Najkasnije u naredne dve nedelje očekuje se usvajanje ključnog dokumenta koji će otvoriti put sudskim postupcima pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu, sa sedištem u Hagu.
Analitičari na Kosovu navode da – što je bliže dan prvih optužnica – to su veće mogućnosti da se na Kosovu obnove tenzije. Oni ističu da je cilj trenutnih dešavanja na Kosovu više taj da se međunarodnoj zajednici pošalje poruka da su faktor stabilnosti oni koji se mogu naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine.
U Specijalnom sudu za ratne zločine (zvaničan naziv Specijalizovana veća i Sprecijalizovano tužilaštvo) u Hagu u toku su pripreme za usvajanje ključnog dokumenta koji će otvoriti put pokretanju sudskih postupaka - pravilnika o postupku i dokazima.
Kako za RSE kaže portparolka Specijalizovanih veća i Sprecijalizovanog tužilaštva Kosova Avis Beneš trenutno je celi rad fokusiran na pripremu plenarne sednice koja će se održati tokom marta, a kada se očekuje usvajanje pravilnika koji reguliše vođenje sudskih postupaka u Specijalizovanim većima.
"Bez usvajanja ovog dokumenta i njegovog stupanja na snagu, sudski postupci ne mogu da počnu, tako da trenutno radimo na tome", ističe Beneš.
Na plenarnoj sednici u Hagu učestvovaće sve međunarodne sudije, ukupno njih 19, koji su do sada bili u prilici da komentarišu nacrt pravilnika. Oni bi trebali da se slože o konačnoj verziji i da se dokument usvoji.
Nakon toga, Specijalizovano veće Ustavnog suda Kosova u roku od 30 dana treba da utvrdi da li je pravilnik u skladu sa Ustavom Kosova.
"Tek nakon toga, pravilnik može da stupi na snagu i tek tada će veća moći da krenu sa sudskim postupcima. Pravilnik će biti dosta obiman i on će u detalje regulisati vođenje sudskih postupaka, dakle predsudski postupak, suđenje, apelacije, ali i pitanja organizacije i administracije Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva, odnosno prava osoba tokom istraga, hapšenja, pritvora, učešće žrtava u sudskim procesima i drugo", pojašnjava Avis Beneš.
Međunarodne sudije koje će raditi u Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, odnosno Sudu, imenovala je šefica EULEX-a i oni će biti angažovani po potrebi, na zahtev predsednice Suda Ekaterine Trendafilove, koja je jedini stalni sudija.
Imenovane sudije dolaze iz Velike Britanije, Holandije, Irske, Norveške, Italije, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Češke, Estonije, Belgije, Kanade, te Sjedinjenih Država.
Inače, osmoro sudija je već bilo angažovano u EULEX-u ili pri UN-ovoj misiji na različitim dužnostima.
Međutim, u vreme poslednjih priprema za početak sudskih postupaka, na Kosovu vlada nezadovoljstvo zbog Specijalnog suda, koji je osnovan odlukom kosovskih vlasti.
Prošle nedelje je na sednici Skupštine zatraženo da se ponovo razmotri i izmeni Zakon o Specijalnom sudu.
Poslanik vladajuće Demokratske partije Kosova Nait Hasani navodi da je ovaj zahtev podneo na predlog udruženja i porodica poginulih boraca, uz podršku šest poslanika u Skupštini.
"To sam zatražio zato što ovaj sud tretira samo vojnike Oslobodilačke vojske i ne tretira nijedan slučaj srpske policije i vojske koji su izvršili zločine na Kosovu", ističe Hasani, dodajući da Sud treba da bude na Kosovu kao Specijalni sud, a njegova jurisdikcija da pokriva zločine počinjene prema svima na Kosovu.
Poslanici su odbili da se o Zakonu raspravlja na redovnoj sednici i preporučili da se zahtev za izmenu Zakona, kako nalaže procedura, prosledi prvo skupštinskom Odboru i predsedništvu Skupštine.
Vladajuće stranke su podržale razmatranje Zakona kako i predviđa procedura, dok su iz opozicione stranke Samoopredeljenje postavili pitanje zašto oni koji su glasali za Specijalni sud sada traže razmatranje Zakona, nakon što su o tome izvršene i ustavne promene.
Samoopredeljenje je ponovilo stav da je ovaj sud "jednostran" jer će suditi samo OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) "koju smatra kriminalnom organizacijom" i jer će "suditi samo zločine Albanaca".
Šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Gljauk Konjufca predložio je da sve partije sednu zajedno i preciziraju kako da se ugasi Specijalni sud.
Kosovo spremno za suđenja
Kosovski analitičar Driton Seljmanaj u izjavi za RSE navodi da je, s obzirom da je poznato da će Sud tretirati slučajeve u kojima su uključeni ljudi sa visokih funkcija u kosovskim institucijama i OVK, napetost u zemlji uoči početka rada suda razumljiva.
Seljmanaj, pak, smatra da je namera pojedinih inicijativa - kao što je zahtev veterana OVK-a da Skupština ponovo razmotri Zakon i uvrsti i srpske zločine i inicijativa kosovskog rukovodstva da formira vojsku - da se međunarodnoj zajednici poruči da su jedini faktor stabilnosti na Kosovu upravo oni koji bi eventualno mogli biti predmet slučajeva u Specijalnom sudu".
"Smatram da se pokušava uceniti međunarodna zajednica, pre nego da se pokušava destabilizovati zemlja ili izazvati potres na političkoj sceni na Kosovu", ocenjuje Driton Seljmanaj.
On naglašava da je Kosovo spremno da se suoči sa ovim sudom.
"Što se više približava dan prvih optužnica ili prvih hapšenja, to se više mogu obnoviti tenzije. Ipak, mislim da je Kosovo prevazišlo krizu koja bi prouzrokovala destabilizaciju. Ljudi su shvatili da je individualna odgovornost potpuno individualna i kao takva treba da se tretira. Sud neće suditi Oslobodilačkoj vojsci ili Kosovu, već pojedincima koji su počinili eventualne zločine. Sud će jednom zauvek da očisti sve sumnje oko uključenosti važnih ljudi kosovske politike u teške zločine", tvrdi Seljmanaj.
Iako se na Kosovu smatra da je vladajuća koalicija izgubila koordinaciju i da su mogući prevremeni izbori, Driton Seljmanaj kaže da početak rada Specijalnog suda ne bi trebalo da zatekne Kosovo bez institucija.
Skupština Kosova je u avgustu 2015. usvojila potpuno zakonodavstvo za formiranje Specijalnog suda nakon oštre rasprave pozicije i opozicije.
Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu istraživaće zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine, koje je u svom izveštaju Savetu Evrope naveo švajcarski senator Dik Marti.
Američki tužilac Klint Villiamson je istraživao optužbe i jula 2014. saopštio da je specijalni istražni tim došao do neospornih dokaza za podizanje optužnice za zločine protiv pojedinih bivših rukovodilaca Oslobodilačke vojske Kosova, ali da nije bilo dokaza o trgovini organima.
Villiamsona je sada nasledio američki pravnik Dejvid Švendiman.
Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenoj osobi je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna će se izdržavati u državi koju odredi predsednik Specijalnog suda, a iz spiska država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe.
Specijalizovana veća i Tužilaštvo imaju budžet koji je nezavisan od budžeta Kosova.
Facebook Forum