Šestočlanoj porodici Miletić u Leposaviću na severu Kosova popisivač još nije pokucao na vrata, iako je od početka popisa stanovništva na Kosovu prošlo više od tri nedelje.
Ali, ukoliko im u naredne dve nedelje neko i pokuca, ova porodica nije sigurna da će pružiti odgovore na pitanja iz upitnika.
"To je postalo više političko pitanje", kaže Dalibor Miletić za Radio Slobodna Evropa (RSE), povodom popisa na Kosovu koji je počeo 5. aprila i traje do 17. maja.
Dodaje da im niko nije objasnio detalje celog procesa, te da se čuju oprečne poruke iz Prištine i od političkih predstavnika Srba.
Iako smatra da bi bilo dobro da se zna tačan broj pripadnika srpske zajednice, on navodi da "ovo nije povoljan trenutak za popis".
"Neizvesno je još uvek šta ću da uradim (kada je popis stanovništva u pitanju)", kaže Miletić.
Popisivači još nisu obišli ni penzionera iz Severne Mitrovice Dragana Ilića.
On u ovoj opštini sa srpskom većinom živi samo sa suprugom, ali kaže da neće učestvovati u popisu ni ukoliko mu neko zakuca na vrata i zatraži od njega da odgovori na određena pitanja.
"Nije narod glup, narod vidi, narod shvata, Taj popis je njegovo uništenje. Jednostavno, takva je situacija sada na Kosovu", kaže za RSE Ilić.
Porodice Miletić i Ilić nisu jedine koje se dvoume ili odbijaju da se popišu.
Većina Srba u četiri opštine na severu Kosova odbija da se popiše, rekli su iz Agencije za statistiku Kosova 29. aprila.
Direktor ove Agencije Avni Kastrati naveo je da bojkot popisa nije dobar za srpsku zajednicu, a da će se, ukoliko se bojkot nastavi, na kraju samo izvršiti procena stanovništva.
U "pozivu" na bojkot učestvovala je Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja uživa podršku Beograda. Ona je uoči početka popisa rekla da pripadnici srpske zajednice neće učestvovati u popisu stanovništva zbog "represije" kosovskih vlasti.
U opštinama sa srpskom većinom na severu su povećane tenzije neko vreme a krize su se nizale od kako su Srbi napustili kosovske institucije na severu na inicijativu Srpske liste novembra 2022. Nakon toga, lokalno rukovodstvo su preuzeli Albanci, što je dodatno podiglo tenzije.
Srbi na severu Kosova nisu učestvovali ni na poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, dok su ga pripadnici srpske zajednice južno od Ibra uglavnom bojkotovali na poziv Beograda.
Prema tom popisu, ukupan broj stanovnika na Kosovu je oko 1,8 miliona, od čega oko 25.000 Srba. Ipak, prema procenama civilnog sektora, na Kosovu živi oko 100.000 pripadnika srpske zajednice.
Kakva je situacija južno od Ibra?
RSE se obratio Agenciji za statistiku Kosova sa upitom koliko se tačno pripadnika srpske zajednice do sada odazvalo popisu stanovništva, međutim odgovor nije stigao.
Direktor Agencije za statistiku Kosova izjavio je na konferenciji za novinare 29. aprila da se Srbi južno od Ibra "masovno popisuju", ali nije izneo brojke.
Nebojša Vesić sa svojom četvoročlanom porodicom živi u Klokotu, jednoj od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra. U izjavi za RSE kaže da se odazvao popisu jer smatra da treba da se zna koliko pripadnika srpske zajednice živi na Kosovu.
"Da se zna ko smo, gde smo. Jedino što vremenski malo duže traje, oduzima vreme", navodi on.
Bekim Saljihu (Salihu) iz kosovskog Instituta za napredne studije GAP ukazuje da će potencijalno neučestvovanje Srba u procesu registracije stanovništva imati posledice po budžet opština i lokalni ekonomski razvoj.
Jedna od posledice bojkota popisa stanovništva može biti umanjen budžet za opštine, jer se novčana sredstva izdvajaju na osnovu broja stanovnika u jednoj lokalnoj samoupravi.
Na Kosovu ima ukupno deset opština sa srpskom većinom.
Bekim Saljihu (Salihu) iz kosovskog Instituta za napredne studije GAP ranije je za RSE ukazao da bojkot popisa stanovništva može negativno da utiče i na lokalni ekonomski razvoj.
Kako je objasnio, ukoliko se u nekoj od opština ne zna tačan broj stanovnika, nemoguće je proceniti ljudski i ekonomski potencijal, što može dovesti do nedostataka strategije ili planiranja.
Može li trend bojkota da se promeni?
Boban Simić iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) navodi da se proces popisa u opštinama na severu "gotovo ne sprovodi", te da je to posledica "loše organizacije i nedostatka kampanje" Agencije za statistiku Kosova.
Ukazuje da ovo nije jedini proces u organizaciji kosovskih institucija na severu koji su pripadnici srpske zajednice bojkotovali, te podseća na glasanje za smenu albanskih gradonačelnika u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Srbi su inače ovo glasanje bojkotovali takođe na poziv Srpske liste.
"Ako uzmemo u obzir da se popis završava 17. maja a da nam slede prvomajski i Uskršnji praznici – kada će mnogi biti van Kosova – teško je očekivati da će doći do nekog značajnijeg zaokreta što se tiče trenda popisa na severu", smatra Simić.
Inače, popisivači su obavezi da tri puta obiđu isto domaćinstvo, u slučaju da prva dva puta ne nađu nikoga od koga bi dobili podatke.
Prilikom posete domaćinstvima, popisivači su dužni da ostave obaveštenje da su dolazili i da nikoga nisu zatekli.
Agencija za statistiku Kosova je pozvala građane da budu aktivni i da se obrate svojoj opštini ukoliko popisivač ne dođe kod njih u narednih pet do šest dana.
Oni koji odluče da se ne popišu mogu se suočiti i sa kaznama koje su predviđene zakonom: od 30 do 2.000 evra. Kazne za privrednike su još veće i idu do 20.000 evra.
Tokom prvih 24 dana, popisano je oko 891.000 stanovnika.
Preliminarni rezultati popisa trebalo bi da budu objavljeni u drugoj polovini juna.
