdaje nelegalna institucija.
"Priznavanje ovih dokumenata podriva integraciju srpske zajednice, šteti našim dugogodišnjim naporima (oko integracije Srba)", napisao je zamenik premijera Kosova Besnik (Bislimi) Bisljimi 21. novembra na Facebooku.
Podvukao je i da će pripadnici srpske zajednice sa kosovskim pasošem moći slobodno da se kreću u Šengen zoni.
Iz Evropske komisije 24. novembra nisu konkretno odgovorili na upite RSE oko primedbi Vlade Kosova, već su naveli da će odgovoriti na pismo koje su dobili.
Da li kosovski pasoši doprinose integraciji Srba?
Petar iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, ima i kosovski i srpski pasoš.
Ipak, smatra da uzimanje bilo kog kosovskog dokumenata ne znači i suštinsku integraciju u kosovski sistem ili društvo, već da se radi isključivo o "praktičnim razlozima" ili "nemogućnosti izbora".
"Tako da bi ljudi trebali da imaju izbor i jednake mogućnosti a kosovska vlada bi trebala da se potrudi da Srbe integriše ponudom kvalitetnijeg života, a ne ucenom ili ograničavanjem izbora", kaže Petar za RSE.
Na osnovu podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, koji su RSE dostavljeni krajem oktobra, u srpskim sredinama je porasla potražnja za kosovskim pasošem tokom ove godine.
Posebno je interesovanje bilo izraženo u opštinama na severu Kosova. Primera radi, u periodu od 1. januara 2023. do 30. jula 2023., u Leposaviću je za 97 odsto porastao broj aplikacija za kosovski pasoš.
Šta kaže civilni sektor?
Albanski i srpski civilni sektor na Kosovu ima potpuno oprečne stavove oko ovog pitanja.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je dobijanje pasoša direktna veza sa integracijom kosovskih Srba u kosovsko društvo i sistem, te podvlači da je to standard koji važi u svim demokratskim državama.
"To je vrednost i princip koji se mora štititi i sprovoditi", navodi Miftaraj za RSE.
Dobijanje državljanstva jedne zemlje, dodaje on, omogućava građanima da ostvaruju svoja prava, kao što je pravo na glasanje.
"Ova povezanost države i građana stvara osećaj obostranog interesa ili bolje reći, dubok osećaj povezanosti građana i same države", zaključuje Miftaraj.
S druge strane, Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative naglašava da "posedovanje određenog pasoša ne znači integraciju".
"Ja moram da naglasim da je veliki problem sa kojim se suočavamo politizacija pitanja slobode kretanja ljudi. Državljani Kosova imaju pravo na dvojno državljanstvo, pasoš mogu uzeti ali i ne moraju. Isto tako, ako je neko i državljanin Srbije, može uzeti oba pasoša, ili jedan, ili na kraju krajeva nijedan", navodi ona za RSE.
Radosavljević podseća da se i albanski civilni sektor prvi usprotivio predlogu Evropske komisije da se ukinu vize za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava, te ocenjuje da je tako nešto "zabrinjavajuće".
Pitanje srpskih pasoša 'podelio' civilni sektor
Grupa od 20-ak nevladinih organizacija iz redova albanske zajednice, među kojima je i Kosovski institut za pravdu na čijem je čelu Ehat Miftaraj, 21. novembra je ocenila da bi ukidanje viza za pasoše Koordinacione uprave naštetilo procesu integracije Srba, posebno onih koji žive na severu Kosova.
Dodali su da bi, ukoliko predlog bude usvojen, ozbiljno naštetio svrsi i sprovođenju Sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su dve strane prihvatile krajem februara ove godine.
Istaknuta je tačka Sporazuma koja se odnosi na poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta obe strane.
Nekoliko sati kasnije je usledila javna reakcija srpskog civilnog sektora na Kosovu, u kojoj "uvredljivim" nazivaju stav svojih kolega iz albanske zajednice.
Tvrde i da uzimanje kosovskih pasoša nikako ne znači integraciju Srba u kosovsko društvo i sistem.
"Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako im se daju kosovski pasoši, nego što je broj onih koji već imaju kosovsko državljanstvo. To proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu. Drugim rečima, lice koje dobije novi pasoš već ima državljanstvo i samim tim je već integrisano", navedeno je u reakciji koju je potpisalo 15-ak organizacija, među njima i Nova društvena inicijativa Jovane Radosavljević.
Usledila je 24. novembra još po jedna otvorena reakcija sa obe strane, te je dogovoren zajednički sastanak za ovu nedelju, na kome bi albanski i srpski civilni sektor razgovarali o svim spornim pitanjima.
Da li je Koordinaciona uprava paralelna institucija?
Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi je pozvao Evropsku uniju da dokumente koje za građane na Kosovu izdaje Srbija, tretira kao nezakonite.
Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative smatra da EK treba da zaključi da li je Koordinaciona uprava nelegalna institucija ili ne, ali podvlači da je ona trenutno jedino telo koje može da izdaje pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu ili raseljenim licima sa Kosova.
“Ako bi se ovo telo ukinulo, ovi građani bi bili obespravljeni u tom smislu da ne bi mogli da putuju, iako ovaj pasoš (Koordinacione uprave) još uvek zahteva proces dobijanje viza za putovanja”, objašnjava ona.
Međutim, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da je Koordinaciona uprava nelegalani mehanizam, te da je u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
"Greška ili nepravilna praksa Evropske komisije 2009. godine ne može se legitimisati i legalizovati. Ovaj mehanizam, koji je Evropska komisija prihvatila kao političko rešenje, ne može se prihvatiti i ne treba da bude legitimisan 2023. godine", zaključuje on.
Dodaje da je Koordinaciona uprava za izdavanje pasoša građanima koji žive na Kosovu formirana jer EU nije uspela da obaveže Srbiju da prizna Kosovo i ponudi praktično rešenje bez kršenja Ustava Kosova.
Srbija je 2009. godine formirala Koordinacionu upravu kao telo Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za izdavanje pasoša građanima sa prebivalištem na Kosovu. To je zapravo bio uslov Unije da Srbija dobije viznu liberalizaciju, uz obrazloženje da u suprotnom postoje bezbednosni rizici koji se posebno tiču ilegalne migracije.
Do tada su pasoše Srbije izdavale policijske uprave za gradove na Kosovu, kao što je policijska uprava za Prištinu, Uroševac, Peć i tako dalje.
Ove policijske uprave se ne pominju u pasošima Koordinacione uprave, već samo stoji da je dokument izdat od strane Ministartsva unutrašnjih poslova Srbije.
