U Severnoj Mitrovici mirno

Ispred ambasade Nemačke u Beogradu okupila se manja grupa desničara, a kao razlog za okupljanje na društvenim mrežama su naveli situaciju na severu Kosova.

Jedan od onih koji su pozvali na okupljanje je profesor odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković. Njemu je u martu 2022. godine zabranjen ulazak u BiH.

On je branio zločine srpskih snaga u BiH kao svedok na haškom suđenju kasnije osuđenom za ratne zločine bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću.

Kako javlja reporter RSE, ispred ambasade Nemačke okupilo se nekoliko desetina građana. Prisutna je i policija, a blokirana je i ulica. Kao zahtev naveli su ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Slično okupljanje organizovano je i veče ranije, kada je bio blokiran deo autoputa, a policija privela pojedine.

Stručnjak za politička dešavanja na Kosovu Agon Malići (Maliqi), komentarišući situaciju na severu Kosova, rekao je da je Priština, formalno-pravno, u pravu, "ali je novonastala situacija dala prostor ekstremnim radikalnim strujama ili čak proruskim elementima da izazovu još veću destabilizaciju, a to brine partnere Kosova".

Malići je za Radio Slobodna Evropa rekao da očekuje da dolazak novih albanskih gradonačelnika u opštine na severu Kosova, naseljene većinom Srbima, izazove reakcije.

"Sada smo u situaciji da se snage NATO-a nalaze u svojevrsnom sendviču, stoje u odbranu kosovskih institucija, ali su i napadnute od organizovanih srpskih grupa, sa vrlo realnom mogućnošću da bude još ljudskih žrtava, što može eskalirati u nešto duboko nepredvidivo ili u još ozbiljniju eskalaciju", rekao je Malići.

Prema njegovim rečima, pristup Kosova naneo je štetu zemlji u odnosima prema partnerima i ne pomaže u narednim koracima dijaloga Kosova i Srbije.

"Barem spolja, na pristup Kosova se gleda kao na problematičan i kao takav doneće posledice po Kosovo i, naravno, po Srbiju", istakao je.

Malići smatra da je potrebno naći zajedničko rešenje sa KFOR-om i kreirati situaciju u kojoj načelnici opština mogu formalno da nastave sa radom.

Policija Kosova i KFOR, ističe Malići, trebaju da identifikuju i grupe koje su primenile nasilje nad Policijom, ali i snagama KFOR-a, "jer se takvo ponašanje ne može tolerisati".

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u utorak u izjavi britanskom Gardijanu da je ponedeljak bio veoma težak i da "imamo sreće što nijedan život nije izgubljen".

On je komentarisao sukobe vojnika KFOR-a i srpskih demonstranata u Zvečanu.

Kurti je za nasilje na severu okrivio, kako je rekao, "fašističke bande" koje predvodi Vlada Srbije.

Nasilje su osudili i NATO, dok su Sjedinjene Države zatražile od Vlade u Prištini da preduzme korake ka smanjenju tenzija na severu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u petak da je odluka kosovske Vlade da nasilno uđe u zgrade opština na severu doneta "protiv saveta" SAD-a i evropskih partnera i koja je "nepotrebno eskalirala tenzije".

Kurti je izrazio nezadovoljstvo ovom izjavom.

"Mislim da je to ne samo nepravedno i pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno", rekao je Kurti za Gardijan u telefonskom razgovoru.

"Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali definitivno [izjava] nije bilo od pomoći", kazao je.

Kurti je rekao da je u međuvremenu razgovarao sa specijalnim američkim izaslanikom za Zapadni Balkan, Gabrijelom Eskobarom. Kazao je da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da premeste gradonačelnike u druge prostorije ili da rade od kuće, što je Kurti odbio.

"Ne možemo da imamo Zoom (platforma za onlajn sastanke) gradonačelnike, mi smo demokratska republika. Demokratska republika se ne predaje fašističkoj miliciji", dodao je on.

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj (Josep Borrell) pozdravio je odluku NATO da angažuje dodatnih 700 vojnika u okviru misije alijanse na Kosovu, KFOR.

"Nastavićemo blisku koordinaciju i saradnju sa KFOR-om, uključujući i kroz našu misiju EULEX“, rekao je, misleći na Misiju vladavine prava Evropskog bloka na Kosovu.

"Mora se vratiti mir“, poručio je Borelj.