Specijalni evropski izaslanik Miroslav Lajčak nikom od sagovornika iz opozicije u razgovorima u Prištini nije dao tekst nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, kažu izvori Radija Slobodna Evropa (RSE) u Briselu.
Kako ovi izvori objašnjavaju, specijalni predstavnik za dijalog Kosova i Srbije je predstavnicima opozicije tokom razgovora u Prištini 7. novembra, samo "usmeno objasnio sadržaj dokumenta" i niko od sagovornika nije dobio tekst statuta na papiru.
Kako je RSE izvestio, Lajčak je liderima opozicije u Prištini preneo da je nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom u skladu sa Ustavom Kosova, sa čim se složio lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.
Dok su lideri dve druge opozicione partije sa kojima se Lajčak sreo 7. novembra u Prištini rekli da im nije pokazan nacrt statuta, Haradinaj je izjavio da je imao uvid u dokument.
"Pročitali smo nacrt [statuta] u celini. On objašnjava sve mogućnosti koje Zajednica nudi opštinama sa srpskom većinom, naravno u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova", rekao je on.
Zatraženo ukidanje sankcija Kosovu
Lider opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) Memlji Krasnići [Memli Krasniqi] je posle sastanka sa Lajčakom, međutim, podvukao da nije video taj dokument i da ne zna njegovu sadržinu.
"Moramo da vidimo detalje [nacrta statuta] teksta da bismo bili sigurni da formiranje Zajednice neće promeniti na gore unitarni karakter naše države", rekao je Krasnići.
Lajčak se sastao i sa potpredsednikom Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljuftijem Hazirijem, koji takođe nije video nacrt statuta.
Lajčak se sastao i sa potpredsednikom Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljuftijem Hazirijem, koji takođe nije video nacrt statuta.
Haziri i Haradinaj su rekli da su od Lajčaka tražili da Evropska unija (EU) ukine kaznene mere koje je ranije uvela Kosovu zbog nesaradnje Vlade oko deeskalacije situacije na severu.
Lajčak se sa liderima opozicije sastao u okviru dvodnevne posete Kosovu, koju je završio bez susreta sa premijerom Kosova Aljbinom [Albin] Kurtijem.
Dan ranije razgovarao je sa prvim potpredsednikom Vlade Kosova Besnikom Bisljimijem [Besnik Bislimi].
Nakon tog susreta Lajčak je na društvenoj mreži X napisao da su dogovoreni dalji koraci ka implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Nije precizirao o kojim koracima je reč.
U međuvremenu, Bisljimi saopštio kako je Kosovo posvećeno punoj normalizaciji odnosa sa Srbijom i međusobnom priznanju.
U javnosti nema detalja o nacrtu statuta
Lajčakova poseta Prištini održana je deset dana nakon poslednjeg sastanka međunarodnih diplomata sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu 26. oktobra.
Pre toga su 21. oktobra izaslanici takozvane “velike petorke”, EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije, Kurtiju i Vučiću predstavili nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.
Iako su dve strane navele kako je taj dokument "prihvatljiv", u javnosti ne iznose nikakvi detalji o njegovoj sadržini, osim poruka iz EU da se radi o “modernom modelu” zaštite manjinskih zajednica.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je 3. novembra pred poslanicima u Skupštini Kosova ocenio da novi statut za formiranje Zajednice "pojašnjava situaciju oko priznanja Kosova".
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa i Srbima na Kosovu bi trebala da pruži veću autonomiju. Principi o njenom formiranju su usaglašeni 2015, međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa kosovskim zakonima, što je bio razlog da zvanična Priština odbija da implementira taj dogovor.
Premijer Kurti je rekao kako novi nacrt Zajednice "prekida nasleđe nepriznavanja Republike Kosovo koje je zapisano u sporazumima iz 2013. i 2015."
Inače, do sada su za implementaciju sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu izrađena četiri nacrta statuta: Nacrt statuta srpskog Upravljačkog tima, nacrt vizije premijera Kosova Aljbina Kurtija, nacrt statuta premijera Albanije Edija Rame i nacrt statuta Zajednice koji je izradila nemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung.
