Funkcionalizacija pravosuđa u opštinama na severu Kosova još uvek nije zvanično postignuta. Na poslednjem sastanku u Briselu pod znak pitanja je dovedeno da li bi Osnovni sud u Mitrovici, čije bi sedište bilo u severnom delu, trebao da obuhvati samo opštine severno od Ibra, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, ili i one južno od Ibra gde žive Albanci.
Kosovski advokat Azem Vllasi ipak kaže da je dogovor u principu postignut i da se pregovara o tehničkim detaljima, kao što je način izbora sudija i slično. Dušan Janjić iz Beograda ipak upozorava da su glavni akteri u ovom dijalogu proizveli mnogo vise istorije i potpisanih sporazuma nego što mogu 'da sažvaću'.
Kosovski analitičar i advokat Azem Vllas, u izjavi za RSE kaže da je sporazum oko glavnih pitanja pravosuđa postignut, te da krupnih problema nema.
„Znači, biće jedan osnovni sud u Mitrovici sa svojim ograncima u Leposaviću, Zubinom Potoku, u oba dela grada, Vučitrnu i Skrenderaju, i to je to. Nacionalna struktura zaposlenih u osnovnom sudu u Mitrovici biće 40% Srba i 60 % Albanaca, kao što i odgovara nacionalnoj strukturi stanovništva tog dela. U Leposaviću i u Zubinom Potoku, naravno gde je struktura stanovništva skoro 100% Srba, sudije i drugo osoblje biće Srbi. Isto je i za tužilaštvom“, navodi Vllasi.
On dodaje da će u Mitrovici funkcionisati i Apelacioni sud, te da može biti razmešteno na rad i nekoliko sudija koji bi činili dva sudska veća, jedno za civilne predmete, drugo za krivične.
„To je to, to su osnovne i glavne stvari oko kojih sa poslednjeg sastanka u Briselu shvatili smo da je postignut sporazum. Sve drugo su tehnički detalji. Način izbor sudija – naravno, između njih će biti najveći broj onih koji su već radili u sudovima u Leposaviću i u Zubinom Potoku samo su bili sudije onih opštinskih sudova koji su bili pod jurisdikcijom Srbije. Sve druge stvari su tehničke prirode i ne bi trebalo da dođe oko pitanja funkcionisanja pravosuđa do zastoja bez obzira na izbore u Srbiji, bez obzira na izbore koji se najvaljuju na Kosovu. A ako hoće gospoda sa obe strane da komplikuju bezveze – to je druga stvar“, ocenjuje Vllasi.
U međuvremenu, kosovski premijer Hashim Thaci je poručio da će pravosudni sistem i sever Kosova funkcionisati kao i celo Kosovo.
S druge strane, analitičar u Beograd Dušan Janjić smatra da su male šanse da se postigne sporazum o pravosuđu pogotovo što će sada početi priča o konstituisanju zajednice opština.
„To će naliti sećanja na paralelizam institucija, na reku Ibar kao reku koja razdvaja. Mislim da ćemo do početka izborne kampanje na Kosovu imati jedan period stagnacije u pregovorima i dogovorima, a onda, naravno, kada kosovske političke stranke uđu u kampanju, onda će se aktivirati da implementiraju neku novu realnost. Koja će to realnost biti, to naravno zavisi od toga ko će voditi vladu u Beogradu. Videćemo da li će tu biti nove politike, a to znači da se konačno iskreno implementira ono što je dogovoreno“, kaže Janjić.
Govoreći uopšte o Briselskom sporazumu, Janjić kaže da su glavni akteri ovog procesa proizveli mnogo više istorije i potpisanih sporazuma nego što mogu to da sažvaću.
„To što su oni dogovorili je važno, to je otcrtalo put, ali primena ide jako sporo i tražiće godine. Na tom putu tih godina, ko zna šta će ostati od prvobitnog, na primer, sporazuma o zajednici opština, ili šta će uopšte ostati od onoga što se zove sadašnja interpretacija normalizacije. Da odmah kažem da mislim da je postojao i drugi put, ali mi sada idemo ovim, i da će se sever Kosova kao i čitavo Kosovo i Srbija sada naći zaglavljenim kod tehničkog pristupa EU i njene birokratije i pregovora o proključenju Srbije EU, ili Sporazum o Stabilizaciji i asocijaciji za Kosovo, i s druge strane sa onim izuzetno političkim, bezbednosnim i delikatnim pitanjem kakvo je status Kosova ili kriza na Zapadnom Balkanu. Ja ne vidim kapacitet da se kod Ketrin Ashton to razreši. Ko će doći posle nje, videćemo. Ali to će biti slični momenat kad će EU shvatiti da njena politika tehnizacijom političkih pitanja, vodi uvek ka Ukrajni. Vodi zapravo pod tzv. guranju pod tepih problema koji onda eskaliraju kao neka vrsta etničkog totalitarizma“, zaključuje Janjić.
Kosovski advokat Azem Vllasi ipak kaže da je dogovor u principu postignut i da se pregovara o tehničkim detaljima, kao što je način izbora sudija i slično. Dušan Janjić iz Beograda ipak upozorava da su glavni akteri u ovom dijalogu proizveli mnogo vise istorije i potpisanih sporazuma nego što mogu 'da sažvaću'.
Kosovski analitičar i advokat Azem Vllas, u izjavi za RSE kaže da je sporazum oko glavnih pitanja pravosuđa postignut, te da krupnih problema nema.
„Znači, biće jedan osnovni sud u Mitrovici sa svojim ograncima u Leposaviću, Zubinom Potoku, u oba dela grada, Vučitrnu i Skrenderaju, i to je to. Nacionalna struktura zaposlenih u osnovnom sudu u Mitrovici biće 40% Srba i 60 % Albanaca, kao što i odgovara nacionalnoj strukturi stanovništva tog dela. U Leposaviću i u Zubinom Potoku, naravno gde je struktura stanovništva skoro 100% Srba, sudije i drugo osoblje biće Srbi. Isto je i za tužilaštvom“, navodi Vllasi.
On dodaje da će u Mitrovici funkcionisati i Apelacioni sud, te da može biti razmešteno na rad i nekoliko sudija koji bi činili dva sudska veća, jedno za civilne predmete, drugo za krivične.
„To je to, to su osnovne i glavne stvari oko kojih sa poslednjeg sastanka u Briselu shvatili smo da je postignut sporazum. Sve drugo su tehnički detalji. Način izbor sudija – naravno, između njih će biti najveći broj onih koji su već radili u sudovima u Leposaviću i u Zubinom Potoku samo su bili sudije onih opštinskih sudova koji su bili pod jurisdikcijom Srbije. Sve druge stvari su tehničke prirode i ne bi trebalo da dođe oko pitanja funkcionisanja pravosuđa do zastoja bez obzira na izbore u Srbiji, bez obzira na izbore koji se najvaljuju na Kosovu. A ako hoće gospoda sa obe strane da komplikuju bezveze – to je druga stvar“, ocenjuje Vllasi.
U međuvremenu, kosovski premijer Hashim Thaci je poručio da će pravosudni sistem i sever Kosova funkcionisati kao i celo Kosovo.
S druge strane, analitičar u Beograd Dušan Janjić smatra da su male šanse da se postigne sporazum o pravosuđu pogotovo što će sada početi priča o konstituisanju zajednice opština.
„To će naliti sećanja na paralelizam institucija, na reku Ibar kao reku koja razdvaja. Mislim da ćemo do početka izborne kampanje na Kosovu imati jedan period stagnacije u pregovorima i dogovorima, a onda, naravno, kada kosovske političke stranke uđu u kampanju, onda će se aktivirati da implementiraju neku novu realnost. Koja će to realnost biti, to naravno zavisi od toga ko će voditi vladu u Beogradu. Videćemo da li će tu biti nove politike, a to znači da se konačno iskreno implementira ono što je dogovoreno“, kaže Janjić.
Govoreći uopšte o Briselskom sporazumu, Janjić kaže da su glavni akteri ovog procesa proizveli mnogo više istorije i potpisanih sporazuma nego što mogu to da sažvaću.
„To što su oni dogovorili je važno, to je otcrtalo put, ali primena ide jako sporo i tražiće godine. Na tom putu tih godina, ko zna šta će ostati od prvobitnog, na primer, sporazuma o zajednici opština, ili šta će uopšte ostati od onoga što se zove sadašnja interpretacija normalizacije. Da odmah kažem da mislim da je postojao i drugi put, ali mi sada idemo ovim, i da će se sever Kosova kao i čitavo Kosovo i Srbija sada naći zaglavljenim kod tehničkog pristupa EU i njene birokratije i pregovora o proključenju Srbije EU, ili Sporazum o Stabilizaciji i asocijaciji za Kosovo, i s druge strane sa onim izuzetno političkim, bezbednosnim i delikatnim pitanjem kakvo je status Kosova ili kriza na Zapadnom Balkanu. Ja ne vidim kapacitet da se kod Ketrin Ashton to razreši. Ko će doći posle nje, videćemo. Ali to će biti slični momenat kad će EU shvatiti da njena politika tehnizacijom političkih pitanja, vodi uvek ka Ukrajni. Vodi zapravo pod tzv. guranju pod tepih problema koji onda eskaliraju kao neka vrsta etničkog totalitarizma“, zaključuje Janjić.
