Podaci jedne bezbednosne institucije na Kosovu ukazuju da Srbija obnavlja kancelarije pri svom Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) na severu Kosova.
Prema podacima do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE), u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, od 11. maja ove godine stavljene su u funkciju kancelarije MUP-a Srbije, koje su bile aktivne do 2013. godine.
Prema istim podacima, glavni ured MUP-a bi trebao da bude u Zvečanu, kod Osnovne škole "Vuk Karadžić".
RSE nije uspeo da potvrdi ove informacije na terenu, ni u institucijama Srbije.
Srbija je svoje bezbednosne strukture u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću imala do 2013. godine.
One su nakon dogovora u okviru Briselskog dijaloga, integrisane u kosovske institucije, uglavnom u Policiju Kosova.
Međutim, gotovo svi pripadnici Policije Kosova iz srpske zajednice su krajem prošle godine podneli ostavke, protiveći se odluci Vlade Kosova oko preregistracije vozila.
Srbija je ovakav potez podržala i zauzvrat svima dala ugovore na osnovu kojih dobijaju platu. U tim ugovorima, pored ostalog, piše da bi trebali da rade u korist srpske zajednice.
"Dosta je bilo", bile su reči tadašnjeg šefa operative u Policiji Kosova za region sever, Aleksandra Filipovića, koji je prvi skinuo uniformu.
Za ovakav čin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je Filipovića Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".
Filipovićeva posete tajnoj policiji Srbije
Prema kosovskim bezbednosnim podacima, u koje je RSE imao uvid, upravo je Filipović u sredu, 10. maja, bio na sastanku u prostorijama Bezbednosne informativne agencije (BIA) u Beogradu.
Nakon toga je, po nalogu Filipovića, drugi bivški funkcioner u Policiji Kosova, Goran Živković, obavestio sve bivše komandire policijskih stanica u opštinama na severu da se otvaraju dve kancelarije MUP-a Srbije u Severnoj Mirovici.
Živković je javnosti poznat kao komandir policijske stanice Mitrovica Sever, a maja 2022. je javnost obaveštavao da se oko 60 osoba nalazi na spisku osumnjičenih “za rušenje ustavnog poretka Kosova”.
Inače, jedna kancelarija u Severnoj Mitrovici bi trebala da bude funkcionalna u prostorijama koje je ranije koristio MUP Srbije, a druga u zgradi Privremenog opštinskog organa, koji radi u sistemu Srbije.
Gde bi još trebale biti kancelarije?
Podaci do kojih je došao RSE pokazuju da bi iste kancelarije trebale da budu otvorene u Leposaviću i Zubinom Potoku, takođe u prostorijama koje je ranije koristio MUP Srbije.
Takođe, prisustvo MUP-a Srbije planirano je i u selu Rudare kod Zvečana.
Rudare se nalazi na magistralnom putu Mitrovica – Leposavić i poznato je po barikadama koje se u tom mestu postavljaju od 2011. godine sa ciljem da se kosovske vlasti spreče u uspostavljanju vlasti na severu.
RSE je pokušao da stupi u kontakt sa Filipovićem i Živkovićem kako bi proverio ove navode, ali bezuspešno.
Takođe, RSE se obratio BIA i MUP-u Srbije sa upitom da potvrde ili demantuju informacije do kojih je došao, ali odgovor nije stigao.
Ove navode nisu komentarisali ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi Kosova.
Filipović od Vučića tražio bezbednosnu sigurnost
“Dodatnu pomoć” od Srbije Filipović je od predsednika Aleksandra Vučića zatražio na sastanku 13. aprila u Raškoj. Na to ga je Vučić ohrabrio da kaže “otvoreno šta je to što očekuje, da svi ljudi u Srbiji znaju kako to izgleda i šta je to što stvarno misle”.
Tada je Filipović rekao da je Srbima na Kosovu neophodna bezbednosna sigurnost.
“Znamo da ste uputili zahtev KFOR-u za povratak naših bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji i znamo da su oni taj zahtev odbili, jer postoji mnogo njih koji priželjkuju da Srba na Kosovu i Metohiji ne bude. Zato naš narod, posebno danas, očekuje vašu reč. Predsedniče, da nam kažete, pokažete put kojim ćemo da idemo”, rekao je Filipović.
“Ne žurite s tim”, odgovorio mu je je Vučić i dodao da “za to uvek ima vremena”.
KFOR (vojna misija NATO-a na Kosovu) je decembra prošle godine odbila zahtev Srbije da na Kosovo vrati 1.000 pripadnika svoje vojske i policije. Zvanični Beograd je ovakav zahtev uputio nakon tenzija i barikada na severu Kosova.
Ovakom zahtevu su se kategorički usprotivile i SAD, što je u intervjuu decembra prošle godine za RSE rekao američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Escobar.
Rekao je i da Kosovo “ima veoma čvrste bezbednosne garancije od SAD."
Nakon ovog Filipovićevog zahteva, na istom sastanku u Raški su i drugi od Vučića zatražili da ih “zaštiti”, na šta je on odgovorio: “Znam da je jedina vest koja bi vas obradovala da uđe srpska vojska na Kosovo i Metohiju i znam da vas suštinski sve drugo mnogo manje interesuje”.
“Tek tada biste se osećali sigurnim”, rekao je Vučić, ali je sve ipak “zamolio” za strpljenje i očuvanje mira.
Ko je Aleksandar Filipović?
Ovo nije prvi put da kosovski bezbedonsni organi Aleksandra Filipovića dovode u vezu sa bezbednosnim službama Srbije.
On je u kosovsku Policiju integrisan iz MUP-a Srbije na osnovu Briselskog sporazuma.
RSE je decembra prošle godine došao do podataka da je Filipović 2016. postao komandir policijske stanice u Leposaviću na zahtev Milana Radoičića.
Radoičić je potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Na Kosovu je za njim raspisana poternica, a SAD su ga stavile na crnu listu zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal.
Takođe, RSE je imao uvid u podatke koji pokazuju da je Filipović imao je bliske veze i Milanom Mihajlovićem, koji je uhapšen oktobra 2022. zbog sumnje da je umešan u ubistvo opozicionog političara Olivera Ivanovića.
Održavao je bliske kontakte sa ruskim predstavnicima na Kosovu, kao što je Aleksandar Rozhdestvenski iz ruske Kancelarije za vezu na Kosovu.
