Srpska pravoslavna crkva (SPC) na Kosovu ne traži od Vlade Kosova pomoć, već da isplati kiriju za korišćenje objekta u vlasništvu SPC u Prištini u kojem je smeštena kosovska Agencija za borbu protiv korupcije, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić.
Iz Vlade Kosova su za RSE rekli, međutim, da je Vlada u potpunosti ispunila te obaveze.
Objekat u kojem je Agencija za borbu protiv korupcije katastarski pripada Hramu Svetog Nikole u Prištini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu je izjavio kako SPC na Kosovu iako neće etničke granice hoće da joj "kosovska država" isplati 650.000 evra. Ovaj komentar je usledio nakon otvorenog pisma episkopa raško-prizrenskog Teodosija da bi podela teritorija dovela do iseljavanja Srba sa Kosova i stradanja kulturne baštine.
"Ne radi se o tačnoj sumi novca pod broj jedan, drugo reč je o neplaćenoj kiriji za zloupotrebu korišćenja imovine SPC u Prištini od strane Agencije za borbu protiv korupcije i naša crkva je tražila da se za višegodišnje korišćenje objekta mora isplatiti zaostala renta za sve prethodne godine. Kosovska Vlada je pristala da plati negde oko 200 i nešto hiljada eura, ali ostala suma novca nije isplaćena. Dakle, reč nije o nikakvoj pomoći Vlade Republike Kosova već zapravo o renti zbog uzurpacije objekta SPC, nekadašnje crkvene škole u kojoj danas radi Agencija za borbu protiv korupcije", objasnio je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić.
On je dodao da je pristanak da se plati jedan deo zaostalog novca postignut zahvaljujući zalaganju više ambasada, posebno Ambasade SAD-a.
"Dogovorena je jedna suma prema tržišnim vrednostima i, prema tome, nije reč o nikakvom davanju novca, nije reč o nikakvom finansiranju od strane Vlade Kosova, daleko od toga. Jer, Vlada Kosova poznato je nikada nije finansirala SPC na taj način. Štaviše, najnoviji izveštaj Stejt departmenta o verskim pravima na Kosovu upravo kritikuje Vladu Kosova zato što pomaže novčano samo Islamsku zajednicu", naveo je iguman.
Taj novac, dodao je Janjić, ide crkvi na Kosovu, posebno za pomoć Srbima u Prištini, i druge potrebe Crkve, humanitarne prirode.
A na pitanje da li bi SPC na Kosovu mogla da traži svoj deo kao što to dobija Islamska zajednica, Janjić je odgovorio:
"Mi dobijamo redovnu pomoć od Vlade Srbije i prema tome nismo se nikada obraćali Vladi Kosova za tu vrstu pomoći. Ne bi bilo fer da tražimo i sa jedne i sa druge strane. Mi to dobijamo od Vlade Srbije."
Ono što je SPC ranije prihvatila od Vlade Kosova, dodaje, jeste obnova crkava i manastira koji su uništeni tokom martovskih nemira 2004 "od strane građana Kosova".
Janjić nije hteo da komentariše izjavu Vučića kako je "valjda bolje nešto nego ništa" u slučaju rešenja kosovskog pitanja, navodeći da nije kompetentan za to.
"Vladika Teodosije je veoma jasno u svom apelu izrazio zabrinutost naše crkve zbog sve učestalijih ideja podele koje mogu imati katastrofalne posledice i za srpsko pravoslavno stanovništvo i naše svetinje, ali i koje mogu da budu štetne za čitav region. Iskreno se nadamo da to neće biti put rešavanja problema već da će se dijalog Beograda i Prištine okrenuti više u pravcu zaštite ljudskih i verskih rpava svih građana bez obzira na naciju i veru. Mislimo da je vreme stvarno etničkih čistih teritorija prošlost, i da je to ono što je dovelo do tragedije 90tih godina. Smatramo da to nije put ka evropskoj budućnosti, već treba da razgovaramo o tome kako da omogućimo da ljudi žive zajedno u vladavini zakona".
Na pitanje kako onda on vidi konačan sporazum između Kosova i Srbije, Janjić je odgovorio:
"Upravo zbog toga vladika Teodosije nije ulazio u detalje zbog toga što Crkva ne može da se meša u samu političku sadržinu toga, to nije naš posao niti smo izabrani da donosimo političke odluke niti imamo pravo da namećemo bilo kakve političke formule. Ali smo na neki način, kao neko ko živi ovde, za koje ovo nije pitanje politike ili pitanje nekih naših interesa, nego je pitanje našeg života pre svega, i života ljudi sa kojima mi ovde radimo, naša dužnost jeste da ukažemo i podsetimo na određene činjenice da svako rešenje mora istovremeno da bude i u funkciji ostanka i opstanka ljudi, većine kosovskih Srba, a znamo da većina kosovskih Srba živi upravo južno od reke Ibar."