Bugarska zajednica na Kosovu 'u nastajanju', institucije ćute

N.N. iz okoline Prizrena, pripadnica bošnjačke zajednice, kaže kako je pre nekoliko godina potpisala "papir" kojim se potvrđuje da je neko iz njene porodice bugarskog porekla, kako bi iskoristila priliku za studiranje u Bugarskoj.

"Taj sam papir dobila od našeg čoveka iz obližnjeg sela", kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE), koja je želela da ostane anonimna.

Njen identitet, kao i mesto prebivališta na Kosovu, poznati su redakciji RSE.

Ona priča da je pristala da potpiše "unapred pripremljen i pečatiran" dokument kojim je promenila svoje poreklo, kako bi iskoristila bolje uslove studiranja u Bugarskoj, zemlji članici Evropske unije.

Na pitanje da li je Bugarka, odgovara: "Naravno da nisam. Ali ako mi ovo treba za upis na fakultet, zašto da ne"?

Objašnjava da je potpisom papira o promeni porekla obezbedila bolji tretman u Bugarskoj, odnosno imala je sva prava kao da je državljanin te zemlje, pravo na stipendiju i studentski dom. U međuvremenu je završila studij i vratila se u rodni grad.

Predstavnici bošnjačkih političkih stranaka na Kosovu tvrde da Bugarska, preko pojedinih pojedinaca iz bošnjačke zajednice, pokušava da stvori bugarsku zajednicu.

Bugarske vlasti su poslednjih godina u nekoliko navrata od kosovskih lidera službeno zatražile prihvatanje bugarske zajednice na Kosovu.

Međutim, kosovske institucije ćute o tom zahtevu.

Kosovo inače nije jedina država na Balkanu u kojoj Bugarska traži prihvatanje bugarske zajednice.

'Danas Bugarin, sutra Bošnjak'

Do sada je "u Bugarskoj diplomiralo oko 350 studenata", koji su iz različitih područja Prizrena i Dragaša, južnog dela Kosova, kaže za RSE Abaz Ademi, potpredsednik Stranke za demokratsko delovanje među bošnjačkom zajednicom.

Takođe vodi Kancelariju za integraciju bugarske zajednice na Kosovu sa sedištem u Prizrenu, koju je u decembru 2023. otvorio predsednik Bugarske, Rumen Radev.

Ademi za RSE kaže da su veze i komunikacija sa bugarskim vlastima započele pre 15 godina, a fokus obostranog interesa je na upisu studenata sa Kosova na univerzitete u Bugarskoj.

Ta praksa, prema njegovim rečima, i danas traje.

"U Bugarskoj trenutno studira 189 studenata, o trošku države [Bugarske]", ističe on.

Ademi potvrđuje da je postojala praksa potpisivanja dokumenata kojim se traži potvrda bugarskog porekla pojedinih građana.

Ne precizira ko je takve dokumente dostavljao, ali tvrdi da je ta praksa prekinuta.

"Svako ko se oseća kao Bugarin doći će u našu Kancelariju i samo reći da je Bugarin. Nećemo izdavati nikakve potvrde. Zabranili smo sve sertifikate koji su ranije izdani i oni ne važe", kaže Ademi.

Dodaje da se očekuje da će popis stanovništva na Kosovu, koji je od 5. aprila do 24. Maja sprovela Agencija za statistiku Kosova, otkriti broj građana koji su se izjasnili kao Bugari.

Građani su na popisu mogli da se izjasne kao "ostali", odnosno da naznače kojoj zajednici pripadaju.

Ademi, na primer, kaže da pripada bošnjačkoj zajednici ali da se na popisu stanovništva izjasnio kao Bugarin.

"Danas sam Bugarin", kaže Ademi.

A na pitanje RSE – šta će da bude sutra, Ademi odgovara: "Sutra ću opet da budem Bošnjak".

Balje: Ne može da se zanemari stvaranje bugarske zajednice

Bugarska zajednica na Kosovu je "u procesu stvaranja" i ta činjenica "ne može da se zanemari", kaže bošnjačka poslanica u Skupštini Kosova Duda Balje. Ona je i predsednica parlamentarne Komisije za ljudska prava.

"Ne mogu da se pravim slepa i da govorim da ona ne postoji. Postoji [bugarska zajednica], ona se stvara", kaže Balje za RSE.

Balje potvrđuje da u nekim selima u Prizrenu, u kojima živi većina Bošnjaka, ima studenata koji studiraju na fakultetima u Bugarskoj.

Kao primer navodi razgovor koji je vodila sa jednom majkom iz redova bošnjačke zajednice, čije troje dece studira u Bugarskoj.

Balje je pokušala, kako kaže, da sazna kako su se izjasnili na popisu stanovništva.

"Rekla mi je: 'Molim te, nemoj da me maltretiraš. Ja sam ono šta želim da budem'. Oni se po Ustavu [Kosova] mogu izjašnjavati kako hoće. Sviđa se to meni ili ne, to je nešto sasvim drugo", navodi Duda Balje.

Kaže i da će se nakon objavljivanja konačnih rezultata popisa stanovništva utvrditi koliko se tačno osoba izjasnilo kao Bugari.

Također, podseća da je u februaru prošle godine skupštinska Komisija za ljudska prava, na čijem je čelu, primila zahtev sa 560 potpisa građana za prihvatanje bugarske zajednice na Kosovu.

Nije želela da kaže ko je organizovao sakupljanje potpisa i predao zahtev, ali je navela da ga je Komisija ocenila neutemeljenim jer “nisu pronađene nikakve istorijske činjenice o nekadašnjem postojanju ove zajednice na Kosovu”.

Zvaničnici Agencije za statistiku Kosova za RSE kažu da za sada ne mogu da daju službene podatke o broju građana koji su se izjasnili kao Bugari.

Prema navodima Agencije, preliminarni podaci popisa stanovništva će biti objavljeni 12. jula.

Institucije ćute

Prihvatanje bugarske zajednice na Kosovu je zahtev Bugarske kosovskim vlastima već nekoliko godina. Zahtev dolazi od bugarskih vlasti, uključujući predsednika Bugarske Rumena Radeva i potpredsednicu Ilianu Iotovu.

RSE se obratio nadležnim institucijama Kosova, uključujući Predsedništvo, Vladu i Ministarstvo spoljnih poslova, sa upitom kakva je njihova pozicija kada je reč o postojanju bugarske zajednice na Kosovu, te da li su razmotrili zahtev Bugarske.

Međutim, do objave ovog teksta nijedna od ovih institucija nije odgovorila.

Afrim Hoti, profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, kaže da su kosovske vlasti u obavezi da odgovore na zahtev Bugarske da se prihvati bugarska manjina.

"I ranije smo (kosovske institucije) ćutali o nekim pitanjima, da bi kasnije rekli 'ne, to je greška' i onda bi se vratili na početak", kaže Hoti.

Prema njegovim rečima, kosovska strana treba da sagleda interese zemlje.

Hoti objašnjava da Kosovo ima pravni temelj za prihvatanje manjinskih zajednica, ali da im mora obezbediti opšti i normalan razvoj, odnosno da prizna njihov jezik, kulturu, dokumenta i druge specifične karakteristike.

"To obično nosi i finansijske troškove. Zato države nastoje da izbegnu takve obaveze. Ali u kojoj meri se to izbegavanje može učiniti, zavisi o odnosu snaga, zavisi od potrebe koju će država, kojoj je zahtev upućen, imati za druge države tokom svog razvoja", ocenjuje Hoti za RSE.

Tvrdi i da je u konkretnom slučaju Bugarska, za razliku od Kosova, deo NATO, Evropske unije, Ujedinjenih nacija, te drugih međunarodnih mehanizama.

U tom kontekstu, smatra Hoti, Bugarska može da iskoristi svoj potencijal da Kosovu nametne svoj zahtev za prihvatanje bugarske manjine, uslovljavajući ga daljim koracima za integraciju u razne međunarodne organizacije.

Predsedništvo Bugarske i Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje nisu odgovorili na upit RSE o ovoj temi, odnosno na pitanje da li su i kakav odgovor dobili od vlasti u Prištini.

Međutim, 6. juna ove godine na sastanku zamenika bugarskog šefa diplomatije Ivana Kondova sa kosovskim ambasadorom u Bugarskoj Hadži (Haxi) Bajraktarijem razgovaralo se o "važnosti bugarske zajednice na Kosovu".

Na zvaničnoj stranici Ministarstva spoljnih poslova Bugarske piše da je povod ovog sastanka bio "razgovor o problemima bugarske zajednice i mogućnostima za njihovo rešavanje".

Premijer Kosova Aljbin (Albin)Kurti se sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim se sastao u Sofiji 22. aprila ove godine, a nakon što je prethodno sa njim razgovarao u Prištini decembra prošle godine.

"Drugi sastanak u roku od četiri meseca, premijer Kurti je opisao kao dokaz dobrih odnosa, te je naglasio važnost ovakvih čestih susreta za bilateralne odnose", izvestila je tada Vlada Kosova.

U saopštenju iz Kancelarije Radeva se, između ostalog, ističe da je bugarski predsednik "pozdravio opredeljenje kosovskih vlasti da daju status bugarskoj zajednici na Kosovu".

"Veoma je važno zakonski propisati mehanizme koji građanima Kosova bugarske svesti omogućavaju očuvanje i izražavanje identiteta, kao i slobodno ostvarivanje svojih građanskih prava", saopštila je Kancelarija Radeva.

U saopštenju iz Kancelarije premijera Kurtija, međutim, nisu spomenuli razgovor o statusu bugarske zajednice na Kosovu.

Radev je tokom boravka u Prištini u decembru prošle godine na pres-konferenciji sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, rekao da je kosovskoj koleginici ponovio zahtev za prihvatanje bugarske zajednice. Naveo je i da bi bugarska zajednica trebala da bude deo Konsultativnog veća za zajednice, koje funkcioniše pri kabinetu predsednice Kosova.

Osmani je tada prenela Radevu da će tokom popisa stanovništva na Kosovu svaki građanin imati priliku da se slobodno izjasni o tome "ko je" i "kojoj zajednici pripada".

Zahtev za prihvatanje bugarske zajednice predsednici Osmanije predstavila je i bugarska potpredsednica Iliana Iotova na sastanku u Prištini u februaru 2023. godine.

U objavi na službenoj stranici predsednika Bugarske, 17. februara 2023., saopšteno je da se na sastanku razgovaralo i o priznavanju bugarske zajednice i njihovim zagarantovanim pravima.

"Od posete predsednice Osmani Bugarskoj [u novembru 2022.], na poziv šefa države Rumena Radeva, započeli su prvi pravi koraci ka priznavanju bugarske zajednice", navedeno je.

Da li postoji bugarska zajednica ili ne?

Istoričar Bujar Dugoli (Dugolli) i antropolog Tahir Ljatifi (Latifi), obojica profesori na katedrama relevantnih polja na Univerzitetu u Prištini, smatraju da nema dokumentovanih istorijskih i antropoloških podataka koji dokazuju da je na Kosovu postojala ili da postoji organizovana bugarska zajednica.

Dugoli, međutim, ne isključuje mogućnost da na Kosovu postoje pojedinci koji su etnički Bugari ili se tako izjašnjavaju.

"U razdoblju moderne i savremene istorije nema dokaza da postoji bugarska zajednica, kada je u pitanju pojam manjine", kaže istoričar za RSE.

Sličnog je mišljenja i antropolog Ljatifi. Prema njegovim rečima, naučna istraživanja ne govore o prisutnosti bugarske zajednice na Kosovu, barem od polovine prošlog veka.

"Ni za vreme socijalističke Jugoslavije nije bilo bugarske zajednice, prema popisima stanovništva. Ni sada... Zasada nema, ali u budućnosti ne možemo da znamo kako će se izjašnjavati", kaže Ljatifi.

Ko su 'našinci'?

Ali ko su ljudi čiji se identitet veže za bugarski?

Poslanica Balje kaže da unutar bošnjačke i goranske zajednice u regionu Prizrena i Dragaša, lokalno stanovništvo govori specifičnim jezikom, poznatim kao "naški".

Nekadašnji političar i profesor u penziji iz regiona Gore u Dragašu, Sadik Idrizi, objašnjava da je reč o lokalnom jeziku, koji se temelji na starom i arhaičnom slovenskom jeziku, ali koji je ostao izolovan i nije doživeo modernu transformaciju.

"Ti ljudi svoj jezik nazivaju 'naški' ili 'našinski', kako bi napravili distancu i pokazali da taj jezik ne pripada nekom drugom", kaže Idrizi za RSE.

Ademi smatra da ljudi koji govore ovim jezikom sebe nazivaju "našinci" ili "naši" i da studenti koji su otišli na studije u Bugarsku govore ovim jezikom.

"Za sada su 'našinci' u Bugarskoj. Pojam 'našinci' vam nije poznat, ali oni postoje", kaže Ademi.

Tiha asimilacija

Rasim Demiri, lider bošnjačke koalicije Vakat, koja je zastupljena u Skupštini Kosova, kaže za RSE da je Bugarska zainteresovana da preko pojedinaca iz bošnjačke zajednice nametne postojanje osoba koje se žele izjasniti kao Bugari.

Demiri ističe da Bugarska to radi preko bošnjačkih studenata koji studiraju u Bugarskoj i njihovih porodica.

Dodaje da su tim povodom na Kosovu održani sastanci između visokih bugarskih zvaničnika i onih žele da studiraju u Bugarskoj, te njihovih porodica.

"U potpunosti smo protiv pokušaja stvaranja bugarske zajednice kroz bošnjačku zajednicu", kaže Demiri.

U tom kontekstu je podsetio je da su na Kosovo decembra prošle godine i februara ove godine boravili potpredsednica Bugarske Iliana Iotova i predsednik Rumen Radev koji su se sastajali sa budućim studentima i njihovim porodicama.

Sastanak visokih zvaničnika Bugarske sa "predstavnicima bugarske zajednice" na Kosovu potvrđen je i na službenoj stranici bugarskog predsednika.

Duda Balje, međutim, ne krivi Bugarsku što podstiče pojedince bilo koje zajednice da se izjašnjavaju kao Bugari.

Kaže da Bugarska samo "koristi moć, priliku i pojedince".

Ipak, ukazuje da na taj način dolazi do asimilacije ili "bugarizacije" pojedinca iz bošnjačke zajednice, koji su se izjasnili ili se mogu izjasniti kao Bugari.

"Mislim da je taj proces zaista aktivan. Ali šta ja mogu, osim da tim ljudima objasnim koliko je važno biti kao što su bili njihovi preci", kaže Balje.

Bugari u regionu

Zahtev Bugarske za priznanjem bugarske zajednice nije upućen samo Kosovu.

Isti je upućen i Albaniji, koja je 2017. godine zakonski priznala bugarsku nacionalnu manjinu, dok je na popisu stanovništva 2023. godine prvi put bugarska zajednica uvrštena u podatke o manjinama.

Prema statistikama objavljenim 28. juna, 7.057 ljudi u Albaniji se izjasnilo da su Bugari po nacionalnosti.

U međuvremenu, smanjio se broj građana makedonske nacionalnosti - sa 5.512 u 2011. godini na 2.281.

To je izazvalo reakciju lidera stranke Saveza Makedonaca za evropske integracije Vasila Steriovskog, koji je rekao da Bugarska nudi pasoše Makedoncima iz Albanije u zamenu da se izjasne kao Bugari.

Nakon popisa stanovništva u Albaniji, ambasador Bugarske u Tirani, Ivaylo Kirov, rekao je da je zadovoljan rezultatima i zahvalio vladi Albanije na "stvaranju skladnih uslova za sprovođenje ovog procesa, gde su ljudi slobodni da donose sopstvene odluke".

"Da albanska vlada nije stvorila ove uslove - za stanovnike bugarskog porekla da slobodno izraze svoje mišljenje - ne bismo imali ove brojke koje imamo danas", rekao je.

Bugarska i Severna Makedonija potpisale su 2017. godine Sporazum o dobrosusedstvu, sa ciljem prevladavanja razlika oko jezika, identiteta i istorijske prošlosti između dve zemlje.

Međutim, Sofija je 2020. godine počela da blokira evropske integracije zvaničnog Skoplja, najpre insistirajući na pitanjima u vezi sa istorijom i jezikom.

Kasnije je predsednik Bugarske Rumen Radev sve više počeo da insistira na pravima makedonskih Bugara.

U prisutnosti vlasti Bugarske otvorena su dva bugarska kluba u Bitoli i Ohridu u Severnoj Makedoniji, što je izazvalo napetosti između dve zemlje.

Za prevladavanje spora između Severne Makedonije i Bugarske, Evropska unija je ponudila takozvani "francuski predlog", koji su vlasti obe zemlje prihvatile.

Zatim je 19. jula 2022. Severna Makedonija službeno započela pregovore za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, pregovori po poglavljima započeće kada Bugari, među ostalim zajednicama, budu uključeni u makedonski Ustav.

Iako je parlamentarna sednica započela sa izmenama Ustava, najviši pravni akt do sada nije promenjen kako bi u njega uključio Bugare.

Dve trećine od 120 poslanika je moralo da glasa o ustavnim amandmanima, ali se VMRO-DPMNE, tada najveća opoziciona stranka, usprotivila.

Novi makedonski premijer Hristijan Mickoski je rekao da Skupština te zemlje neće da glasa o promenama Ustava, te je zatražio nove pregovore sa Bugarskom za izmene pregovaračkog okvira.

Ambasadorka Sjedinjenih Država u Skoplju Angela Ageler izjavila je u intervjuu za RSE da su ti dogovori okončani i da nema novih pregovora.

U Srbiji bugarsku manjinu, prema posljednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, čini oko 13.000.

Bugarska je od Srbije zatražila i bolji tretman ove zajednice.

Saradnja na tekstu: Refki Alija iz Prizrena, Jetmira Delia-Kaci iz Tirane i Sanja Vasić iz Skoplja.