Korupcija na Kosovu: Sprega privatnih kompanija i političara

Uspeh privatnih kompanija na Kosovu u velikoj meri zavisi od njihove povezanosti sa političkim partijama tako što jedni drugima čine usluge, kažu stručnjaci ekonomskih pitanja i predstavnici nevladinog sektora na Kosovu.

Lumir Abdixhiju, direktor Instituta Riinvest, smatra da pojedini kosovski biznisni ne bi mogli opstati a da nemaju podršku Vlade. On ističe da je davanje tendera omiljenim kompanijama izvršne vlasti glavni razlog povećanja korupcije u kosovskoj privredi.

“Postoje razni oblici korupcije, postoje fantomske firme koje nit ne postoje, a koje se registruju i formiraju samo radi vladinih tendera. Sa druge strane, ima i preduzeća koja se ugase odmah po završetku takvih radova. Radi se uopšte o nestabilnoj izvodljivosti radova ovih preduzeća, pošto su one zapravo fantomske”, kaže Abdixhiku.

Isto kažu i predstavnici civilnog društva na Kosovu, ističući da su političke partije i kosovski biznisi povezani u svetu korupcije.

Po njima, razne privatne firme finansiraju kampanje političkih partija, da bi te partije nakon preuzimanja vlasti te firme nagradile tenderima, iako ne ispunjavaju potrebne uslove predviđenim zakonima.

Avni Zogiani, iz Organizacije za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo Çohu, kaže da za privatni sektor na Kosovu ne postoji ambijent za rad ukoliko nema povezanosti sa politikom, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

“U pitanju je najjača partija koja utiče na javni tender. Ali ista situacija je i u ostalim nivoima uprave, odnosno u opštinama koje nisu pod Demokratskom partijom Kosova. Ista klima postoji i u opštini Priština, gde uglavnom firme koje su finansirale Demokratski savez Kosova dobijaju tendere”, kaže Zogiani.

Na osnovu izveštaja ove organizcije, 43 različita preduzeća, uglavnom građevinske firme, biznisi i osobe koje su finansirale Demokratsku partiju Kosova za vreme poslednjih izbornih kampanja, zaradile su preko 100 miliona eura od javnih tendera.

Lumir Abdixhiku smatra da nepravilna konkurencija u ovom sektoru rezultira opstanak određenih kompanija, ali i gašenje drugih biznisa.

“Jasno je da nepravilna konkurencija donosi mnoge posledice pošto udaljava od tržišta sve kompanije koje nemaju dovoljno uspeha, a sa druge strane daje posao i novac firmama koje nemaju za cilj stvaranje novih radnih mesta već ispiranje novca. Tako da, u ekonomskom smislu, ta interakcija između vladinih tendera i privatnih preduzeća je veoma štetna, i to je razlog zašto ekonomski porast na Kosovu ne stvara nova radna mesta”, kaže Abdixhiku.

Ono što je zabrinjavajuće za ekonomiste i predstavnike civilnog društva jeste to što ne postoji borba protiv ove pojave, već je ona u porastu.

Zvaničnici na Kosovu, međutim, ponavljaju da ne postoji saradnje između Vlade i poslovne zajednice. Po njima, izvršna vlast je stvorila povoljno okruženje za razvoj njihovih aktivnosti i kompanije ni na koji način nemaju određene interese.