Belina crkve u centru sela Letnica stoji nasuprot mnogim bojama tradicionalne hrvatske nošnje Nede Perić.

Perić, koji je rođena i odrastala u ovom selu u opštini Vitina, na jugoistoku Kosova, sada živi u Švajcarskoj.

Ipak, ona posećuje Letnicu i crkvu Presvete Bogorodice najmanje jednom godišnje, svakog avgusta.

"Sećam se da sam kao dete pratila svaku misu sa balkona svoje kuće", priseća se 49-godišnjakinja koja je 15. avgusta učestvovala u proslavama Velike Gospe.

U katoličkoj veri, ovaj praznik obeležava Uznesenje Device Marije, majke Isusa Hrista.

Za Letnicu ovaj praznik ima još jednu simboliku, jer se veruje da je u avgustu 1927. godine crkvu u selu posetila sveta Majka Tereza i upravo na ovom mestu odlučila da se posveti verskoj službi

Za selo koje trenutno ima samo nekoliko desetaka stanovnika, ova proslava znači i povratak velikog broja nekadašnjih stanovnika, uglavnom iz hrvatske zajednice, u ovaj deo Kosova.

"Bilo je mnogo ljudi, bila su tri sela s porodicama do osmoro dece. U Letnici su bili skoro samo Hrvati", kaže Perić.

Ona kaže da je iz sela otišla početkom 1990-ih godina tokom rata između Hrvatske i Srbije, zajedno sa većinom drugih seljana.

Neki od njih su otišli da ne učestvuju u ratu, a neki iz straha od progona srpskog režima na Kosovu.

Pored hrvatske zajednice, 15. avgusta u Letnicu su došli i brojni albanski katolički vernici iz drugih delova Kosova, ali i pripadnici drugih zajednica i vera.

"Ja sam musliman. Veoma je lepo videti ovo", kaže Besnik Hiska (Hyska), koji je došao na festival sa društvom iz grada Vitine.

Simboliku praznika su mu, kako kaže, objasnili prijatelji katolici, pa gotovo svake godine učestvuje u proslavi.

U jeku proslave selom je prošetana statua Gospe, za koju se veruje da je stara više stotina godina, uz molitve i stihove pevane na albanskom i hrvatskom jeziku.

Danima pred 15. avgust vernici se mole u crkvi za koju se veruje da se u njoj ostvaruju čuda.

"Ranije su dolazili ljudi sa decom koja nisu hodala i nisu pričala, a čim su izašli iz crkve bilo im je bolje", kaže Roko Jozić, koji je došao iz Bjelovara u Hrvatskoj.

Iako je rođen u Letnici, Roko se rano preselio u obližnji Uroševac da bi sa 18 godina preselio u Hrvatsku.

"Nisam bio ovde 36 godina, za vreme rata u Hrvatskoj otišao sam u vojnike. One koji su se dolazili za Veliku Gospu, (srpska) policija i vojska bi ih zaustavila i tukla", kaže Jozić.

Jozić i sada tečno govori albanski jezik koji je naučio dok je studirao u Uroševcu.

"Iz albanskog jeziku (u školi) sam imao peticu, a iz srpsko-hrvatskog jedinicu", kaže kroz osmeh 61-godišnjak.

'Naše selo oživljava'

Nekoliko metara od ulaza u crkvu u Letnici kreće improvizovana pijaca, koja je preplavljena posetiocima čim se završi glavna svečanost.

Na uglu je mala prodavnica ispred koje su postavljeni šatori za posetioce koji žele da jedu tradicionalnu hranu sa roštilja koja se služila tog dana.

Tamo je vlasnik Šin Đoni (Shin Gjoni) zajedno sa svoje devetoro dece neprekidno radio da ispuni sve zahteve kupaca u vreme ručka.

"Kada treba da radimo, devet je malo", kaže 72-godišnji Albanac koji se svake godine raduje ovom prazniku.

Preselivši se iz okoline Vitine u Letnicu pre oko 45 godina, on i njegova supruga ostali su među retkim stanovnicima koji tu borave tokom cele godine, a deca ih s vremena na vreme posećuju.

"Vlasnik sam prodavnice već 40 godina. Moram da idem da nabavim zalihe, da nikome ništa ne nedostaje ovde", kaže Đoni.

"Ovde oživi (tokom svečanosti), deluje kao grad", kaže Đoni, koji je uznemiren zbog pražnjenja sela tokom godina.

Đoni, koji je sada čelnik sela, kaže da su Albanci i Hrvati, koji su ranije bili većina, živeli u slozi.

"Dobro sam sarađivao sa Hrvatima, bio sam manjina, ali posao me je približio njima", kaže Đoni.

Prema njegovim rečima, ostali meštani sela, uglavnom starije životne dobi, sada se ne bave trgovinom, pa improvizovanu pijacu za praznik uglavnom prave ljudi iz okoline Vitine.

Ne očekuje da će njegova deca naslediti jedinu prodavnicu u selu.

"Teško je preživeti. Nemam šta da radim sada kada sam u penziji", kaže on.

Pošto selo ima malo stanovnika, a stare kamene kuće su postale neupotrebljive, u porti crkve napravljen je improvizovan smeštaj za posetioce koji tu borave nekoliko dana.

U smeštaju postoje aparati za vodu i zajednička kupatila.

Roko Jozić, koji Letnicu nije video dugi niz godina, kaže da će ga lepi utisci sovogodišnje zabave vratiti u selo.

"Ovaj put sam došao sa ćerkom, ona želi da vidi gde joj je otac rođen. Možda sledeće godine dođem sa celom porodicom", kaže odlazeći, želeći da u crkvi obavi poslednje molitve.