Ratne devedesete godine na Kosovu nisu bile prepreka da odnosi između tri naroda na jugu ispod Šar-planine u prizrenskoj opštini ostanu tradicionalno dobri.
"Ovde postoji duga tradicija pobratimstava između Srba, Bošnjaka i Albanaca i smatram da je baš to pobratimstvo rešavalo moguće velike probleme među nama!, priča za Radio Slobodna Evropa Momčilo Ilić, profesor matematike u penziji.
Ilić sa suprugom živi u Mušnikovu, selu sa najvećim brojem preostalih Srba u ovom kraju.
"Smatram da je to za divljenje, jer se mnogo puta ispostavilo da su bolji pobratimski nego bratski i sestrinski odnosi. Braća se neretko posvađaju, ali među pobratimima problema nema", kaže Ilić.
I Albanac Zaim Smailji, sekretar Osnovne škole "Mušnikovo" kaže kako u tom kraju nikada nije bilo problema na međunacionalnom planu.
"Tako je i sada. Živeli smo i živimo zajedno. Probleme, računajući i infrastrukturne, često rešavamo zajedno. Svojevremeno smo zajedno pohađali nastavu u istoj školi", kaže Smailji.
U 18 sela tog kraja ispod Šar-planine živi desetak hiljada stanovnika.
U većini njih, kuća do kuće, vekovima žive meštani različitih nacionalnosti i veroispovesti, muslimani i pravoslavci.
Mušnikovo je multietničko i multikonfesionalno selo sa oko 2.000 stanovnika.
U donjem, starijem delu, žive Srbi, a u gornjem Bošnjaci i Albanci. Svi govore istim jezikom, bosanskim ili srpskim.
Do devedesetih godina prošlog veka sva su deca nastavu pohađala u jednoj školi sagrađenoj krajem 19. i početkom 20. veka, koja je sada napuštena.
Penzionisani šumar iz Mušnikova Sait Velija, Bošnjak po nacionalnosti, kaže kako komšije različitih nacionalnosti nikada nisu prestale da se druže.
"Bez obzira šta se desilo (i za vreme poslednjeg rata) nikada nismo prestali da se pozivamo i idemo kod komšija na veselja, sahrane i saučešća", kaže Velija za RSE.
U Drajčiću slična priča
Pet do šest kilometara udaljeni Drajčić, podno samih šarplaninskih vrhova, takođe je nacionalno mešovito selo u kojem, osim većinskih Bošnjaka, živi i desetak Srba.
Dvojica od njih, braća Rade i Zvezdan Ristić žive sa majkom Nadom. Prve komšije su im Bošnjaci.
Pre posete ekipe RSE komšinica bošnjačke nacionalnosti upravo im je donela mleko, kao i svakog dana, a sa naplatom čeka do kraja meseca kada majka Nada dobije penziju, a sinovi socijalnu pomoć.
"Nemamo nikakvih problema sa komšijama Bošnjacima. Imamo dobre odnose, oni dolaze kod mene, ja idem kod njih. Ova korona nas je malo omela u tome, pa ne možemo kao ranije tako često da odlazimo jedni kod drugih", kaže Nada Ristić, starica koja je zašla u osmu deceniju života.
U vreme posete ekipe RSE, u centru sela između seoske prodavnice i Crkve Svetog Nikole iz 13. veka okupilo se nekoliko sredovečnih meštana, Srba i Bošnjaka.
Loš put, nemaština, nezaposlenost i masovni odlazak mladih brine najviše i jedne i druge.
Bošnjak Feim Ilijazi vlasnik je jedine prodavnice u selu u kojoj se nude osnovne životne namirnice. Njegova prodavnica je i kafana ponekad, a u njoj se održavaju i sastanci gde se razmatraju seoski problemi i pitanja.
"Nemamo međusobnih problema, ali naš zajednički problem jeste odlazak mladih. Omladina masovno odlazi i gotovo svi traže neke vize za inostranstvo. Moj sin je najpre otišao sam u Sloveniju, ali uskoro dolazi da odvede suprugu i decu. Protekle jesene je još jedan mlad čovek, verovatno, trajno otišao u tuđinu i poveo je suprugu i troje dece. Ovde će ostati naše komšije Srbi, sa kojima živimo odlično, ali naši, mislim na Bošnjake, će sigurno svi otići iz ekonomskih razloga", tvrdi Ilijazi.
Zlatibor Cvetković svoju ekonomski nezavidnu situaciju "popravlja" i poslom koji je sklopio sa Albancem iz Prizrena.
"Moj prijatelj kojeg poznajem već pet godina, bavi se prodajom drva za ogrev. Pošto on živi u gradu i nema štalu, ja mu od oktobra čuvam i hranim konje u mojoj štali, a ti konji njemu služe u sezoni za donošenje drva za ogrev. On mi za to plaća", priča Cvetković, inače, penzionisani tekstilni radnik iz ovog sela.
Ekonomsko povezivanje u Živinjanu
U seocetu Živinjane, gde živi samo jedna srpska familija, saradnja sa ljudima drugih nacionalnosti takođe im omogućava da kako tako ekonomski opstanu. Pošto imaju baštu, povrće koje tu uzgajaju, poput salate, kupusa i sličnog, prodaju vlasnicima restorana u obližnjem bošnjačkom selu Rečane.
Jedan seljanin srpske nacionalnosti je vrstan bravar pa kod njega gvozdena vrata i ograde naručuju Bošnjaci iz ovog kraja, ali i Albanci i Turci iz desetak kilometara udaljenog Prizrena.
Majstor je skoro 40 godina, radi kvalitetno, po prihvatljivim cenama i mušterijama ništa drugo ne treba.
O tome da u ovom kraju nema problema na međuetničkom planu za RSE je potvrđeno i iz Regionalne policije sa sedištem u Prizrenu. Portparol policije Veselj Gaši (Vesel Gashi) za RSE je naveo kako je bezbednosna situacija u prizrenskom regionu mirna i stabilna, te kako policija nema evidentiranih slučajeva povezanih sa sigurnosnom situacijom.
Facebook Forum