Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u sredu da je na sastanku s liderima parlamentarnih partija dogovoreno da će se analizirati svi relevantni datumi i elementi za održavanje redovnih izbora.
"Odluka (o određivanju datuma) nije doneta jer moramo da analiziramo razgovore koje sam vodila sa liderima stranaka", izjavila je Osmani na konferenciji za novinare.
Prema rokovima koji su definisani kosovskim zakonima, mogući datumi za održavanje izbora su 26. januar ili 2, 9, i 16. februar.
Osmani je navela da su stranke imale različite predloge oko datuma održavanja izbora ali da niko nije insistirao na jednom.
"Neke stranke su preferirale 26. januar, druge 9. februar, treće 16. februar. А bilo je partija koje nisu iznele svoje želje", navela je Osmani.
Na konsultacije kod predsednice Kosova nije došao vladajući Pokret Samoopredeljenje, kao ni Srpska lista – najveća stranka Srba koja ima podršku Beograda.
Osmani je, odgovarajući na pitanja novinara, navela da ne zna razlog zašto Samoopredeljenje premijera Albina Kurtija (Albin) nije prisustvovalo sastanku.
Ona je rekla da su sve stranke pozvane na nivou lidera, a da je potpredsednik Samoopredeljenja Gljauk Konjufca izrazio spremnost da dođe na sastanak danas.
"Međutim, pošto su sve stranke obaveštene da je ovaj konsultativni sastanak samo na nivou lidera, mi smo ostali pri stavu da je poziv za sve isti. Predsednik Samoopredeljenja nije bio na sastanku. Ne znam razlog. Možete direktno njega da pitate. Možete otići u njegovu kancelariju i pitati ga", rekla je Osmani, dodajući da ne veruje da se radi o bojkotu sastanka.
Politički analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) ocenjuje da se odsustvo lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija na sastanku s predsednicom Kosova može protumačiti kao simboličan gest u kontekstu trenutnih tenzija između njih dvoje.
"Svakako je povezano sa odnosima moći i stoga Kurti želi da javno pokaže da je on – a ne Osmani – taj koji diktira važne političke procese na Kosovu", kaže Muhadžiri.
Naredna godina 2025. je redovna izborna godina na Kosovu i ukoliko se političke partije slože da neće biti prevremenih izbora, aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Kurtijem biče prva koja će ispuniti četvorogodišnji mandat od proglašenja nezavisnosti.
Opozicione stranke već neko vreme traže raspisivanje vanrednih izbora, ali nisu uspele da postignu dogovor o tome kada bi oni trebalo da budu održani.
Kakva je procedura?
Eugen Cakoli (Cakolli) iz Kosovskog demokratskog instituta objašnjava da predsednica Osmani ima na raspolaganju četiri datuma za raspisivanje izbora: najranije 26. januara, a najkasnije 16. februara 2025. godine.
Cakoli navodi i da Zakon o opštim izborima predviđa da Skupština Kosova mora biti raspuštena 30 dana pre nego što istekne četvorogodišnji period od njenog konstituisanja.
"U skladu sa tim, predsednica Kosova na osnovu zakona može da raspiše izbore najranije 60 ili najkasnije 30 dana pre isteka mandata, što znači da predsednica trenutno ima samo četiri termina koja može da ponudi političkim subjektima kao datum za održavanje redovnih izbora", navodi Cakoli.
Hoće li biti vanrednih izbora?
Eugen Cakoli iz nevladinog Kosovskog demokratskog instituta precizira da su mogući datumi za održavanje izbora 26. januar ili 2, 9, i 16. februar.
Svaki drugi datum bi, kako kaže, značio da se ide na vanredne izbore.
Cakoli pojašnjava i da predsednica Kosova ima rok do sredine oktobra da odredi datum održavanja izbora, ali da možda želi da to uradi ranije zbog izbornih reformi, kako bi Centralna izborna komisija imala više vremena da se pripremi.
Dodaje i da nijednom političkom subjektu nije u interesu da se izbori održe u januaru ili februaru, kada je hladno a dani su kraći.
"Zato se može naći neki modalitet da se izbori održe i ranije, ali to uglavnom zavisi od postizanja dogovora", navodi Cakoli.
Krajem maja je propala inicijativa najveće opozicione Demokratske partije Kosova da se raspusti Skupština i ide na vanredne izbore.
Tome su se usprotivile druge dve opozicione stranke, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, koje su tražile da premijer Kosova Kurti podnese ostavku čemu se usprotivio vladajući Pokret Samoopredeljenje.
Očekuju li se promene?
Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri smatra da trenutno nema naznaka da će se na predstojećim izborima desiti neka radikalna promena jer je "Kurtijeva vlada je u zoni komfora".
"Ona radi po inerciji velike pobede na prošlim izborima i ne oseća se ozbiljno ugroženom od opozicije, koja još nije našla ključ za dekodiranje njenog sveprisutnog populizma", kaže on za RSE.
Dodaje da se već sada može predvideti glavna tema premijera Kurtija tokom predizborne kampanje: promena dinamike na severu Kosova.
"Pokušaće da to predstavi kao prvi korak u dugoročnoj transformaciji zemlje, iako je situacija u tom delu daleko od organske stabilnosti. To će biti njegova jedina diskurzivna prednost, jer tokom dosadašnje vladavine – osim što je ozbiljno narušio odnose sa strateškim saveznicima, nije pokazao realnu viziju za poboljšanje društveno-ekonomskih problema, privlačenje investicija i infrastrukturni napredak", navodi on.
Vlada premijera Kurtija je u protekle dve godine intenzivno radila na utvrđivanju vlasti na severu Kosova, što je nailazilo na otpor lokalnog srpskog stanovništva a ponekad i na kritike međunarodne zajednice. Neke od odluka koje su sprovedene je preregistracija vozila sa srpskih tablica na kosovske, zamena vozačkih dozvola, ukidanje srpskog dinara, ukidanje nekih institucija koje rade u sistemu Srbije.
Hoće li Srpska lista učestvovati na izborima?
Srbi na severu Kosova u dva navrata su bojkotovali izborne procese na poziv Srpske liste, najveće stranke Srba koja ima podršku Beograda nakon što su novembra 2022. napustili kosovske institucije na severu zbog insistiranja kosovskih vlasti da se sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske tablice.
Tako su na vlast krajem maja 2023. u opštinama sa srpskom većinom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – došli albanski gradonačelnici. To je izazvalo niz kriza, da bi Vlada Kosova pod pritiskom međunarodne zajednice organizovala glasanje za njihovu smenu aprila 2024. ove godine, što su Srbi ponovo bojkotovali.
Iz Srpske liste nisu odgovorili na upit RSE da li će nastaviti politiku bojkota i kada su u pitanju parlamentarni izbori ili će na njima učestvovati.
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da će Srpska lista ipak učestvovati na predstojećim parlamentarnim izborima jer bi u suprotnom samo izgubila mandate u Skupštini Kosova.
"Kada je Srpska lista izašla iz kosovskih institucija i kada su bojkotovali izbore na severu, oni su mislili da će Kosovo dovesti u situaciju iz koje se ne može izaći. Ali se našlo rešenje", navodi Gogić.
Politika bojkota
Poslanici u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste su vratili svoje mandate novembra 2022. godine u okviru istupanja Srba iz kosovskih institucija na severu. Ostavku je tada podneo i ministar za zajednice i povratak, tadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić.
Međutim, novi poslanici Srpske liste su već sredinom novembra 2022. godine preuzeli mandate, kako ne bi ostali bez njih. Prema Ustavu Kosova, srpska zajednica ima deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova.
Međutim, poslanici Srpske liste bojkotuju Skupštinska zasedanja, odnosno pojavljuju se svakih šest meseci na nekoliko minuta kako im mandati ne bi bili oduzeti zbog neučestvovanja.
Kada je reč o poziciji ministra u Vladi Kosova, premijer Aljbin Kurti je decembra 2022. na mesto Gorana Rakića iz Srpske liste imenovao Nenada Rašića iz Građanske inicijative za slobodu, pravdu i opstanak. Rašić, koji inače dolazi sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine, za svog zamenika je imenovao Radoicu Radomirovića iz Leposavića na severu Kosova, te započeo sa političkim delovanjem i u tom regionu.
U međuvremenu je, kao još jednu alternativu Srpskoj listi, političar sa juga osnovao stranku Srpski narodni pokret zajedno sa političarem sa severa, Milijom Biševcem.
Postoji li realna alternativa Srpskoj listi?
Politikolog Gogić smatra da su ove političke opcije ojačale svoje pozicije usled bojkota Srpske liste, te veruje da na narednim parlamentarnim izborima Srpska lista neće osvojiti apsolutnu većinu.
"Ta strategija bojkota Srpske liste je doživela potpuni debakl. To su iskoristili drugi akteri da popune taj vakuum. Tu je značajno više momenata, prvo što je tokom ove dve godine oslabio uticaj Beograda na kosovske Srbe, pojačao se uticaj Prištine a pojavili su se i neki nezavisni (politički) akteri", navodi Gogić.
Do sada je na svim izbornim procesima, na kojima je učestvovala, Srpska lista osvajala preko 90 odsto glasova građana iz srpske zajednice.
