Odlaganje primene odluke Vlade Kosova o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije koje ulaze ili izlaze sa kosovske teritorije, na period između 60 ili 90 dana, je najpoželjnija opcija za međunarodnu zajednicu.
To više diplomatskih izvora navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE), objašnjavajući da je to put za izbegavanje novih tenzija na relaciji Priština-Beograd, poput onih koje su izbile 31. jula.
- Nedelja na Kosovu od blokada do odgode primene odluka o tablicama i dokumentima
- Pitanja stara 11 godina povod za nove tenzije na Kosovu
Pritom, kako je rečeno RSE, po željenom scenariju, u istom periodu bi i Srbija odustala od izdavanja takvih dokumenata za državljane Kosova.
Naime, kako objašnjavaju ovi izvori, cilj je obezbediti vremenski period građanima Kosovoa koji žive u četiri opštine na severu, a koji ne raspolažu kosovskim dokumentima, da dođu do takve dokumentacije. Time bi bili izuzeti od primene odluke kosovske vlade o izlazno/ulaznim papirima, koja se tiče državljana Srbije.
Većina Srba na Kosovu raspolaže samo dokumentima koje izdaju srpski organi, i ne poseduje kosovsku dokumenatciju. U toj situaciji, kada kosovski Srbi, uglavnom sa severa, ne mogu dokumentacijom da dokažu da žive na Kosovu, odlukom Vlade bi trebalo da im budu izdati adekvatni ulazno/izlazni dokumenti.
Potvrdu ovih navoda RSE zvanično nije mogao dobiti od predstavnika Evropske unije.
Šta je prethodilo?
Nakon neuspelih razgovora na nivou lidera Srbije i Kosova, koji su održani 18. avgusta u Briselu, specijalni predstavnik Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak kao i američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Escobar (Eskobar) doputvali su na Kosovo i u Srbiju.
Njihova misija je pokušaj da se pronađe rešenje uoči najavljenog ponovnog početka primene odluke kosovske vlade, što je zakazano za 1. septembar, tačno mesec dana nakon što se od primene odustalo zbog otpora iskazanog kroz podizanje barikada na severu Kosova. Odluka Prištine o odlaganju je usledila nakon intervencije EU i SAD.
Inače, namera od koje Vlada Kosova ne odustaje je u skladu sa dogovorima koje su dve strane postigle u okviru briselskog dijaloga 2011. i 2016. godine.
Kako podvlače izvori u Briselu, niko ne želi da vidi ponavljanje eskalacije na severu Kosova, stoga je, kako saznaje RSE, poseta evropskog i američkog izaslanika Prištini i Beogradu, rezultat inicijative američkog državnog sekretara Anthony Blinkena (Entoni). On je od Eskbara zatražio da se vrati u region i učini sve kako bi pronašao rešenje za krizu.
Koje su opcije na stolu?
- Početak primene odluke Vlade Kosova o izdavanju privremenih dokumenata za sve građane sa dokumentima Republike Srbije;
- Izuzeće Srba na Severu od primene ove odluke;
- Jedostrano odlaganje primene odluke Vlade Kosova, dok Srbi na Kosovu ne dobiju kosovska dokumenta;
- Obe strane odustaju od izdavanja dokumenata na određeno vreme.
Šta je tražio Vučić?
Izuzeće kosovskih Srba koji žive na severu Kosova a nemaju kosovske dokumente je zatražio u pregovorima predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ovaj zahtev je, prema našim saznanjima, odbio premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti insistirajući da nema načina kako potvrditi da državljani Srbije koji ulaze/izlaze na i sa Kosova zaista žive u toj zemlji.
Inače odluka Vlade Kosova se primenjuje samo na državljane Srbije, a ne i na one kosovske građane srpske nacionalnosti koji imaju bilo kakvu kosovsku dokumentaciju.
Kakav je stav EU i SAD?
Evropska, odnosno američka strana, kako kažu u Briselu, ne osporava pravo Kosova da počne sa primenom ove odluke, ali se teži rešenju kojim bi se izbegle tenzije.
Cilj međunarodnog angažovanja, rečeno je RSE, je da se izbegne stvaranje uslova za diskriminaciju kosovskih Srba koji u ovom trenutku imaju veoma kratko vreme za dobijanje kosovskih dokumenata.
Naime, briselski zvaničnici upućeni u proces smatraju da je preostali period od manje od nedelju dana, odnosno do 1. septembra, kada sledi početak primene odluke kosovske vlade, prekratak za dobijanje ovih dokumenata.
Zbog svega toga, navode sagovornci RSE, u cilju da obe strane ostvare takozvanu "win-win" situaciju, kako bi obe smatrale da su nešto dobile, obostrano (privremeno) odustajanje od izdavanja ulazno/izlaznih dokumenata je opcija koja se priželjkuje u međunarodnim kuloarima.
U tom periodu, od 60 do 90 dana, bi, kako obašnjavaju diplomatski izvori, Srbi na severu dobili kosovska dokumenta tako da početak primene odluke kosovske vlade ne bi nikoga diskriminisao.
Ovaj put neće biti blokada na putevima Kosova?
NATO neće dozvoliti ometanje slobode kretanja na teritoriji Kosova, i to je poruka koju je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg preneo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na sastanku koji je održan, 17. avgusta u Briselu.
- Stoltenberg sa Vučićem i Kurtijem: KFOR spreman da interveniše ako bezbednost bude ugrožena
- Predsednik Srbije najavio obraćanje KFOR-u
- Kurti izjavio da nikakvog pogroma na Kosovu neće biti
Kako su RSE naveli izvori u NATO-u upućeni u vođene razgovore dan uoči susreta čelnika Srbije i Prištine u Briselu, to se odnosi i na slučaj eventualnog ponavljana podizanja barikada.
Međutim, ukoliko dogovor ne bude postignut najkasnije do 31. avusta, ni NATO ni EU ne isključuju mogućnost tenzija, doduše, kako navode izvori RSE, drugačije prirode, najverovatnije političke.
Na severu Kosova pojačano prisustvo NATO-a
