Zdravstvo u Srbiji najgore je u Evropi, već dve godine zaredom pokazuje istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa. U svakodnevnom životu to se vidi po katastrofalnim uslovima u pojedinim bolnicama, ponekad decenijskim listama čekanja na operacije, ali i u smrtnim slučajevima pacijenata za koje je izostala adekvatna medicinska pomoć.
Kako je biti pacijent u Srbiji najbolje govore reči koje građani najčešće izgovaraju kada dođu u situaciju da im trebaju zdravstvene usluge: „ne daj Bože da moram kod lekara”.
U Ministarstvu zdravlja za naš program kažu da ne beže od činjenice da je situacija u zdravstvenom sistemu Srbije teška. Međutim Berislav Vekić, državni sekretar, kaže da se preko noći ne može ispraviti nešto što je godinama urušavano.
„Srbija ima izuzetno stručan medicinski kadar. Kako u lekarima, tako i u srednjem medicinskom osoblju i to je u velikom broju slučajeva potvrđeno. Nažalost, srpsko zdravstvo ispašta na neki način kroz celu lošu ekonomsku situaciju u našoj zemlji. Jer nemate uspešnog zdravstva bez dobre reforme ekonomije, odnosno adekvatnog priliva para. Današnje zdravstvo je isključivo vezano sa tehnološkim napretkom“, navodi Vekić.
Naravno, daleko od toga da su za loše stanje u zdravstvu najodgovorniji lekari, jer veliki broj njih radi savesno, uprkos mizernim platama. Vremena besplatnog i sigurnog zdravstva, kakvih se sećamo iz doba bivše Jugoslavije, više ne postoje. Tranzicija, kao i u privredi, uzela je danak i u zdravstvu – sistem je urušen, kao pečurske posle kiše niču privatne klinike, od onih blagorečeno upitne reputacije do nekoliko ustanova na evropskom nivou. Kao i svuda, novac igra značajnu ulogu.
„Došlo je do sistemske korupcije, javašluka, dezorganizacije. To sve dovodi naše pacijente u vrlo težak položaj. Mnoge usluge, iako su platili doprinos i osigurani su, moraju još jedanput da plate iz džepa“, kaže za RSE Draško Karađinović, iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“, prema čijem istraživanju se u zdravstvo Srbije ulagalo dva i po puta više novca nego u susednim državama regiona, a da je uprkos tome ono daleko iza svih.
Skandali u srpskom zdravstvu proteklih godina ređali su se kao na traci... Deca kojima su bile potrebne operacije u inostranstvu umirala su zbog neažurnosti i birokratije nadležnih, kao iz Pandorine kutije u javnost je izašla priča o krađi beba iz porodilišta u proteklih 30 godina, smrtni slučajevi operisanih pacijenata zbog bakterije Klostridija, sve do hronične nestašice lekova i aparata za zračenje obolelih od kancera.
Zbog svega toga oni kojima je potrebna lekarska pomoć, u bezizlaznoj situaciji usled nemaštine i propalog zdravstva, poslednjih godina prinuđeni su da novac za lečenje prikupljaju preko apela u medijima, društvenih mreža i mobilne telefonije, ili jednostavno moleći na ulici. Radica Jovanović, iz Udruženja „Dobra vila za vas“ već godinama organizuje humanitarne akcije za bolesne.
„SMS poruke šalju uglavnom prijatelji i poznanici i ljudi koji okružuju to bolesno dete. Ako to stigne do nekog ko je poprilično, da kažemo bogat, pa hoće da uplati neku veću sumu, mada jako teško ide. Evo mi ne možemo da prikupimo 60 000 evra koliko nam je potrebno za Dacu da je pošaljemo u Nemačku na lečenje. Organizujemo humanitarne koncerte, ulične prodaje i tu postavimo donatorsku kutiju ili prodajemo neke naše radove koje deca prave, ali je to sve sitno. Ljudi sve slabije reaguju kada vide kutije za pomoć. Mislim da im je više preko glave humanitarnih akcija“, smatra Radica Jovanović.
Slučaj mlade majke Danijele Kovačević, koja je posle porođaja ostala u takozvanoj budnoj komi, samo je poslednji u nizu bespomoćnih građana koji čekaju lečenje u inostranstvu.
Podatak koji je šokirao građane, uprkos tome što već odavno ozbiljno ne računaju na domaće zdravstvo, je da je infaltilni mortalitet u Srbiji čak 6,7 promila. To znači da 6,7 beba starosti do godinu dana umre na 1000 rođenih u Srbiji. Po tom problemu Srbija se, takođe, našla u vrhu evropske lestvice zajedno sa Rumunijom, Albanijom, Bugarskom i Makedonijom.
Za to vreme proteklih godina mediji su zabeležili da se u centrali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koristi luksuzni nameštaj i vozi u automobilima visoke klase, dok se jedan od bivših ministara zdravlja, koji je rekorder na toj funkciji sa četiri mandata, od diskus hernije tajno operisao u Nemačkoj iako je tvrdio da srpsko zdravstvo ima kvalitet.
Draško Karađinović podseća da teškim aferama u zdravstvu Srbije kao da nema kraja.
“Koje su koštale i života i zdravlja veliki broj građana. Podsetimo na trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine. To je afera koja traje pet godina i još nije dobila svoj pravni epilog. Pa trgovina lekara Hitne pomoći grada Beograda sa pogrebnicima. Ta afera traje osam godina i još nije dobila epilog. Takođe i afera neispravnih rastvora za dijalizu koji kristalizuju u bolnici u Kraljevu. Ni to, posle nekoliko godina, ninje dobilo nikakav epilog”, ističe Karađinović.
Princip neodgovornosti kao da se duboko ukorenio u srpskom zdravstvu, a priče o tenderima za nabavku medicinske opreme i privilegijama pojedinaca u tom poslu koji su vezani za politiku, uprkos čestim obećanjima ljudi iz vlasti, do danas nisu isterane na čistac. Beograđani veruju da je suština problema u korupciji.
Česte priče majki, koje su javna tajna, su da u porodilištima za bolji tretman postoji posebna tarifa, od 500 evra pa naviše, koju niko od lekara i osoblja zvanično ne traži ali mnoge porodilje i njihovi najbliži časte kako bi imale punu pažnju.
Nadležni ne negiraju da je glavni izvor problema korupcija zdravstvenog sistema. Berislav Vekić iz Ministarstva zdravlja kao jedan od najizraženijih primera navodi malverzacije sa listama čekanja na operacije ili specijalističke preglede kojima se novcem kupovala bolja pozicija.
“Suočavali smo se sa time da su postojale liste čekanja, ali da se praktično nisu strogo sprovodile, nego da je tu bilo zloupotreba. Preskakanja određenih mesta na listama čekanja. To su segmenti gde je korupcija najviše izražena, gde se praktično te liste čekanja i dopunski rad najviše zloupotrebljava. Tu odlazi velika količina sivog novca. To je ono na čemu ćemo mi najviše raditi”, kaže Vekić.
Kraja neprijatnim iskustvima pacijenata u Srbiji kao da nema, pa se iz dana u dan u štampi ređaju sve gori i gori primeri. Tako je nedavno zabeleženo, svedočenjem i fotografijama jedne majke, prljavo i zapušteno pedijatrijsko odeljenje jedne beogradske bolnice, oronuli zidovi, dotrajale stolice i kreveti, slika kao iz najsiromašnijih zemalja.
Kada je sve izašlo u medije, po naređenju rukovodstva bolnice sve je preko noći dovedeno u red.
“U mnogim bolnicama imate problem elementarne higijene jer ne postoji dovoljan broj ljudi koji čiste. S jedne strane imate ogroman broj ljudi u administraciji, srpsko zdravstvo blizu 30 odsto nemedicinskog osoblja. S druge strane nemate ljudi koji su ključni za održavanje higijene u zdravstvenim ustanovama”, kaže Draško Karađinović i tvrdi da postoji lek za zdravstvo u Srbiji – uspostavljanje zdravog sistema, stručnih ljudi na odgovornim mestima, ukidanje nepotizma i, posebno, političkog kadrovanja i partijskog zapošljavanja.
U moru pobrojanih decenijskih problema ipak ima i pozitivnih primera. Jedan od njih, kako navodi Berislav Vekić, blagovremena reakcija zdravstvenog sistema u jeku i nakon katastrofalnih majskih poplava koje su pogodile Srbiju.
“Dobili smo pohvalu Svetske zdravstvene organizacije upravo na sprečavanju svih mogućih infekcija i komplikacija. Veliki rizik, veliki broj ljudi. Desetine hiljada ugroženih, a mi nismo praktično u tom vremenskom periodu imali ni jednu jedinu infekciju”, kaže Vekić.
On navodi da je Vlada Srbije letos osnovala fond za finansiranje lečenja dece u inostranstvu, dok je za nekoliko zdravstvenih ustanova nabavljena savremena oprema, što ukazuje da se stvari pokreću sa mrtve tačke.
Međutim i posle godina obećanja, izbornih kampanja u kojima je bolje zdravstvo bilo jedan od ključnih aduta, i u 21. veku neka deca još čekaju na operacije u inostranstvu. Radica Jovanović iz Udruženja “Dobra vila” zaključuje da je krajnje vreme da se sve promeni iz korena.
“Ovi ljudi koji sede u Skupštini da se malo uzmu u pamet i da pomisle da su ta bolesna deca nečija deca. Da treba jako puno da uložimo da se iz budžeta izdvoji za njihovo lečenje, dok bi se istovremeno smanjili troškovi za neke nebitne stvari”, zaključuje Radica Jovanović iz humanitarnog udruženja koje se bavi prikupljanjem novca za lečenje bolesne dece.
