Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenier (Jeffry Hovenier) ponovio je stav SAD da zvanična Priština mora da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, te da ona mora biti i u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.
"Ne bi trebala da ima treći nivo vlasti, ne bi trebala da ima izvršna ovlašćenja, ne želimo još jednu Republiku Srpsku (entitet u Bosni i Hercegovini), ne želimo nešto što bi negativno uticalo na funkcionisanje Kosova kao države", rekao je Hovenier u Severnoj Mitrovici.
Izaslanici zapadnih zemalja i Evropske unije (EU) su 21. oktobra Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statute za formiranje Zajednice, nakon čega su obe strane rekle da je on "prihvatljiv".
Radio Slobodna Evropa imao je uvid u nacrt statuta, za koji su izvori u Briselu potvrdili da je to jedan od poslednjih nacrta, koji ipak može podleći manjim promenama.
Ovaj dokument za uspostavljanje Zajednice bi Srbima na Kosovu trebalo da pruži određeni nivo samomenadžerisanja. Jasno se precizira da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, te da neće ugroziti nezavisnost i integritet Kosova. Dodaje se i da će dokument biti predmet razmatranja Ustavnog suda Kosova.
Između ostalog, ovaj nacrt statuta jasno predviđa mogućnost finansijske podrške Zajednici od strane Srbije, te "efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave".
Hovenier je ukazao da se čuje puno kritika na račun ovog statuta a da bi, prema njegovoj oceni, fokus trebalo da bude na koracima napred, odnosno da se on prosledi Ustavnom sudu na procenu.
"Verujemo da bi trebalo da se brzo krene napred. Svi oni koji ističu važnost da Kosovo mora da koordiniše sa SAD, Zapadom i Evropom, treba da imaju u vidu da je ovaj statut došao od prijatelja Kosova u Evropi i SAD", rekao je Hovenier.
Opozicione partije na Kosovu su izrazile zabrinutost da bi nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu mogao utiče na unitarni karakter države i stvori paralelnu vlast.
Na pitanje da li statut može da se menja, Hovenier je rekao da je to pitanje za izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, ali da je on Vladi Kosova i drugima rekao da je otvoren za komentare.
"Lajčakov tim je, uz podršku SAD, blisko sarađivao na ovom nacrtu, kako bi garantovao da ispunjava sve uslove koje sam naveo. Ima li prostora za napredak? Možda. Ali ne treba gubiti vreme na pojedinosti", ocenio je on.
Nadležnosti ili ovlašćenja su pitanja zbog kojeg su kosovske vlasti dosad odbijale da formiraju Zajednicu prema sporazumu iz Brisela, uz obrazloženje da bi mogla da ugrozi unutrašnju funkcionalnost zemlje, poput entiteta Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od principa za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u skladu sa slovom i duhom Ustava. Međutim, u zaključku odluke je navedeno da se primedbe mogu uskladiti statutom Zajednice ili uredbom Vlade Kosova.
Nakon višegodišnjih bezuspešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra saopštila da je stranama predat "moderni nacrt statuta" za formiranje Zajednice. Tako nešto su podržale i druge zapadne zemlje: SAD, Nemačka, Francuska i Italija.
O izborima na severu Kosova
Ambasador Hovenier je govorio i o inicijativi za smenu gradonačelnika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću Zvečanu i Zubinom Potoku.
Ovu inicijativu je pokušala da pokrene grupa građana ali su odbijeni uz obrazloženje da njihov zahtev nije u skladu sa Administrativnim uputstvom Vlade Kosova.
Hovenier je podvukao da je ovo uputstvo za smenu gradonačelnika doneto na zahtev EU i SAD da se omoguće vanredni lokalni izbori na severu sa ciljem deeskalacije situacije.
U opštinama na severu su krajem maja došli na vlast albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali aprilske izbore. To pitanje je izazvalo krizu koja je eskalirala 29. maja sukobom lokalnog stanovništva i pripadnika KFOR-a.
"Iako verujemo da su četiri izabrana gradonačelnika na severu izabran na zakonit način, niko ne bi trebalo da bude zadovoljan izborima na kojima je izašlo i glasalo manje od 4% upisanih birača", rekao je Hovenier.
U tom kontekstu je istakao važnost da "svi zvaničnici na Kosovu, na svim nivoima, učine sve što je moguće da olakšaju punu primenu Administrativnog uputstva za smenu gradonačelnika".
"Oni bi trebalo da daju sve od sebe kako bi osigurali da građani mogu da ostvare svoja demokratska prava", rekao je on.
Administrativno uputstvo Vlade Kosova, koje je izdato početkom septembra, pre prikupljanja peticije za smenu gradonačelnika predviđa niz koraka a prvi je formiranje inicijativne grupe, koja se sastoji od najmanje tri osobe koje zastupaju zahtev određene opštine.
Krivci za Banjsku moraju odgovarati
Hovenier je rekao i da ne može tačno da proceni kako će Srbija reagovati na poternicu Interpola za Milanom Radoičićem na zahtev Kosova, ali da su SAD zvaničnom Beogradu jasno stavile do znanja da odgovorni za napad u Banjskoj moraju odgovarati.
Ministar u Vladi Kosova Nenad Rašić je 7. decembra za RSE potvrdio da je Međunarodna policijska organizacija (Interpol) raspisala poternicu za Milanom Radoičićem zbog dešavanja u Banjskoj na severu Kosova. Dodao je da je poternica raspisana na osnovu zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, posredstvom UNMIK-a (Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu) jer Kosovo nije član INTERPOL-a.
Radoičić je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj 24. septembra kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku. Nakon toga su u razmeni vatre sa policijom Kosova ubijena još trojica srpskih napadača koji su bili deo oružane grupe.
Hovenier je rekao da Interpolova crvena poternica na neki način od Vlade jedne zemlje da uhapsi osobu za kojom se traga.
"U mnogim zemljama, određene Vlade odlučuju da ne preduzmu akcije za izručenje na osnovu crvene poternice. Moraju postojati ugovori o ekstradiciji, mora postojati mnogo drugih uslova", rekao je Hovenier.
Radoičića je policija Srbije privela 3. oktobra u Beogradu zbog optužbi "udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljene proizvodnje, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teških dela protiv opšte sigurnosti".
Ipak, pušten je dan kasnije uz meru da ne napušta Srbiju, te mu je zabranjen odlazak na Kosovo.
