Predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) kažu da je na Kosovu dosta učinjeno na obnovi pravoslavnih hramova i manastira uništenih ili oštećenih u posleratnom periodu, ali dodaju i da situacija nije sasvim zadovoljavajuća.
Oni se nadovezuju i na poslednji slučaj podmetanja vatre u nezavršenom hramu Hrista Spasa u Prištini tokom vikenda.
Iz Ministarstva kulture, nauke i sporta kažu da Kosovo vodi računa o srpskom kulturnom nasleđu, te podsećaju da je Kosovo do sada izdvojilo milione eura za restauraciju pravoslavnih objekata.
Prema rečima predstavnika SPC, na Kosovu je neposredno nakon rata 1999. godine bilo uništeno ili oštećeno oko 150 pravoslavnih hramova i manastira, uključujući i 35 objekata uništenih ili oštećenih tokom martovskih nereda 2004. godine.
Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, kaže da su kosovske institucije bile korektne prilikom obnove objekata iz 2004. ali ne i za one koji su bili oštećeni ili uništeni odmah posle oružanog sukoba 1999. a kojih je bilo mnogo više.
„Nažalost, tamo gde srpsko stanovništvo više ne živi i odakle je moralo da ode nakon oružanog sukoba, tamo nemamo obnovu, a većinom u srpskim sredinama ili povratničkim sredinama, došlo je do obnove. Posle 2004. godine pokrenuli smo proces obnove, i tako je jedan broj, otprilike 70 posto od onoga što je uništeno samo u martovskim neredima 2004. obnovljeno, između toga i Bogoslovija Kirila i Metodija, Vladičanski dvor, u Prizrenu su crkve popravljene, obnovljene, i tako u Peći parohija, u Vučitrnu, Prištini“, kaže Janjić.
Kako Janjić dodaje, kosovske institucije nisu pokazivale spremnost za obnovu nasleđa uništenog između 1999. i 2004., među kojima su manastir Svetog Marka kod Prizrena, manastir Svete Trojice kod Suve Reke, Crkva Bogorodice iz 14.veka u Mušititštu, manastir kod Vitine, crkva Svete Trojice izmedju Peći i Kline.
„Ostaje još dosta tih hramova koji su uništeni posle oružanih sukoba u vremenu kad su kosovske institucije i stvarane i imale određenu odgovornost ali isto tako i u prisustvu međunarodne zajednice“, dodaje on.
Hasani: Konstantna propaganda Srbije
Ndue Ukaj, šef kabineta ministra za kulturu, kaže za RSE da ovo ministarstvo vodi računa o svom nasleđu na Kosovu, bez ikakvih razlika, te da se svake godine izdvaja poseban budžet za taj deo kulturnog nasleđa Kosova.
„Neprestano smo govorili i dokazivali da kulturno nasleđe Kosova čuvamo kao bogastvo, uključujući sve objekte koji pripadaju srpskoj zajednici jer su oni vrednost Kosova. Mi smo neprestano radili na investiciji i na obnovi kako bi ih vratili u normalnom stanju. To radimo i dalje. Ministarstvo kulture je zbog toga i uvećalo budžet za te objekte od posebne važnosti za Kosovo“.
SPC i Srbija oštro su se protivili članstvu Kosova u UNESCO, kada je za tri glasa ostalo van ove institucije. Dok su kosovski zvaničnici tvrdili da bi se tim članstvom srpsko nasleđe na Kosovu unapredilo i bolje zaštitilo, predstavnici SPC i Srbije vodili su kampanju protiv Kosova u UNESCO.
Na društvenim mrežama kružili su prikazi i fotografije srpskih verskih objekata koji su tokom nereda 2004. godine bili meta napada, uz reči da je to “dokaz” da Kosovo ne treba da postane član UNESCO.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je kazao da je to kao kada bi neko razmišljao o tome da Islamska država Iraka i Levanta (IDIL), koja uništava spomenike po svetu, postane članica UNESCO.
Retko se pominjalo da su kosovske vlasti preuzele odgovornost da obnove sve oštećene verske objekte tokom nereda 2004. Skupština je za to tada dovojila 3,5 miliona eura, dok je do 2010. godine taj budžet porastao na 10 miliona.
Kako su iz Ministarstva kulture rekli za RSE, za ovu godinu je za pravoslavnu crkvu izdvojeno 120 hiljada eura, u projekciji budžeta za 2017. godinu izdvojeno je 380 hiljada, a za 2018. 420 hiljada.
Ndue Ukaj međutim dodaje da ne postoji dobra saradnja kad je u pitanju trošenje ovih sredstava zato što druga strana odbija da sarađuje.
Sociolog religije, Ismajlj Hasani, istovremeno i član Upravnog odbora Instituta za zaštitu spomenika kulture, u izjavi za RSE tvrdi da Srbija neprestano širi propagandu za navodna rušenja hrišćanskih verskih objekata i kulturno-istorijskih spomenika.
“Osim 2004. kada je bilo nekoliko demoliranja verskih objekata, ne samo da objekti nisu rušeni, već je Vlada Republike Kosova investirala novčana sredstva iz budžeta kosovskih poreznika za renoviranje i održavanje ovih kulturno-istorijskih objekata koji su na Kosovu, bez obzira kojoj etničkoj grupi pripadaju”, kaže on.
S druge strane, na Kosovu je tokom rata uništeno 218 džamija, koje su u međuvremenu obnovljene, dok neke još uvek čekaju na izgradnju, kao što je ona koja se nalazila pored Ibarskog mosta u Mitrovici, u severnom delu grada.
Facebook Forum