Kosovu je potrebna strategija protiv nasilnog ekstremizma i radikalizma a kako bi se država borila protiv ovog fenomena, i to zato što nije dovoljno da Kosovo ima samo zakon koji sankcioniše učešće građana u strane konflikte. To je za RSE izjavio Skender Perteši, istraživač kosovskog Centra za bezbednosne studije.
Kosovo trenutno radi na izradi „Nacionalne strategije za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalzima koji dovode do terorizma“.
Perteši kaže da ukoliko se ova strategija, koju je izradila Vlada Kosova, uspešno sprovede u praksi, onda će to biti onaj konačni dokument koji će se baviti fenomenom nasilnog ekstremizma i radikalizma na Kosovu. Zakon o sprečavanju učešća imao je za cilj sprečavanje učešća građana Kosova u strane konflikte, ali ne i nasilnog ekstremizma, dodaje on.
„Ova strategija u velikom delu predviđa sve vrste izazova sa kojima može država da se suoči u borbi protiv ekstremizma. Njena prednost je i ta što ne predviđa samo ekstremizam koji se poziva u ime religije, već i ekstremizam na nacionalnoj i ideološkoj osnovi. Ovaj dokument daje prostor ne samo bezbednosnim institucijama, već i ostalim mehanizmima, civilnom društvu, građanima, verskim zajednicama, da vode važnu ulogu u sprečavanju nasilnog ekstremizma“, kaže Perteši.
On skreće pažnju da trenutno ne postoji nikakav plan za rehabilitaciju, reintegraciju onih koji su učestvovali u takvim konfliktima.
Centar za bezbednosne studije je nedavno pokrenuo projekat čiji je cilj bio uspostavljanje razgovora sa građanima Mitrovice i Vučitrna, kako bi se identifikovali problemi i steklo mišljenje građana o nasilnom ekstremizmu, a kako bi se na kraju izradio kontra-narativ ovom fenomenu. Na kraju ovog projekta, identifikovaće se poruke konstruisane od strane regruta i ekstremista kako bi se došlo do kontra-poruka koje će se poslati svim akterima, a kako bi se oslabili uticaji regruta i ekstremista.
„To je pravi put kako neko ne bi postao deo ekstremizma. Ako neko kaže da je muslimanska zajednica na Kosovu napadnuta i da je Bliski istok ili Islamska država idealno mesto za građane, onda moramo da izradimo kontra-poruku na tako nešto“, kaže on.
On dodaje da predstavnici islamske zajednice na Kosovu moraju da budu nosioci projekata protiv radikalizacije, ekstremizma i nasilja, zato što su svi oni mladi ljudi koji su otišli u Siriji i Iraku izmanipulisani verskim argumentima.
„Njima je obećano da će, ukoliko se pridruže toj ideologiji, za uzvrat dobiti raj, ili tako nešto. Važno je dodati da postojin nedostatak verskog obrazovanja kod građana koji su krenuli na taj put, tako da verski predstavnici moraju da igraju važnu ulogu. Potrebno je i da im se u medijima pruži više prostora kako bi se bolje shvatilo značenje islama“, kaže on.
„Većina onih koji su se pridružili tom ratu nisu imali dobru prošlost. Nisu tradicionalno primenjivali veru. Bili su bez perspektive, alternativa. Brzo su počeli da veruju u nešto, pogrešno shvatili veru, zato što, obično, što više poznaješ islam to si manje deo ekstremnih struja. Od Islamske zajednice i od svih imama traži se da sa svojim članovima razgovaraju više a kako bi im podigli svest o tome“, kaže on.
U stranim ratovima do sada je uzelo učešće oko 200 Kosovara, a oko 20 njih je ubijeno.
Nedavno je u intervjuu za RSE glavni imam Kosova, Sabri Bajgora, izjavio da na Kosovu deluju mnoge obaveštajne službe koje utiču na ispiranje mozga kod omladine kako bi se naterala da učestvuje u sukobima u Siriji. On naglašava da Islamska zajednica Kosova (IZK) drži pod kontrolu svoje imame.
"IZK ima jasnu poziciju – svako ko ugrozi integritet i bezbednost Kosova, nezavisno od toga da li je imam ili ne, protiv njega treba da se poduzmu odgovarajuće mere", navodi on.
