Između voćnjaka i njiva sa kukuruzom ili pšenicom naziru se vredni ostaci bazilike, koju je u periodu 535 - 545. godine nove ere sagradio car Justinijan sa svojom suprugom, caricom Teodorom.

Ova bazilika je deo Arheološkog parka Ulpiana, koji se nalazi na teritoriji opštine Gračanica, na oko 12 kilometara od Prištine. Inače, Ulpiana je bila jedna od važnijih rimskih gradova na Balkanu i deo rimske provincije Dardanija.

Istorijski značaj ovog grada proizlazi iz njegove uloge centra rimske uprave, trgovine i kulture u regionu. Sadrži ostatke raznih rimskih i vizantijskih građevina, uključujući hramove, bazilike, kupatila i zidine grada, poznatog još kao "Justiniana Secunda".

Na osnovu podataka koje imaju, arheolozi veruju da je car Justinijan obnovio grad Ulpiana, nakon razornog zemljotresa i poplava 518. godine.

Upravo na ostacima grada Ulpiane, međunarodni i domaći tim arheologa već tri godine radi na iskopavanju bazilike iz ranohrišćanskog perioda.

Tim predvodi profesor Kristof Godard (Christophe Goddard) sa Univerziteta "Ecole Normale Supérieure" iz Pariza i profesor Arben Hajdari sa Univerziteta u Prištini.

Prvi podni mozaik na ovoj lokaciji pronađen je avgusta 2023. na kome se nalazi i posveta cara Justinijana. Upravo taj rukopis je arheolozima omogućio da utvrde kada je tačno izgrađena bazilika ali i grad.

"Taj precizan datum je između 535. i 545. godine jer se u posveti spominje nekoliko detalja koji nam omogućavaju da suzimo hronologiju, ne samo za izgradnju ove bazilike, već i kada je reč o osnivanju ovog novog grada", kaže za Radio Slobodna Evropa profesor Godard.

Ovi novi detalji su rezultat sedmogodišnjeg rada na arheološkom nalazištu Ulpiana. Inače, prva istraživanja na ovoj lokaciji su počela 1950-ih godina.

Profesor Godard napominje da je podni mozaik originalan sa autentičnom posvetom, te da sadrži i brojne druge detalje.

"Oko natpisa su uglavnom geometrijske šare, dok je ostatak (mozaika) prepun ptica i fontana, što je zaista fascinantno. Dakle, to su karakteristike koje smo otkrili ove godine. Očekivali smo da ih pronađemo jer su i u drugim crkvama iz tog perioda pronađeni slični motivi. Ali ovaj mozaik je prilično spektakularan", ocenjuje.

Tim stručnjaka koristi savremenu opremu pomoću koje, pre iskopavanja, mogu da utvrde gde se tačno nalaze zidine.

"Sistem koji koristimo je vrlo efikasan na ovom području… šalje električni signal u zemlju, i ako postoji zid, električna struja ne može proći kroz zid, tako da dobijamo crnu tačku, a pošto je povezan sa GPS-om i računarom, dobijamo i kompletnu mapu lokacije. Dakle, imamo potpunu mapu ovog novog grada", objašnjava profesor iz Francuske.

Projekat iskopavanja na novoj lokaciji u okviru Arheološkog parka finansira Evropska unija.

Kako je ranije saopšteno, sva arheološka oprema će nakon završetka projekta biti prebačena kosovskim institucijama i služiti kosovskim arheolozima.

U projekat je, osim Instituta za arheologiju francuske "École Normale Supérieure", uključeno Ministarstvo kulture, omladine i sporta i Arheološki institut na Kosovu.

Rezultate ovih arheoloških istraživanja tim stručnjaka će predstaviti 3. oktobra u Prištini, kao i na kongresu u Sofiji u Bugarskoj 14. oktobra.

U planu je da se do kraja godine otkriju iskopine cele bazilike, kao i još jedne kuće koja se nalazi pored nje.

"Ta kuća je takođe velika, 40 metara sa 40 metara. Kvadratna je sa centralnim dvorištem, koje smo savršeno mogli videti pomoću naših sondi koristeći geofiziku. Dakle, proširili smo iskopavanja da bismo došli do kraja objekta, kako bi mogli da vidimo apsidu (polukupolu)", navodi.

Dodaje da je takva vrsta apside poznata u vizantijskoj arhitekturi, te da jedna takva postoji na arheološkom nalazištu Caričin grad, koje se nalazi u Leskovcu u Srbiji. Veruje se da je car Justinian izgradio i taj grad, poznat kao "Justiniana Prima".

Na iskopavanju su angažovani i studenti Arheologije sa Kosova, među kojima je 24-ogodišnja Driljona Beriša (Drilona Berisha) iz Gnjilana.

Rad na iskopavanju vrednih ostataka na arheološkom nalazištu Ulpiana za nju je veliko iskustvo.

"Koristi se napredna tehnologija, profesori su specijalizovani za razne oblasti (arheologije)", kaže ona za RSE.

Dodaje da je kao dete volela da sakuplja stare predmete i da se nije mnogo razmišljala kada je došlo vreme da upiše fakultet.

Ipak, master studije u oblasti arheologije će najverovatnije nastaviti u nekoj evropskoj zemlji jer na Kosovu ne postoje.

Profesor Christophe Goddard iz Francuske navodi da bi dalja iskopavanja trebalo da budu nastavljena u septembru ove godine, ukoliko im vremenski uslovi to dozvole.

"Ovo je samo prva faza onoga što smo nameravali da uradimo ove godine. Ukoliko budemo imali pristup zemljištu, koje je upravo otkupljeno od strane Vlade Kosova, trebalo bi da budemo u mogućnosti da otvorimo dve trećine lokaliteta", navodi on.

Vlada Kosova je završila proces ekproprijacije zemljišta u Gračanici kako bi se nastavila iskopavanja.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je 17. avgusta, u pratnji ministra kulture, omladine i sporta Hajrule Čekua (Hajrulla Ceku), obišao arheološka iskopavanja.

Poručio je da nalazište Ulpiana dokazuje bogatu drevnu prošlost Kosova, ali da istovremeno predstavlja izvanredan potencijal za razvoj turizma.