"Niko ne napada Srbe na severu Kosova" – odgovor je Vlade Kosova na zahteve Srpske liste da premijer Aljbin (Albin) Kurti prestane sa "represijom".
Iako najveća stranka kosovskih Srba nije pružila dokaze za tvrdnje da se nad Srbima na Kosovu vrši "represija", najavila je da će od se od 1. juna "braniti svim sredstvima" ukoliko ona ne prestane.
Najave Srpske liste dolaze nakon što je gradonačelnik Severne Mitrovice Erden Atić (Ariq) položio zakletvu i preuzeo mandat novog gradonačelnika ove opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
Srpska lista nije konkretno navela šta podrazumeva "odbrana svim sredstvima", ali Veroljub Petronić iz Humanog centra Mitrovica smatra da se najverovatnije radi o društvenim protestima.
Direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu Aleksandar Popov ocenjuje da kosovske vlasti moraju biti oprezne i da "ne daju povoda" za nemire na severu Kosova.
S druge strane, pojedini poslanici u Skupštini Kosova najavu Srpske liste da će se braniti "svim sredstvima" vide kao pretnju.
- Kurti: Polaganje zakletve gradonačelnika na severu Kosova 25. maja
- Gradonačelnici opština na severu Kosova nikad neće biti prihvaćeni, rekao Vučić
- Zemlje Kvinte pozivaju na demokratsko rešenje na severu Kosova
Šta je tačno najavila Srpska lista?
Rukovodstvo Srpske liste je najavilo da će se od 1. juna pripadnici srpske zajednice "braniti svim sredstvima protiv represije Vlade Kosova", uz napomenu da je preuzimanjem dužnosti gradonačelnika Severne Mitrovice počela "okupacija severa".
Kao "represiju" Srpska lista vidi proces eksproprijacije na severu od strane Vlade Kosova, održavanje lokalnih izbora u tom regionu te krivično gonjenje ili hapšenje Srba od strane kosovskih organa.
Ovakav ultimatum upućen kosovskom premijeru dolazi nakon što je Erden Atić 19. maja preuzeo dužnost gradonačelnika Severne Mitrovice.
Atić je jedan od četiri gradonačelnika iz redova albanske zajednice, koji je pobedio na aprilskim izborima usled bojkota Srba koji sada ne prihvataju rezultate.
"I ova, kao i svaka okupacija, ima početak i kraj. Ona će se završiti kada Srbi to budu želeli", rekao je potpredsednik Srpske liste, Igor Simić.
Nije odgovorio na upit kojim sredstvima planiraju da se brane, već ponovio da se Srbi već neko vreme suočavaju sa "institucionalnim nasiljem".
Odgovor Vlade Kosova
Iz Vlade Kosova kažu da su Srbi sa Kosova, posebno oni na severu, "najugroženiji od Srpske liste i kriminalnih grupa koje deluju po diktatu zvaničnog Beograda".
"Poštovanje zakona i Ustava ne predstavlja rizik za naše građane koji je žele red i opštinske usluge. Ni jednog, ni drugog nije bilo (na severu Kosova) zbog delovanja i interesa Srpske liste. Želimo vladavinu prava i poštovanje demokratije koja garantuje mir i bezbednost", navode iz Vlade Kosova se u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Šta kažu kosovski poslanici?
Pojedini poslanici u Skupštini Kosova, koji su deo parlamentarne komisije za bezbednost i odbranu, ocenjuju da ultimatum Srpske liste predstavlja pretnju po institucije Kosova.
Ipak, nisu se obratili nadležnim bezbednosnim institucijama radi dobijanja detaljnijih informacija.
Predsednik ove parlamentarne komisije Bek Beriša (Bekë Berisha), koji dolazi iz redova opozicione Alijanse za budućnost Kosova, smatra da Srpska lista pokušava da "uhvati u zamku" kosovske institucije.
"Kako nije pretnja? Onda da se reaguje na pretnju i dođe do eskalacije situacije? Tom situacijom treba da upravljaju oni koji su na vlasti", kaže Beriša za RSE.
Potpredsednik parlamentarne komisije za bezbednost i odbranu, Enver Dugoli (Dugolli), iz vladajućeg Samoopredeljenja, kaže da će konsultovati šefove nadležnih resora ukoliko je potrebno da se podnese izveštaj po tom pitanju.
"Za sada ne vidimo razlog, jer Vlada i resorne institucije i resorna ministarstva obavljaju posao na osnovu zakona", kaže Dugoli.
S druge strane, Rašit Ćalaj (Rashit Qalaj), koji je ispred Demokratske partije Kosova član ove komisije, ocenjuje da Vlada Kosova treba ozbiljno da se pozabavi ultimatumom Srpske liste.
"Mislim da se nešto planira. Međutim, situacija će zavisiti od razgovora u Briselu (o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije) i od stava Beograda prema lokalnim Srbima (na severu Kosova)", kaže Ćaljaj.
Kakvi potezi mogu da izazovu destabilizaciju?
Aleksandar Popov ocenjuje da kosovske vlasti treba da obrate pažnju na poruke koje šalje Srpska lista.
"Mislim da Priština treba da vodi računa o vladavini prava i da sama ne podstiče ili ne daje alibi da se dižu tenzije na severu Kosova, bilo eksproprijacijom koja je izazvala revolt Srba, ali i drugim svojim potezima", ističe on.
I jedna i druga strana, ocenjuje direktor Centra za regionalizam u Novom Sadu, moraju se suzdržavati od toga da povlače jednostrane poteze, "posebno one koji mogu dalje da radikalizuju situaciju, jer stvari mogu otići predaleko".
Prema njegovim rečima, stiče se utisak da Kosovo i Srbija takođe žele da izbegnu primenu Sporazuma o normalizaciji odnosa.
U tom kontekstu, dodaje Popov, tenzije na severu Kosova bi odgovarale predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, usled protesta u Beogradu zbog dva masovna ubistva koja su se dogodila.
"Vučić je na domaćem terenu posle dugo vremena uzdrman sa ovim protestima koji se dešavaju. Njemu čak odgovora da se pažnja skrene na sever Kosova, da može da kaže 'vi sada ovde slabite Srbiju, a na severu Kosova su ugroženi' ", ocenjuje Popov.
Šta sledi od 1. juna?
Veroljub Petronić iz Humanog centra Mitrovica, koji se bavi bezbedonosnim pitanjima, ocenjuje da se najave Srpske liste odnose na društvene proteste te ukazuje da oni mogu da dovedu do ugrožavanja bezbednosti ljudi, ali i kosovskih institucija.
"Ako dođe do socijalnih protesta većih razmera, uvek postoji mogućnost da neko iz mase uradi nešto protiv institucija", kaže Petronić.
Ne isključuje mogućnost destabilizacije na terenu te navodi da sada puno toga zavisi od EU, odnosno koliki pritisak će izvršiti na Prištinu i Beograd.
RSE se obratio EU sa upitom kako komentariše najave Srpske liste da će se "braniti svim sredstvima od 1. juna", ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Ranije je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izrazio zabrinutost od eventualne eskalacije situacije na severu Kosova.
On je dve strane pozvao da pronađu rešenje koje bi omogućilo povratak Srba u kosovske institucije na severu.
Pripadnici srpske zajednice su kosovske institucije napustili novembra prošle godine zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih tablica na kosovske.
Facebook Forum