Na kraju jednog običnog radnog dana, Kastriot (pravi identitet poznat redakciji), državljanin Kosova koji živi u Kazahstanu, morao je da ostane zaključan u stanu.
Ovaj mladić u dvadesetim godinama je zabrinut i čeka da vidi šta će biti sa neredima na protestima koji su zahvatili Kazahstan.
Kastriot, koji je za Radio Slobodna Evropa govorio pod uslovom da ostane anoniman, počeo je da radi u toj zemlji 2021. godine, preko kompanije Mabetex Group, u vlasništvu Bedžeta Pacolija, bivšeg predsednika Kosova.
U Kazahstanu već četiri dana traju masovni protesti zbog naglog poskupljenja tečnog naftnog gasa koji se koristi za automobile u državi bogatoj naftom.
Kastriot zajedno sa ostalim radnicima sa Kosova živi u kazahstanskoj prestonici, Nur Sultanu.
Kaže da je u tom gradu situacija trenutno mirna u odnosu na druga mesta, kao što je Almati. Ipak, po nalogu nadležnih ostaju zatvoreni u stanu.
„Zatvoreni smo, ne možemo da izađemo ni na vrata, ni u prodavnicu“, kaže on za RSE.
U međuvremenu su najavljeni veliki protesti u gradu gde Kastriot trenutno živi.
„Uplašeni smo jer nemamo ni ambasadu. Danas nam je (kompanija) donela pasoše i nismo dobili nikakve informacije šta ćemo da radimo, samo su nam rekli: ‘Sutra odmarate’“, navodi dalje Kastriot.
Prekid interneta i telefonskih veza u Kazahstanu je samo povećao zabrinutost kod ovih kosovskih državljana.
„Članovi porodice su zabrinuti što već dva dana nemamo internet, jer ga je Kazahstan ukinuo, što znači da nismo mogli da im se javimo“, priča ovaj sagovornik.
Ipak, internet mreža je ponovo uspostavljena u četvrtak, 6. januara.
U međuvremenu se Mabtex group oglasio saopštenjem, putem kog se članovi porodice zaposlenih sa Kosova, iz Albanije i Severne Makedonije obaveštavaju da ne brinu i da su radnici te kompanije na bezbednom.
"Predsednik Mabetex group, Afrim Pacoli, je u stalnom kontaktu sa predstavnicima tamošnje kompanije, koji potvrđuju da je situacija mirnija i da nema mesta panici i zabrinutosti", navodi se.
Neizvesna sudbina kosovskih radnika
Poslednjih godina, državljani Kosova odlaze da rade u Kazahstan, uglavnom preko kompanije Mabetex.
Konkursi za nova radna mesta se stalno otvaraju, a poslednji je bio u decembru 2021. godine.
U julu 2020. ova kompanija je objavila konkurs za preko 230 novih radnih mesta u Kazahstanu. Traže se uglavnom građevinski radnici.
RSE nije uspeo da dobije odgovore od predstavnika kompanije Mabetex na pitanja oko broja radnika sa Kosova u Kazahstanu i bezbedonosne situacije.
Kastriot, radnik koji se bavi hidrauličkim sistemima, navodi da je samo u jednom delu grada, gde i on sam radi, zaposleno još 300 Kosovara.
Kaže da za sada nemaju nikakve informacije, osim što su obavešteni da ne idu na posao.
„Aerodromi su zatvoreni, čekamo da se situacija smiri. Kompanija nas zapravo nije o ničemu obavestila“, kaže on.
Do objavljivanja ovog teksta, na upite RSE oko broja državljana Kosova u Kazahstanu, nije odgovorilo ni Ministarstvo spoljnih poslova.
Mabetex Project Engineering je svetska građevinska kompanija, a svoja predstavništva ima u 18 zemalja. Sedište kompanije je u Luganu, u Švajcarskoj, i broji oko 14.000 zaposlenih.
Samo u Kazahstanu, prema javnim dokumentima, ova kompanija je izgradila rezidenciju predsednika u Nur Sultanu, te zgrade ministarstava, sale za koncerte i drugo.
Kastriot podvlači da je zabrinut za svoje kolege i prijatelje koji su smešteni u gradovima poput Almatija, gde se održavaju protesti.
Posebno mu je žao porodica tih ljudi na Kosovu, koje sa zabrinutošću prate vesti iz Kazahstana.
„Kada imamo ovakvih problema, kompanija bi trebala da kontaktira naše porodice, ili da objavi nešto. To je najmanje što može da uradi“, navodi on.
Šta se dešava u Kazahstanu?
Kazahstan se suočava sa najvećim uličnim protestima od kako je stekao nezavisnost pre tri decenije.
Nestabilna situacija izaziva i veliku zabrinutost kod dva moćna suseda - Rusije i Kine. Kazahstan naftu uglavnom prodaje Kini, a strateški je saveznik Moskve.
Protesti su prvobitno izbili tokom vikenda u gradu Žanaozen, u naftom bogatoj zapadnoj regiji Mangistau, izazvane ukidanjem ograničenja cena na tečni naftni gas.
Od tada su se proširile na nekoliko gradova, uključujući regionalno središte Aktau na obali Kaspijskog mora, kao i radnički kamp koji koriste podizvođači najvećeg kazahstanskog proizvođača nafte, Tengizchevroila.
U protestima su navodno učestvovale hiljade ljudi.
Kazahstanski predsednik Kasim-Džomart Tokajev je 5. januara prihvatio i ostavku vlade nakon trećeg dana nemira u toj srednjoazijskoj zemlji.
Ipak, u međuvremenu se predomislio. Najpre je demonstrante opisao kao teroriste a potom je pozvao vojnu alijansu koju predvodi Rusija, Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), da pomogne u suzbijanju protesta.
U Žanaozenu, centru naftne industrije, desetine ljudi je ubijeno u protestima 2011. godine izazvanim otpuštanjem naftnih radnika koji su pozivali na bolje plate i uslove rada.