Da bi se kupile dve vrste antibiotika u prištinskim apotekama potrebno je oko sedam evra i 60 centi. Osim novca, prodavci ne traže ništa drugo, pa ni recept lekara.
"Da, antibiotike izdajemo i bez recepta... Zašto, nešto nije u redu?!", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) radnica jedne apoteke u prištinskom naselju Dardanija.
Ona je po struci farmaceutski tehničar a ne farmaceut, ali ipak daje instrukcije kako se koristi antibiotik Amoksicilin.
Farmaceut Škumbin (Shkumbin) Jusufi, član Farmaceutske komore Kosova, ocenjuje da je jedan od glavnih uzroka ovog problema nedostatak farmaceuta, koje u apotekama na Kosovu često zamenjuju farmaceutski tehničari.
"Mislim da oni prave najveću zloupotrebu jer ne znaju prednosti i nedostatke antibiotika. On (tehničar) ne zna šta izdaje. Kod nas posle 15 časova 99 odsto apoteka radi bez farmaceuta i bez kompetentnih ljudi", kaže Jusufi.
Razlika između farmaceuta i farmaceutskih tehničara
Prema američkom institutu za medicinske nauke i obrazovanje, farmaceut može "savetovati pacijente oko upotrebe određenih lekova", kao i da pruža lekarske savete oko vrste i doze lekova koje treba koristiti.
S druge strane, farmaceutski tehničari mogu da izdaju lekove isključivo "pod nadzorom farmaceuta".
Na Kosovu je na snazi zakon i administrativno uputstvo kojima se zabranjuje prodaja lekova bez recepta. Međutim, oni se ne poštuju.
U administrativnom uputstvu o receptima u zdravstvenom sistemu Kosova piše da "farmaceut ima pravo da izdaje samo lek koji je stoji u receptu” najviše do tri dana nakon što je lekar pacijentu prepisao antibiotik.
Opasnost od nepravilne upotrebe antibiotika
Mikrobiolog Ljulj (Lul) Raka sa Univerziteta u Prištini napominje da zloupotreba antibiotika dovodi čovečanstvo u opasnost od pojave i širenja rezistencije na antibiotike.
"Antibiotici se ne smeju davati bez lekarskog recepta. Ako postoje zakoni, oni se moraju sprovoditi. Mora da reaguje i inspektorat. S druge strane, i sami građani Kosova treba da znaju da greše ukoliko kupuju antibiotike bez konsultacije sa lekarom", kaže Raka.
Antimikrobna rezistencija, poznata i pod skraćenicom AMR, je sposobnost mikroorganizama da budu otporni na antimikrobne lekove, kao što su antibiotici.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji,otpornost mikroba na antimikrobna sredstva znači da "lekovi postaju neefikasni a infekcija se zadržava u organizmu, povećavajući rizik od širenja na druge ljude".
Malo je podataka o upotrebi antibiotika na Kosovu poslednjih godina. Prema istraživanju profesora Rake, 2019. godine se oko 33 odsto poseta lekaru završilo prepisivanjem antibiotika.
U drugom istraživanju iz 2019., objavljenom u Američkoj nacionalnoj medicinskoj biblioteci, piše se da je oko 43 odsto odraslih i 58 odsto dece primilo najmanje jedan antibiotik tokom boravka u bolnicama na Kosovu. Prema istraživačima, to pokazuje da je "upotreba antibiotika u kosovskim bolnicama veoma visoka".
Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u Evropskoj uniji, Islandu i Norveškoj svake godine umre preko 35.000 ljudi zbog infekcija otpornih na antibiotike.
S druge strane, izveštaj UN o životnoj sredini iz 2023. predviđa da će do 2050. godine do deset miliona smrti biti uzrokovano mikrobima otpornim na antimikrobne lekove, što je jednako ukupnom broju smrtnih slučajeva od raka širom sveta.
Šta uzrokuje antimikrobnu rezistenciju?
Američki centar za prevenciju i kontrolu bolesti upozorava da može doći do antimikrobne rezistencije svaki put kada se antibiotici koriste.
Iako se upotreba antibiotika poslednjih godina u Evropi smanjila, samo polovina građana EU zna da antibiotici nisu efikasni u borbi protiv virusa, dok 30 odsto njih zna da su antibiotici neefikasni ukoliko se nepotrebno koriste.
Besim Kodra, predsednik Udruženja za prava pacijenata na Kosovu, navodi da neograničen pristup antibioticima simbolizuje nivo zdravstvenog sistema na Kosovu.
To manje-više pokazuje nedostatak poverenja u zdravstvo, kao i nedostatak kontrole države nad apotekama, koje prodaju lekove bez lekarskog recepta – posebno antibiotike koji mogu da naškode pacijentu", kaže Kodra.
Ističe da je Udruženje koje vodi više puta tražilo od inspekcije i drugih nadležnih institucija da preduzmu mere prema ustanovama koje prodaju lekove bez lekarskog recepta.
"Obično se pravdaju nedostatkom inspektora. To pokazuje i koliko se droge prodaje na crno", dodaje on.
Preko 930 kontrola i 249 kazni tokom 2023
Farmaceutska inspekcija, koja deluje u okviru Ministarstva zdravlja, navodi da su tokom 2023. godine izvršili 932 kontrole, tokom kojih su naišli na nepravilnosti i preduzeli kaznene mere.
"Zbog ovih uočenih nepravilnosti izrečeno je 249 kazni zbog nedozvoljenih proizvoda, nedostatka odgovornog farmaceuta ili zamene, zbog izdavanja proizvoda bez lekarskog recepta (među kojima su i antibiotici), kao i zbog drugih nepravilnosti", navodi se u odgovoru za RSE.
Prema Zakonu o zdravstvu i zakonu o lekovima, kazna za prodaju lekova bez recepta je 1.000 evra.
Načelnik odeljenja porodične medicine u Glavnom centru porodične medicine u Prištini, Valjdet Hašani (Valdet Hashani), takođe potvrđuje da se u većini apoteka na Kosovu antibiotici izdaju bez recepta.
Prema njegovim rečima, to se dešava i zbog nepostojanja elektronskih recepata i neispravnog zdravstvenog informacionog sistema.
Iako su svesni posledica neodgovarajuće upotrebe antibiotika, Hašani kaže da su lekari na Kosovu prinuđeni da pacijentima prepisuju antibiotike.
Dodaje i da pacijenti često dolaze sa zahtevom da im se daju antibiotici koje su koristili njihovi članovi porodice ili komšija, te da se često dešava da ne znaju ni ime tih lekova već samo kažu "dajte mi one kapsule koje su crvene i crne".
