Kosovo i dalje bez vojske

Članice NATO-a koje nisu priznale nezavisnost Kosova mogu osporiti formiranje vojske na Kosovu, ocenjuju stručnjaci.

Bezbednosne snage Kosova neće postati vojska, već Oružane snage Kosova.
Pre tačno godinu dana kosovski ministar Bezbednosnih snaga, Agim Ceku, najavio je formiranje vojske Kosova unutar 2013. godine, na čemu se inače radilo, kako je rekao, u koordinaciji sa zemljama NATO-a. Sredinom jula prošle godine generalni sekretar NATO Andres Fogh Rasmusen je ipak rekao da se misija Bezbednosnih snaga neće menjati.

Bezbednosne snage Kosova ne postaju vojska, ali je na šestoj godišnjici od proglašenja nezavisnosti kosovski premijer Hashim Thaci najavio je da će ove snage uskoro zameniti Oružane snage Kosova, a uz njih će se formirati i Ministarstvo odbrane, kada takav zakon bude prošao kroz Skupštinu.

Po rečima stručnjaka za bezbednost, Oružane snage Kosova razvijaće se postepeno u narednih pet do 10 godina, i u trenutku kada NATO odluči da povuče svoje snage sa Kosova, one će zameniti KFOR.

Kosovske snage bezbednosti do sad su bile lako naoružane i uniformisane snage čiji je zadatak bio da sprovodi operacije odgovora u slučaju krize na Kosovu i u inostranstvu, operacije civilne zaštite na Kosovu, i pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.

Po rečima kosovskog premijera, Oružane snage Kosova će imati novi mandat i odbrambene kapacitete, i biće spremne i sposobdne da brane suverenitet i teritorijalni integritet Kosova.

Predviđa se da će ceo razvoj Oružanih snaga biti u koordinaciji sa NATO-om, kao što je i bilo u slučaju formiranja Kosovskih snaga bezbednosti.

Neophodan zakon

Međutim, Ramadan Qehaja, stručnjak za vojna i bezbednosna pitanja navodi da naziv „oružanih snaga“ ukazuje na to da se termin „vojska“ još uvek ne može upotrebiti jer bi u tom slučaju usledio pritisak međunarodne zajednice.

„Zbog ekonomskih razloga ne možemo da formiramo velike oružane snage, zato što to zahteva investicije. Ali isto se ne može zvati ni vojska zato što postoje pritisci iz međunarodne zajednice, konkretnije od onih koji nisu priznali Kosovo, a koji su članovi NATO-a. Tu su i ostali politički razlozi u vezi sa Srbijom“, navodi Qehaja.

On dodaje da Kosovo godinu do dve kasni s tim, i da se treba uraditi adekvatna struktura ovih oružanih snaga, odnosno kako će one izgledati za potrebe samoodbrane teritorije Kosova.

Naim Maloku, takođe stručnjak za bezbednost, navodi da je najpre potrebno da vlada procesuira zakon u Skupštini Kosova, jer bez toga je nemoguće transformirati KSB u OSK.

Sve to treba da bude harmonizovano sa NATO-om, dodaje on. A kada KFOR i EULEX završe mandat na Kosovu, odgovornost za bezbednost, uključujući sever koji je do sada bio izazov, prelazi na kosovske institucije.

Ukoliko Kosovo postane članica NATO-a, on dodaje da će tada biti potreban i sporazum u vezi sigurnosti teritorije i granica.

„Zavisi od plana NATO, da li će Kosovo postati članica NATO, kad i kako. Ukoliko će postati, onda NATO preuzima odgovornost za sigurnost spoljnih granica te zemlje. Ali, za sve je potrebna koordinacija sa NATO-om“, kazao je Maloku.

Danas, Kosovske snage bezbednosti broje 2.243 pripadnika, od kojih su 42 Srba, 48 Bošnjaka, 55 Turaka, 28 Aškalija, 18 Egipćana, četiri Hrvata, tri Roma i dva Goranaca.

Stručnjaci predviđaju da bi buduće oružane snage Kosova brojale između 3.500 i 4000 pripadnika.