Dok Kosovo i Srbija ponovo imaju dijametralno suprotstavljene stavove, ovoga puta oko održavanja referenduma Srbije na teritoriji Kosova, sve su češći pozivi Međunarodne zajednice Prištini da nastavi dijalog sa Beogradom o normalizaciji odnosa dve strane, te da izbegava akcije i retoriku, koje mogu da dovedu do povećanja tenzija.
Upravo to su 14. januara poručili predstavnici zemalja Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u Prištini, ali i dan ranije američki državni sekretar Antony Blinken u pismu upućenom kosvskom premijeru Aljbinu (Albin) Kurtiju.
Međunarodni pritisak na zvaničnu Prištinu da se u srpskim sredinama na Kosovu održi referendum koji organizuje Srbija je znak zategnutih odnosa između Kosova i Međunarodne zajednice, ocenjuje politički analitičar Agon (Maliqi) Maljići.
„U principu, mislim da Kosovo ima pravo da ne dozvoli održavanje referenduma, ne postoji pravni osnov da se ovaj referendum održi na Kosovu“, navodi on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Šta je sporno oko održavanja srpskog referenduma na Kosovu?
Srbija organizuje referendum za promenu Ustava u oblasti pravosuđa u nedelju, 16. januara, i uporno insistira da se srpskoj zajednici na Kosovu omogući da glasa, odnosno da se otvore biračka mesta u srpskim sredinama.
Sa druge strane, Kosovo ne odstupa od svojih stavova, a to je da kosovski Srbi mogu da glasaju samo putem pošte ili putem Kancelarije za Vezu Srbije sa Kosovom u Prištini. To je stav celog državnog vrha Kosova, a u subotu, 15. janura, će na tu temu moći da se izjasne i poslanici u Skupštini Kosova, jer je zatražena vanredna sednica oko tog pitanja.
Do rasprave oko srpskog referenduma u Skupštini Kosova će doći nakon što je Međunarodna zajednica pozvala 14. januara Vladu Kosova da dozvoli Srbima da glasaju na predstojećem referendumu, koji organizuje Srbija.
U zajedničkom saopštenju Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, Kosovo i Srbija se pozivaju da se suzdrže od akcija i retorike koje dižu tenzije i da se konstruktivno uključe u dijalog posredstvom EU".
Potom su se, nakon sastanka sa predstavnicima Kvinte, zajedničkim saopštenjem oglasile i kosovske institucije – Predsedništvo, Vlada i Skupština- u kome se navodi da je predstavnicima međunarodne zajednice jasno stavljeno do znanja da bi otvaranje biračkih mesta za referendum Srbije na Kosovu, značilo kršenje Ustava i zakona Kosova, kao i međunarodne prakse.
Od referenduma ne odustaju vlasti Srbije
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo je saopštila 12. januara da je od ambasadora zemalja Kvinte, Brisela kao i specijalnog predstavniku Evropske Unije Miroslava Lajčaka zatražila da se na Kosovu omogući održavanje referenduma o izmenama Ustava Srbije.
Iz Kancelarije je navedeno da su uputili molbu diplomatama jer "Priština nije dala zeleno svetlo za sprovođenje referenduma na Kosovu".
- Beograd pozvao OEBS da sprovede srpski referendum na Kosovu
- Vučić razgovarao sa Srbima s Kosova, među njima i Radoičić sa crne liste SAD
U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će biti "većih i dalekosežnijih posledica nego što se pretpostavlja", ukoliko se ne dozvoli otvaranje biračkih mesta na teritoriji Kosova kako bi Srbi mogli da učestvuju na referendumu.
Građani Srbije se 16. januara 2022. godine izjašnjavaju o promenama Ustava koje se odnose izbor sudija i tužilaca, a na promene u pravosuđu Srbija se obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Preambula važećeg Ustava Srbije u kojoj se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije" neće biti predmet ovog referenduma.
I Blinken pozvao Kosovo na nastavak dijaloga
Američki državni sekretar Antony Blinken je 13. januara, u pismu premijeru Kosova Kurtiju, izrazio uverenje da je dijalog, uz posredovanje Evropske unije, najbolji način za postizanje normalizacije odnosa između dve strane, te podvukao da SAD blisko sarađuju sa EU po tom pitanju.
Ocenio je i da je u interesu Kosova da što pre dođe do kompromisnog rešenja sa Srbijom.
Tokom 2021. godine održana su samo dva sastanka na visokom političkom nivou, koji vode premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Osim što su se čuli potpuno suprotstavljeni stavovi, konkretnog napretka u dijalogu nije bilo.
Bivši ambasador Kosova u SAD i Turskoj, Avni Spahiu, u izjavi za RSE ocenjuje da je dobro to što su Sjedinjene Države odlučile da se više angažuju kada je u pitanju dijalog Kosova i Srbije.
„To je obećavajuće i veoma ohrabrujuće, jer je regionu potrebno američko prisustvo“, smatra Spahiu.
A politički analitičar Agon Maljići ocenjuje da pismo američkog sekretara Blinkena jasno ukazuje da postoji napetost i problem u koordinaciji Kosova sa SAD, na putu Kosova ka evroatlanskim integracijama.
„Snažan je akcenat na obavezama Kosova, bilo da je u pitanju primena ranije postignutih sporazuma, uspostavljanje vladavine zakona i prava, konkretne preporuke oko manastira Dečani, ukazuje se da Kosovo ima obaveze i da je podrška SAD uslovljena pristupom Kosova prema tim obavezama“, kaže Maljići.
U Blinkenovom pismu je, pored ostalog, navedeno da SAD očekuju saradnju sa Kosovom u oblasti vladavine prava, zaštite prava manjina, te postizanju sporazuma između Kosova i Srbije, sa fokusom na međusobno priznanje.
Maljići napominje da premijer Kurti ne treba da gaji iluziju da njegovi stavovi imju podršku Vašingtona. Ne isključuje ni mogućnost posledica po Kosovo.
„Mislim da premijer Aljbin Kurti treba da bude iskren prema građanima Kosova i da ne stvara iluziju da će SAD gurati Kosovo napred pod uslovima koje diktira Kosovo. Može biti posledica, od zamrznutih odnosa do postepeng gubitka pažnje, čak i u onim oblastima gde je postojala podrška Amerike“, kaže Maljići.
Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa se vodi od 2011. godine u Briselu, ali je u nekoliko navrata prekidan zbog različitih stavova dve strane. Jedan od kamena spoticanja je i formiranje Zajednice srpskih opština, koja je dogovorena u okviru dijaloga 2013. godine.
Zvanični Beograd traži da se ovo pitanje ponovo pokrene dok Priština to dobija uz navode da Kosovo ne može da dozvoli formiranje monoetničke zajednice.
Ustavni sud Kosova je decembra 2015. utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice.
