"Kada bismo slušali političare, mi bismo i dalje bili u ratu", kaže Tijana iz Severne Mitrovice, grada na severnom delu Kosova, većinski naseljenog građanima srpske nacionalnosti.
Ne želi da navede svoje puno ime i prezime, a u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) o mogućnosti prevazilaženja jaza između Srba i većinskih Albanaca na Kosovu, ocenjuje da odgovornost leži na političarima. A o njima nema lepih reči.
"Više mi se sviđa slika koju mi vidimo na terenu od one koju vidimo u medijima. Izjave političara su grozne. Srećom pa mi ovde na Balkanu ne slušamo autoritete previše pa radimo ono što nama odgovara. Ljudi se povezuju uprkos politici zato što je to odraz potrebe i te potrebe ih spajaju, jer mi zavisimo jedni od drugih", navodi Tijana.
Poput prve sagovornice, i za Jusufija Bejata iz Južne Mitrovice, odgovor na ovo pitanje je isti.
"Šta je učinila dnevna politika, mediji, propaganda i sve to, ista mržnja je kao pre 23 godine i danas. Normalni ljudi, mi živimo, evo šetamo, ja dolazim sa severa (gde živi većinsko srpsko stanovništvo), niko me ništa nije pitao. Kupio sam šta mi treba i sve je ok. Međutim, politika šta nam radi i sa ove strane i sa druge, to nema nigde u svetu. Gde im je cilj, ja to ne znam, ali uglavnom, mi živimo normalno", kaže Jusufi.
Dve Mitrovice u dve decenije
Severni deo Kosova 22 godine posle rata, i 14 godna nakon proglašenja nezavisnosti, ostao je simbol etničkih podela. Glavni most na reci Ibar, koji deli grad na Severnu i Južnu Mitrovicu od 1999. godine prepoznaje se kao mesto podela, a ne spajanja.
Nakon što su lokalne vlasti sa severa 2014. na mostu izgradili takozvani Park mir, a nakon uklanjanja ranije postavljene barikade 2011. godine, ovo pitanje je postalo i tema razgovora koji se uz posredovanje Evropske unije vode između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.
Tako je 2015. postignut dogovor o uklanjanju Parka mira i revitalizaciji mosta, odnosno njegovom osposobljavanju za saobraćaj, čiji su radovi bili predviđeni da se završe do juna 2016. Projekat revitalizacije mosta finansirala je Evropska unija i koštao je oko 1,2 miliona evra. Do danas most nije otvoren za saobraćaj, i koriste ga samo pešaci. Na njemu su 24 sata pripadnici italijanskih karabinjera.
Zašto je pomirenje sporo?
Nedostatak pozitivnih primera, to je ono što po Nori Ahmetaj, osnivačici Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikacije, jeste razlog u kome se vidi i odgovornost medija za slabe iskorake u pomirenju.
"Ne znam koliko da verujem ili se oslonim na ono što čitamo. Kad krenemo da čitamo reagovanja, tu se postavljaju pitanja koliko stvarno mi živimo zajedno, da li delimo jedan sa drugima naše vrednosti, da li znamo dovoljno jedan o drugome", navodi Ahmetaj.
Ona je bila jedna od učesnica diskusije na temu "Zajednički život Srba i Albanaca očima lokalnih aktivista i posmatrača", koja je održana u Severnoj Mitrovici povodom predstavljanja sajta "Srpsko-albansko prijateljstvo", čiji je cilj napredak u odnosima Srba i Albanaca, saradnja i prijateljstvo.
Sajt nudi mnoštvo primera prijateljstva, saradnje, zajedničkih istraživanja, intervjue, edukativni sadržaj o srpsko-albanskim odnosima, dokumente i tekstove od zajedničkog interesa i drugu srodnu građu, koju nastoje da popularizuju i učine široko dostupnom.
Deo je projekta „Unapređenje srpsko-albanskog prijateljstva” koji sprovodi NGO Aktiv u partnerstvu sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda i Evropskim pokretom u Srbiji, uz podršku Švajcarske ambasade u Prištini.
Miodrag Milićević, izvršni direktor organizacije Aktiv, ističe slično - da se u medijima pozitivne priče nalaze u zapećku, jer politike forsiraju isključivo negativnost.
Naglašava izraženo prisustvo govora mržnje 20 godina od konflikta.
"Ako ništa drugo taj segment mora da se popravi, a to je sposobnost ili bolje rečeno nesposobnost političkih elita da demonstriraju kulturu dijaloga u javnom prostoru. Onda imate zajednice koje su upile negativne sadržaje i formiraju neku svoju sliku o jednoj ili drugoj strani upravo na osnovu tih narativa", kaže Milićević.
Koji su benefiti dijaloga?
Ipak, Milićević smatra da proces dijaloga koji kako kaže "koliko god bio kritikovan je učinio dosta toga, pre svega za Mitrovicu".
"Imali smo kritične tačke (naselja) u međuetničkim odnosima, koji su danas tačke u kojima ljudi neguju jedan suživot, multikulturalizam. Imate protok ljudi i sa jedne i sa druge strane, imate ekonomiju koja je nedvosmisleno snažno uticala na približavanje konkretno Srba i Albanaca", kaže Milićević.
Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova, ukazuje da na krivicu koju su mediji nosili u prošlosti, danas treba dodati njihovu odgovornost za stvaranje i jačanje predrasuda.
"I dalje i u Srbiji, i na Kosovu kad izveštavaju gledaju kroz etničku prizmu", kaže Bljakaj.
"Preduslov da se Srbi i Albanci približavaju i žive normalno jedni pred drugih, a možda kasnije i zajedno, jeste da se postigne politički dogovor. Ako i dalje Srbija utiče na Srbe na Kosovu nemojte ovo, nemojte ono, ako Priština i Kosovo diskriminiše svoje građane Srbe, onda nema tu nekog zajedničkog života, nema mesta za optimizam", navodi Bljakaj.
Odvojeno odrastanje
Bekim Bljakaj kao problem ističe i to da nove generacije rastu sa potpuno podeljenim ili suprotnim narativima o tome šta se desilo na Kosovu, negiranja i zločina i žrtava. "Etnička distanca je veća jer nove generacije i ne pričaju jezik onih drugih“, kaže.
Bljakaj je mišljenja da je osnov da postoji politička volja da se stvaraju mehanizmi koji će da približavaju dve zajednice, a da u centru toga treba da leži istina šta se desilo.
"Ako se nastavlja sa predrasudama, jednostranim narativima teško da će biti pravog pomirenja", istakao je Bljakaj.
Podsetimo, u poslednjem izdanju Indeksa slobode medija u svetu koji izdaju "Reporteri bez granica" (Reporters Without Borders) navodi se da je napredak koji su sve zemlje u regionu ostvarile na svetskoj rang-listi prividan, imajući u vidu da se radi o posledici globalnog pada medijskih sloboda, a ne o suštinskom napretku.
Kosovo je zauzelo 61. mesto, u odnosu na 2021, kada je bilo na 78, dok se Srbija 2022. nalazi na 79. poziciji, što je za 14 mesta bolje u odnosu na 2021.