Građani Kosova će 11. juna birati između koalicija koju čine, s jedne strane Demokratska partija Kosova (DPK) Kadri Veseljija, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, a s druge strane Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe i Alijansa Novo Kosovo Behdžeta Pacolija. Njima su se pridružili i članovi novog političkog subjekta - Alternativa, gradonačelnice Đakovice Mimoze Kusari -Ljilja i do sada nezavisni poslanik Iljir Deda. Pokret Samoopredeljenje na izbore izlazi samostalno.
Kandidati za premijera su Ramuš Haradinaj, Avdulah Hoti i Aljbin Kurti.
U ponoć je istekao rok za predaju predizbornih koalicija i upravo u ponoć javnost je iznenadio predizborni koalicioni sporazum Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja sa Demokratskom partijom. I Haradinaj i Ljimaj kao deo dosadašnje opozicije, bili su oštri kritičari vladajuće koalicije Demokratske partije i Demokratskog saveza, koja je prošle nedelje privedena kraju.
Upravo kada je 11. maja izglasan pad Vlade, Haradinaj je na vanrednoj konferenciji izjavio da njegova partija ima svoju 'crvenu liniju' kada je u pitanju koalicija sa bivšim vladajućim partijama, te dodao da ne postoji nikakav predizborni ili postizborni sporazum sa tim partijama.
Situacija je, međutim, promenjena jer je, kako je rekao njegov portparol, partija dobila ono što je tražila – kandidaturu za premijera.
Ko su kandidati za budućeg premijer Kosova i koji su njihovi stavovi o ključnim aktuelnim pitanjima?
Ramuš Haradinaj
Kandidat koalicije DPK, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo (kao i još 10 manjih partija), Ramuš Haradinaj je predsednik Alijanse za budućnost Kosova, bivši premijer Kosova i bivši komadant nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). On se dva puta našao pred Haškim sudom zbog optužbi za ratne zločine i oba puta je oslobođen optužbi, 2008. i 2012. godine, a Hagu se dobrovoljno predao 2005. godine nakon što je podneo ostavku na premijersku poziciju. U januaru 2017. je po Interpolovoj poternici Srbije uhapšen u Francuskoj za ratne zločine. Oslobođen je aprila 2017.
Demarkacija granice sa Crnom Gorom: Haradinaj smatra da je Sporazum o razgraničenju urađen pogrešno, da je Kosovo tim sporazumom izgubilo 8.000 hektara površine. Nagovestio je da će, ukoliko dođe na vlast, povući Sporazum o demarkaciji.
Zajednica opština sa srpskom većinom: Haradinajeva partija veruje da se Zajednica opština sa srpskom većinom treba formirati na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova.
Dijalog sa Srbijom: Haradinaj je oktobra 2016. pozvao Vladu Kosova da se povuče iz dijaloga sa Srbijom kako bi se sledeći dijalog fokusirao samo na recipročno priznanje, a ne na teme koje se tiču unutrašnjih pitanja Kosova.
Vojska Kosova: Njegova partija smatra da se ustavne promene po pitanju transformacije Bezbednosnih u Oružane snage trebaju provesti ove godine, te da je to unutrašnje pitanje i da neće biti ustupaka.
Avdulah Hoti
Kandidat za premijera DSK, Alijanse novo Kosovo i Alternative je Avdulah Hoti, odlazeći ministar finansija i član predsedništva DSK, te vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tokom političke karijere bio je savetnik ministra obrazovanja, savetnik za ekonomiju gradonačelnika Prištine (Ise Mustafa), a potom je bio i zamenik gradonačelnika Prištine. U junu 2014. izabran je za poslanika Skupštine Kosova.
Demarkacija granice sa Crnom Gorom: Lider Hotijeve partije, Isa Mustafa, smatra da je proces demarkacije sa Crnom Gorom urađen ispravno i da kao takav treba da bude ratifikovan u Skupštini. Jedan deo poslanika partije se, međutim, nije složio s time.
Zajednica opština sa srpskom većinom: Demokratski savez veruje da se Zajednica opština sa srpskom većinom treba formirati na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova.
Dijalog sa Srbijom: Stav njegove partije je da dijalog o normalizaciji odnosa treba da se promeni i u pogledu dinamike i u pogledu sprovođenja postignutih sporazuma.
Vojska Kosova: Demokratski savez veruje da se formiranje Vojske treba provesti u saradnji sa NATO-om, Sjedinjenim Sržavama i EU, kroz sveobuhvatan proces u koji bi bile uključene sve zajednice.
Aljbin Kurti
Kandidat za premijera pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti je bivši predsednik tog opozicionog pokreta i poslanik u Skupštini Kosova iz te partije. Bio je sekretar političkog predstavnika OVK Adema Demaćija.
Demarkacija granice sa Crnom Gorom: Kurti je protiv Sporazuma o demarkaciji i njegova partija je nekoliko puta najavila da će svim sredstvima sprečiti ratifikaciju tog sporazuma. I ova partija smatra da je Kosovo ovim sporazumom izgubilo više od 8.000 hektara teritorije. Pokret je tražio da se Sporazum ponovo razmotri.
Zajednica opština sa srpskom većinom: Samoopredeljenje smatra da se formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom legalizuje podela Kosova, da je to političko-teritorijalna autonomija kosovskih Srba koju će kontrolisati Beograd i da će taj entitet imati svoj državni okvir unutar države Kosova. Pokret Samoopredeljenje je često navodio da je Zajednica "bosnizacija Kosova".
Dijalog sa Srbijom: Samoopredeljenje veruje da dijalog treba reformisati i da za stavove Kosova u dijalogu mora postojati nacionalni koncenzus. Partija smatra da je dijalog produbio podele i paralelizam na Kosovu i ojačao uticaj Srbije na Kosovu.
Vojska Kosova: Kurti veruje da Kosovo treba da očuva partnerstvo sa NATO-om i međunarodnim prijateljima, ali i da formiranje Vojske Kosova nema alternativu. S obzirom da je teško postići ustavne izmene, zbog neophodnih glasova srpskih predstavnika, Kurti je kazao da proces formiranja Vojske Kosova treba provesti zakonskim izmenama.
Facebook Forum