Kosovska strana je bila spremna da potpiše predlog Evropske unije o putu ka normalizaciji na sastanku lidera, ali za to nije bila spremna srpska strana, rekao je kosovski vicepremijer Besnik Bislimi (Bisljimi).
"Potpisivanje (evropskog predloga), bi povećalo relevantnost dokumenta kao političku obavezu. Nije bilo spremnosti druge strane da se to potpiše", rekao je Bislimi koji je u utorak 28. februara govorio na spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta.
Osvrćući se na susret lidera koji je dan ranije održan u Briselu, Bislimi je potvrdio da su se strane dogovorile da se više neće fokusirati na evropski predlog već na drugi, prema njemu, "mnogo važniji deo dokumenta koji se odnosi na implementaciju."
"Treba otkloniti nejasnoće i precizirati sve obaveze za sve tri strane (Kosovo, Srbiju i garancije evropskih posrednika). Trebamo odlučiti o redosledu aktivnosti, navesti rokove i vremenske okvire za svaki korak i koji bi bio mehanizam praćenja kao i potencijalne posledice za nepoštovanje jedne ili obe strane", naveo je Bislimi.
Bislimi, koji je ujedno i glavni kosovski pregovarač u dijalogu sa Srbijom rekao je da evropski predlog ne obuhvata "ključnu tačku" koja se odnosi na stav pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Radi se o Rumuniji, Španiji, Kipru, Slovačkoj i Grčkoj.
“Čvrsto verujemo da ako je Evropa uspela da postigne jedinstven pristup za Ukrajinu, biće još lakše postiće jedinstven pristup u normizaciji jer se time zaustavlja uticaj Rusije u regionu. Način da se zaustavi ruski uticaj jeste kroz normalizaciju odnosa", ocenio je potpredsednik kosovske vlade.
Lideri Srbije i Kosova složili su se 27. februara da nastave razgovore o implementaciji evropskog predloga o dijalogu.
Radi se o predlogu koji bi vodio ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji. Evropska služba za spoljnu akciju je nakon sastanka objavila predlog kojeg su uključene strane dobile prošle godine.
Plan tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima vlada tih zemalja.
Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim nacijma, ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, iako ne pod tim nazivom spominje se u smislu "posebnog aranžama za srpsku zajednicu na Kosovu".
Kosovski uslovi za formiranje Zajednice
Na pitanje evropskih zastupnika o spremnosti kosovske strane da sprovede obavezu koja se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, Bislimi je naveo da se mora razgovarati o vremenskom okviru za ispunjavanje ovih kriterijuma uzimajući u obzir da Zajednica mora biti u skladu sa kosovskim zakonima kao i pozicijom EU.
Spomenuo je i da je bivša šefica evropske diplomatije Federica Mogherini poslala pismo tadašnjim kosovskim liderima gde je potvrdila da Zajednica ne može imati izvršna ovlašćenja i ne može predstavljati "treći nivo" vlasti.
Pitanje formiranja Zajednice, što predstavlja obavezu Prištine koja datira od 2013. godine, je glavni kamen spoticanja u procesu dijaloga. Srbija insistira na ovom dijelu dogovora, dok Kosovo i dalje okleva na primeni. Predstavnici međunarodne zajednice također su vršili pritisak na prištinsku stranu tražeći od da sprovedu ovu obavezu.
Šta stoji u predlogu EU Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije?
Ugovorne strane,
Svesne njihove odgovornosti za očuvanje mira,
Posvećene da doprinesu plodnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i da prevaziđu nasleđe prošlosti,
Svesne da su nepovredivost granica i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina osnovno stanje za mir,
Postupno od istorijskih činjenica i bez uticaja na različit pogled na stranama o osnovnim pitanjima, uključujući i na statusna pitanja,
Željne da stvore uslove za saradnju između strana u korist ljudi,
Dogovorile su sledeće:
Član 1
Strane će razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedne sa drugima na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno prepoznati svoje dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Član 2
Obe strane će se voditi ciljevima i principima utvrđenim u povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o suverenoj jednakosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciji.
Član 3
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija strane će izmiriti sve sporove između njih isključivo mirnim sredstvima i suzdržati se od pretnje ili upotrebe sile.
Član 4
Strane deluju na pretpostavci da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi ili deluje u njeno ime. Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 5
Nijedna strana neće blokirati, niti ohrabriti druge da blokiraju, napredak druge strane na njihovom putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Obe strane će poštovati vrednosti iz člana 2 i 21 Ugovora Evropske unije.
Član 6
Iako ovaj sporazum predstavlja važan stepen normalizacije, obe strane će nastaviti sa novim podsticajem procesa dijaloga koji vodi EU koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji svojih odnosa.
Strane se slažu da će produbiti buduću saradnju u oblastima ekonomije, nauke i tehnologije, transporta i odnosima u polju vladavine prava, polju telekomunikacija, zdravlja, kulture, religije, sporta, zaštite životne sredine, nestalih osoba, raseljenih osoba i drugih sličnih oblasti zaključivanjem određenih sporazuma.
Detalji će biti dogovoreni u dodatnim sporazumima olakšanim dijalogom koji vodi EU.
Član 7
Obe strane se obavezuju da će uspostaviti određene aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se osigurao odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktnim komunikacijskim kanalom za srpsku zajednicu Vladi Kosova.
Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i priuštiti snažan nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Član 8
Strane će razmeniti stalne misije. One će biti osnovane u sedištima odgovarajućih vlada. Praktična pitanja koja se odnose na uspostavljanje misija rešiće se posebno.
Član 9
Obe strane imaju na umu obaveze i posvećenost EU i drugih donatora za uspostavljenje posebnog paketa investicija i finansijske podrške za zajedničke projekte strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.
Član 10
Strane će osnovati zajednički komitet, kojim će predsedavati EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma.
Obe strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne dogovore u dijalogu, koji ostaju validni i obavezujući.
Član 11
Obe strane se obavezuju na poštovanje Mape puta za implementaciju, koja je priložena ovom sporazumu.
- Originalni tekst dokumenta pogledajte OVDE.
