U četvrtak se obeležava Međuunarodni dan borbe protiv korupcije. Ovaj dan obeležava se od 9. decembra 2004. po to su godinu dana ranije Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju protiv korupcije.
Tim povodom William Infante, stalni koordinator Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji kaže za RSE da aktuelna Vlada Srbije ulaže napore u borbi protiv korupcije.
Infante: Mislim da nije najrelevantnije za sagledavanje tog problema upoređivanje Srbije i uporedna alaniza - da li je ona bolja ili lošija od drugih zemalja. Smatram da je produktivnije osvrnuti se na ono što je Srbija na planu borbe protiv korupcije do sada postigla i na izazove koji je tek čekaju. U poslednje dve godine koliko sam u Srbiji – a radio sam ovde i 2000, kao i 2004. godine – vidim ogromne promene. Usvojeni su mnogi zakoni, uspostavljene institucije. Imamo ombudsmana; poverenika za informacije od javnog značaja; komisiju za zaštitu konkurencije; antikorupcijsku agenciju; sve agilnije i aktivnije ministarstvo unutrašnjih poslova, koje istražuje slučajeve korupcije.
Infante: Da, vlada čini istinske napore u borbi protiv te pošasti. Politička volja za to zaista postoji. Predsednik Tadić nam se pridružio u obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, što takođe smatramo simbolom posvećenosti srpske političke elite procesu iskorenjivanja te društvene anomalije. Razume se, u Srbiji kao i u svakoj drugoj zemlji, ima kršenja zakona, ima koruptivnog ponašanja, ali, kao što sam rekao, vlada beleži napredak u borbi protiv korupcije. Moramo, međutim, biti svesni da ta borba zahteva vreme.
Infante: Mi smo tri puta sprovodili istraživanja na reprezentativnom uzorku građana Srbije. Prema tim nalazima, oko 13 procenata izjavilo je da ima lično iskustvo korupcije. Govorim o nečem merljivom, o iskustvenoj činjenici na koju se možete osloniti. To je, dakle, iskustvo prosečnog građanina Srbije kad je u pitanju korupcija: koga su potplatili, zašto i koliko. Razume se, postoje percepcije korupcije u partijama, u različitim institucijama vlasti, ali to ne možete da testirate i izmerite, a ja spadam u one koji se drže iskustveno dokazivog i dokazanog.
Billboard pozivai građane da pomognu zaustaviti korupciju, dio kampanje uz potporu Misije OEBS-a, arhiva
Infante: Mislim da je bivši potpredsednik Vlade Labus apsolutno u pravu. Mi znamo da političke partije u Srbiji uživaju podršku krupnog biznisa. Ali, mislite li da to nije slučaj u Sjedinjenim Državama – ili u bilo kojoj drugoj državi? Naravno da jeste. Ono, međutim, što je važno jeste da Srbija ulaže napore da tome stane na put. Primera radi, trenutno imamo predlog zakona o finasiranju političkih partija koji će, nadamo se, biti usvojen iduće godine. To, razume se, neće rešiti problem jer usvajanje zakona samo po sebi i ne može da ga reši. Probleme rešava primena zakona. Dakle, od toga da li će se zaista primenjivati Zakon o finansiranju političkih partija zavisiće da li ćemo izaći iz kruga političke arbitrarnosti i političke patronaže iz partijske uzurpacije institucija, iz “zarobljene države”. Mislim da se situacija razvija u tom pravcu. “Infrastruktura korupcije”, koju ste pomenuli, upravo jeste oblast koja generiše najveću incidenciju korupcije. Tu spada i finansiranje političkih partija.
Infante: Da. Ekonomski i sektor za evropske integracije Delegacije Evropske komisije u Srbiji, sa kojim tesno sarađujemo, izneo je podatak da Srbija gubi godišnje između 400 i 800 miliona evra zbog neregularnosti u javnim nabavkama. Neki od tih propusta posledica su lošeg sistema, a ne korupcije, dok su neki nesumnjivo rezultat korupcije. Oni se mogu otkloniti većom transparentnošću. U tom cilju, da navedem neke primere, Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, promovisaće uvođenje on-line javnih nabavki; takođe, predsednica parlamenta pokrenuće uvođenje “e-parlamenta”, on-line skupštine. Sve ove mere učiniće vladu odgovornijom, transparentnijom i osetljivijom za potrebe građana.
Infante: Naravno, sve treba da počne od javnih nabavki. Radio sam do sada u više država. Jedna od njih bila je, recimo, Indonezija, koja slovi za jednu od najkoruptivnijih zemalja, a imam iskustva i sa drugim zamljama u severoistočnoj Aziji. U svim tim državama postoji problem javnih nabavki. Ako me pitate da li Srbija čini nešto da taj problem reši – odgovor je, da. Uprava za javne nabavke, pod predsedavanjem gospodina Predraga Jovanovića, zaista veoma dobro radi.
Infante: Otvarajući pre dva dana konferenciju o antikorupcijskim merama u privatnim kompanijama koje su udružile napore da promovišu transparentnost – predložio sam da kompanije potpišu obavezujuću deklaraciju protiv korupcije, kao i da svaki nameštenik u Upravi za javne nabavke potpiše obavezujuću klauzulu o izbegavanju sukoba interesa. Dakle, kad se predstavnici kompanija nađu sa ljudima iz resora javnih nabavki, treba da insistiraju da se ti zvaničnici potpisom obavežu da neće ući u konflikt interesa. To je jednostavno, a uz to ne košta ništa i tim pre svaka vladina agencija to treba da učini, a svaka kompanija da na tome insistira.
Infante: Izveštaj Evropske unije o progresu u 2010. godini identifikuje dve ključne oblasti koje Srbija mora da osnaži: reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije. Kad je u pitanju iskorenjivanje korupcije, naglasak mora biti na jačanju istražnog postupka, robusnog, nezavisnog tužilaštva i na efikasnim suđenjima čija ishodišta će biti presude. To se još ovde nije posiglo i period koji sledi biće lakmus test odlučnosti vlasti u borbi protiv korupcije. Mora se, međutim, pomenuti da već registrujemo povećanje obima istraga zahvaljujući većoj agilnosti ministarstva unutrašnjih poslova i antikorupcijske policije. Ovakvi slučajevi, dakle, počinju da ulaze u sistem, iako se mora imati na umu da je policijska i pravosudna ofanziva protiv ove vrste zločinačke aktivnosti relativno nova i veoma kompleksna i da zahteva visoko specijalizovane eksperte i operativce. Ono što želimo da vidimo jeste da odgovorni za korupciju automatski počnu da bivaju sankcionisani u skladu sa težinom krivičnih dela. Naša politika jeste politika nulte tolerancije korupcije. Ne možete biti malo korumpirani – ili to jeste ili niste. Unapređivanje ovakvog poimanja opasnosti korupcije na najvišim nivoima vlasti inspirisaće i politiku nulte tolerancije korupcije u javnom mnenju. Građani ne smeju pribegavati podmićivanju kako bi izbegli sankcije za prekršaje koje čine, kao što ne smeju pristati na to da mitom “podmazuju” za usluge na koje i bez mita imaju pravo. I upravo je to dobra vest koju nam je donelo poslednje Gallupovo istraživanje. Više ljudi nego ranije nam je saopštilo da bi odbilo da plati mito i da bi prijavilo korupciju. Tu se, međutim, javlja problem što se takvim ljudima ne pruža ni adekvatna motivacija ni zaštita Konvencija UN-a protiv korupcije nalaže vladama da obezbede zaštitu za građane koji prijavljuju zloupotrebe, krivična dela i korupciju. Želim da vlada Srbije tu obavezu počne da ispunjava i to što pre.
Tim povodom William Infante, stalni koordinator Kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji kaže za RSE da aktuelna Vlada Srbije ulaže napore u borbi protiv korupcije.
RSE: Kako su Ujedinjene nacije izmerile korupciju u Srbiji i koje njeno lice je najpogubnije?
Infante: Mislim da nije najrelevantnije za sagledavanje tog problema upoređivanje Srbije i uporedna alaniza - da li je ona bolja ili lošija od drugih zemalja. Smatram da je produktivnije osvrnuti se na ono što je Srbija na planu borbe protiv korupcije do sada postigla i na izazove koji je tek čekaju. U poslednje dve godine koliko sam u Srbiji – a radio sam ovde i 2000, kao i 2004. godine – vidim ogromne promene. Usvojeni su mnogi zakoni, uspostavljene institucije. Imamo ombudsmana; poverenika za informacije od javnog značaja; komisiju za zaštitu konkurencije; antikorupcijsku agenciju; sve agilnije i aktivnije ministarstvo unutrašnjih poslova, koje istražuje slučajeve korupcije.
RSE: Verujete, dakle, da se ova vlada zaista bori protiv korupcije?
Infante: Da, vlada čini istinske napore u borbi protiv te pošasti. Politička volja za to zaista postoji. Predsednik Tadić nam se pridružio u obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, što takođe smatramo simbolom posvećenosti srpske političke elite procesu iskorenjivanja te društvene anomalije. Razume se, u Srbiji kao i u svakoj drugoj zemlji, ima kršenja zakona, ima koruptivnog ponašanja, ali, kao što sam rekao, vlada beleži napredak u borbi protiv korupcije. Moramo, međutim, biti svesni da ta borba zahteva vreme.
RSE: Građani Srbije, međutim, prema rezultatima poslednjeg Gallupovog istraživanja, ne veruju da je Vlada istinski posvećena borbi protiv korupcije; naprotiv, političare vide kao korumpirane, pa samim tim i nezaintesovane da iskorenjuju korupciju.
Infante: Mi smo tri puta sprovodili istraživanja na reprezentativnom uzorku građana Srbije. Prema tim nalazima, oko 13 procenata izjavilo je da ima lično iskustvo korupcije. Govorim o nečem merljivom, o iskustvenoj činjenici na koju se možete osloniti. To je, dakle, iskustvo prosečnog građanina Srbije kad je u pitanju korupcija: koga su potplatili, zašto i koliko. Razume se, postoje percepcije korupcije u partijama, u različitim institucijama vlasti, ali to ne možete da testirate i izmerite, a ja spadam u one koji se drže iskustveno dokazivog i dokazanog.
RSE: Miroljub Labus, bivši potpredsednik srpske vlade, izjavio je, međutim, dnevniku "Danas" 2006. godine da tajkuni perfektno sarađuju sa svim partijama i da su postali deo sistema. Takođe, Verica Barać, predsednica Vladinog antikorupcijskog saveta, još uvek svedoči o sistemskoj korupciji, o “korupcionoj infrastrukturi” koju su, kako navodi, formirala vođstva političkih partija u sprezi sa tajkunima i delovima kriminalnog miljea. Kako reagujete na ove tvrdnje?
Infante: Mislim da je bivši potpredsednik Vlade Labus apsolutno u pravu. Mi znamo da političke partije u Srbiji uživaju podršku krupnog biznisa. Ali, mislite li da to nije slučaj u Sjedinjenim Državama – ili u bilo kojoj drugoj državi? Naravno da jeste. Ono, međutim, što je važno jeste da Srbija ulaže napore da tome stane na put. Primera radi, trenutno imamo predlog zakona o finasiranju političkih partija koji će, nadamo se, biti usvojen iduće godine. To, razume se, neće rešiti problem jer usvajanje zakona samo po sebi i ne može da ga reši. Probleme rešava primena zakona. Dakle, od toga da li će se zaista primenjivati Zakon o finansiranju političkih partija zavisiće da li ćemo izaći iz kruga političke arbitrarnosti i političke patronaže iz partijske uzurpacije institucija, iz “zarobljene države”. Mislim da se situacija razvija u tom pravcu. “Infrastruktura korupcije”, koju ste pomenuli, upravo jeste oblast koja generiše najveću incidenciju korupcije. Tu spada i finansiranje političkih partija.
Bez optužnica za zvaničnike
RSE: Izneli ste pre nekoliko dana podatak da Srbija zbog korupcije u javnim nabavkama godišnje izgubi stotine miliona evra.
Infante: Da. Ekonomski i sektor za evropske integracije Delegacije Evropske komisije u Srbiji, sa kojim tesno sarađujemo, izneo je podatak da Srbija gubi godišnje između 400 i 800 miliona evra zbog neregularnosti u javnim nabavkama. Neki od tih propusta posledica su lošeg sistema, a ne korupcije, dok su neki nesumnjivo rezultat korupcije. Oni se mogu otkloniti većom transparentnošću. U tom cilju, da navedem neke primere, Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, promovisaće uvođenje on-line javnih nabavki; takođe, predsednica parlamenta pokrenuće uvođenje “e-parlamenta”, on-line skupštine. Sve ove mere učiniće vladu odgovornijom, transparentnijom i osetljivijom za potrebe građana.
RSE: A kako kontrolisati korupciju u javnim nabavkama?
Infante: Naravno, sve treba da počne od javnih nabavki. Radio sam do sada u više država. Jedna od njih bila je, recimo, Indonezija, koja slovi za jednu od najkoruptivnijih zemalja, a imam iskustva i sa drugim zamljama u severoistočnoj Aziji. U svim tim državama postoji problem javnih nabavki. Ako me pitate da li Srbija čini nešto da taj problem reši – odgovor je, da. Uprava za javne nabavke, pod predsedavanjem gospodina Predraga Jovanovića, zaista veoma dobro radi.
Izveštaj Evropske unije o progresu u 2010. godini identifikuje dve ključne oblasti koje Srbija mora da osnaži: reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije
RSE: Predložili ste kompanijama u Srbiji da preduzmu zanimljivu inicijativu u prevenciji korupcije u javnim nabavkama.
Infante: Otvarajući pre dva dana konferenciju o antikorupcijskim merama u privatnim kompanijama koje su udružile napore da promovišu transparentnost – predložio sam da kompanije potpišu obavezujuću deklaraciju protiv korupcije, kao i da svaki nameštenik u Upravi za javne nabavke potpiše obavezujuću klauzulu o izbegavanju sukoba interesa. Dakle, kad se predstavnici kompanija nađu sa ljudima iz resora javnih nabavki, treba da insistiraju da se ti zvaničnici potpisom obavežu da neće ući u konflikt interesa. To je jednostavno, a uz to ne košta ništa i tim pre svaka vladina agencija to treba da učini, a svaka kompanija da na tome insistira.
RSE: Kako komentarišete činjenicu da nijedan nosilac javne funkcije u Srbiji – na ministarskom ili nižem nivou - nije ni otpužen, a kamoli osuđen, za korupciju, uprkos tolikim skandalima i korupcionaškim aferama koje su mediji beležili?
Infante: Izveštaj Evropske unije o progresu u 2010. godini identifikuje dve ključne oblasti koje Srbija mora da osnaži: reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije. Kad je u pitanju iskorenjivanje korupcije, naglasak mora biti na jačanju istražnog postupka, robusnog, nezavisnog tužilaštva i na efikasnim suđenjima čija ishodišta će biti presude. To se još ovde nije posiglo i period koji sledi biće lakmus test odlučnosti vlasti u borbi protiv korupcije. Mora se, međutim, pomenuti da već registrujemo povećanje obima istraga zahvaljujući većoj agilnosti ministarstva unutrašnjih poslova i antikorupcijske policije. Ovakvi slučajevi, dakle, počinju da ulaze u sistem, iako se mora imati na umu da je policijska i pravosudna ofanziva protiv ove vrste zločinačke aktivnosti relativno nova i veoma kompleksna i da zahteva visoko specijalizovane eksperte i operativce. Ono što želimo da vidimo jeste da odgovorni za korupciju automatski počnu da bivaju sankcionisani u skladu sa težinom krivičnih dela. Naša politika jeste politika nulte tolerancije korupcije. Ne možete biti malo korumpirani – ili to jeste ili niste. Unapređivanje ovakvog poimanja opasnosti korupcije na najvišim nivoima vlasti inspirisaće i politiku nulte tolerancije korupcije u javnom mnenju. Građani ne smeju pribegavati podmićivanju kako bi izbegli sankcije za prekršaje koje čine, kao što ne smeju pristati na to da mitom “podmazuju” za usluge na koje i bez mita imaju pravo. I upravo je to dobra vest koju nam je donelo poslednje Gallupovo istraživanje. Više ljudi nego ranije nam je saopštilo da bi odbilo da plati mito i da bi prijavilo korupciju. Tu se, međutim, javlja problem što se takvim ljudima ne pruža ni adekvatna motivacija ni zaštita Konvencija UN-a protiv korupcije nalaže vladama da obezbede zaštitu za građane koji prijavljuju zloupotrebe, krivična dela i korupciju. Želim da vlada Srbije tu obavezu počne da ispunjava i to što pre.
