Pišu: Bekim Bislimi i Amra Zejneli
Vanredne sednice Skupštine Kosova o ukidanju Zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine za sad neće biti, ali, nacrt zakona o njegovom ukidanju sada može da pokrene i Vlada Kosova, navode kosovski poznavaoci pravnih pitanja.
U međuvremenu, Skupština Kosova od subote je na zimskom odmoru do treće nedelje januara, saopštio je predsednik te institucije Kadri Veselji.
Predsedništvo Kosova je u petak uveče u dva navrata pokušalo da zakaže vanrednu sednicu na zahtev 43 poslanika vladajućih stranaka o ukidanju Zakona o Specijalnom sudu (Specijalizovana veća i Specijalizovana tužilaštva). Međutim, zbog bojkota sastanka Predsedništva od strane opozicionih partija, Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, ali i Srpske liste, to se nije desilo.
Inicijativu poslanika podržali su i poslanici iz redova manjinskih, nesrpske zajednica. Poslanici su Predsedništvu dostavili nacrt zakona kojim bi se ukinuo raniji zakon o Specijalnom sudu o čemu bi se diskutovalo na vanrednoj sednici.
Sve je ovo usledilo nakon što je Skupštini Kosova predata peticija u organizaciji ratnih veterana sa više od 15.000 potpisa, kojom se zahtevalo ukidanje suda ili izmena zakona.
Veterani su mišljenja da sud ne treba suditi samo jednoj zajednici, u ovom slučaju albanskoj, već da treba suditi i ratnim zločinima na Kosovu koji su počinili Srbi.
Proces o ukidanju Suda razljutio je međunarodnu zajednicu na Kosovu. Od stranih ambasadora to veče je moglo da se čuje da je pred Kosovom najrizičnija noć od 1999. i da bi eventualna odluka predstavljala "nož u leđa".
Za premijera Kosova Ramuša Haradinaja, koji se tokom vikenda sastao sa stranim diplomatama, "Vlada Kosova u skladu sa Ustavom i zakonima poštuje odluke narodnih predstavnika".
Međutim, stručnjaci smatraju da postoje brojne pravne prepreke na putu ukidanja Zakona o Specijalnom sudu.
Profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiu kaže da bi Vlada Kosova mogla da pokrene zakon o ukidanju Suda i da ga prosledi Skupštini. Međutim, zbog bojkota opozicije tom pitanju, teško da bi ponovo bilo kvoruma za sazivanje sednice, dodaje on.
"Bez kvoruma ne može da se odredi ni dnevni red, ni datum sednice, bilo da se radi o redovnoj ili o vanrednoj", ističe Baraljiu.
Baraljiu navodi i da je, u slučaju da Skupština zaseda o tom pitanju, teško da se zakon ukine samo prostom većinom, budući da su pripreme za formiranje Specijalnog suda trebale ustavne promene.
"Procedura bi sada bila ista, za njegovo ukidanje potrebne su najpre ustavne izmene, odnosno glasovi dve trećina poslanika", kaže Baraljiu.
Kosovski analitičar Imer Muškoljaj kaže da sva ova situacija nije za čuđenje uzimajući u obzir ponašanje rukovodioca kosovskih institucija u poslednje vreme naspram Specijalnog suda.
"Sve se ovo tiče samo ličnih interesa, pre svega predsednika zemlje, koji želi da na ovaj način izvrši pritisak kako bi se spasio moguće optužnice", kaže Muškoljaj.
Imer Muškoljaj ocenjuje da bi eventualna odluka Skupštine Kosova o ukidanju Specijalnog suda imala teške posledice na državu.
"Ne bih se čudio da se od nas potom odustane i da se unazadimo. Slažem se sa izjavom američkog ambasadora (Greg Delawie, op. a.), da bi ovo bilo 'nož u leđa' ne samo međunarodnim prijateljima, nego i samom Kosovu", ističe Muškoljaj.
Skupština Kosova je avgusta 2015. godine ubrzanom procedurom usvojila ustavne i zakonske izmene koje su omogućile formiranje kosovskog Specijalnog suda za ratne zločine sa sedištem u Hagu.
Sud je započeo rad. U njemu rade međunarodne sudije i tužioci i trenutno se čeka na podizanje prvih optužnica. Jedan broj poslanika se i tada usprotivilo formiranju Suda, uz obrazloženje da je "monoetničke prirode".
Specijalni sud za ratne zločine treba da se bavi istragom navoda iz izveštaja Dika Martija (Dick Marty) o zločinima bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad srpskim civilima od 1998. do 2000.
Facebook Forum