Mislim da je ovo prava kriza, ovim rečima Dr. Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu komentariše dešavanja u vezi curenja navodno poverljivih dokumenata iz Specijalizovanog tužilaštva u Hagu.
„Ovo je čisto zastrašivanje i napad na sud, napad na proces, na fer suđenja. Ako ste u okruženju gde grupe ili pojedinci pružaju informacije o imenima i adresama svedoka, onda u suštini ceo proces implodira. Ne može da funkcioniše“, kaže Dr. Ellis u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
On dodaje da je samo tužilaštvo odgovorno da se čvrsto drži zaštite identiteta svedoka.
“Ovo mora da prestane. U suprotnom, čitav sudski proces je ugrožen“, ističe on.
Specijalizovano tužilaštvo u Hagu, inače kosovska institucija formirana na insistiranje međunarodne zajednice, bavi se istragom navodnih zločina pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjenih nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011, čiji je autor švajcarski senator Dik Marti. Upravo je zaštita svedoka jedan od razloga zašto se njegovo sedište nalazi u Hagu, a ne na Kosovu.
Anonimno dostavljanje dokumentacije u Prištini
Udruženje ratnih veterana Oslobodilačke vojske (OVK) u Prištini poslednjih nedelja je u tri navrata saopštilo da im anonimna osoba dostavlja „hiljade dosijea u kojima se nalaze imena i adrese svedoka”, dokumenti za koje su rekli da su iz Haga. Rukovodioci te kancelarije su nakon svake dostave održali pres konferenciju na kojima je i medijima bilo dozvoljeno i da uzmu dokumente. Dokumenti su takođe nakon svake konferencije bili konfiskovani od istražioca u Hagu. Sadržaj tih dokumenata je nepoznat i još nije potvrđeno da li su oni autentični. Do sada, ni jedno ime svedoka nije objavljeno u javnost.
U međuvremenu, Specijalizovano tužilaštvo je u utorak (22. septembra) saopštilo da se Udruženje ratnih veterana više puta upustilo u aktivnosti koje su usmerene na “miniranje dolične primene pravde”. Potvrdili su da je to tužilaštvo posvećeno istrazi i krivičnom gonjenju pojedinaca koji su počinili krivično delo deljenja informacija, „uključujući otkrivanje identiteta lica koja bi mogla da budu pozvana na sud ili bilo kakvih informacija koja mogu da dovedu do njihove identifikacije“.
Kredibilitet tužilaštva ugrožen ukoliko ne reaguje
Ellis međutim ističe da će kredibilitet Specijalizovanog tužilaštva biti ugrožen ukoliko ono odmah ne reaguje i ne poduzme jake mere protiv onih koji su uključeni u navodnom curenju osetljive dokumentacije.
“Po mom mišljenju, ovo je toliko ozbiljno kršenje sudskog postupka da bi svi, uključujući i Tužilaštvo, trebali da budu izuzetno zabrinuti i trebali bi da učine sve što mogu da se to ne samo ne ponovi, već da jasno stave do znanja da će reagovati protiv bilo kog ko ove informacije objavi u javnosti”, kaže on.
Problem u zaštiti informacija
'Kada subjekti ili pojedinci prekrše pravila i principe, odgovor treba da bude hitan, snažan, i verujem da treba da bude posledica, uključujući i krivičnu optužnicu..'- kaže Mark Ellis
Ellis naglašava i da sama činjenica da se dokumenti objavljuju ukazuje da „postoji problem u procesu, u zaštiti informacija, i to treba da se sredi kroz unutrašnju istragu“.
„Kada subjekti ili pojedinci prekrše pravila i principe, odgovor treba da bude hitan, snažan, i verujem da treba da bude posledica, uključujući i krivičnu optužnicu protiv bilo kog subjekta ili pojedinca koji pruža ili dozvoljava informacije o svedocima da postanu javne“, navodi Ellis.
Saradnja svedoka sa sudom - izazov
Sada, po njegovim rečima, saradnja svedoka sa sudom može biti apsolutni izazov, „što je upravo bila namera onih subjekata koji su pružili informacije javnosti“. On dodaje odgovornost je i na međunarodnoj zajednici koja treba da bude “glasna po ovom pitanju zbog važnosti zaštite svedoka u bilo kakvom sudskom procesu”.
Inače, ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država u Prištini 18. septembra su pohvalile Specijalno tužilaštvo Republike Kosova zbog "poštovanja ovlašćenja Specijalizovanog tužilaštva u Hagu da istraži potencijalno nezakonito otkrivanje poverljivih dokumenata i informacija, istovremeno nudeći pomoć ako se ona zatraži“.
Specijalni sud, ili kako se zvanično zove Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo u Hagu, formirano je 2015. na insistiranje međunarodne zajednice uz ustavne amandmane Skupštine Kosova. Finansira ga Evropska unija.
Prve optužnice podnete su u februaru tekuće 2020. godine. Specijalizovano tužilaštvo je krajem juna saopštilo da je aprila prosledilo optužnicu na razmatranje za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Hašima Tačija lidera Demokratske partije Kosova Kadri Veselija (Kadri Vesli) i drugih lica čija imena nisu objavljena. Tači je inače u julu četiri dana bio ispitivan od strane tužioca u Hagu.
Sudija prethodnog postupka ima rok od maksimalnih šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnice. Do sada, nije objavljeno da je neka od optužnica potvrđena. Sadržaj optužnica američkog tužioca Džeka Smita (Jack Smith) je poverljiv sve dok ih sudija ne potvrdi.
Na Kosovu mnogi su se protivili formiranju ovog suda budući da se bavi samo navodima iz izveštaja Dika Martija, u kojem se ne pominju i srpski zločini na Kosovu.
Video: Protest veterana OVK u Prištini zbog Specijalnog suda, 2015. godine:
Veterani OVK u nekoliko navrata su i protestvovali, a krajem 2017. u Skupštini Kosova je čak izvršen neuspeli pokušaj ukidanja suda, na šta je međunarodna zajednica oštro reagovala.
Facebook Forum