Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Srbije pokrenuo je vanredni inspekcijski nadzor nad Kontrolom letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Direktoratu.
To je učinjeno nakon saopštenja sindikata Kontrole letenja, u kome su izneli tvrdnje da se "u dužem vremenskom periodu ne poštuju standardne operativne procedure koje se odnose na stres kontrolora letenja", što, kako su naveli, "može da ugrozi bezbednost vazdušnog prostora".
U sva tri grada Srbije u kojima su aerodromi – Beogradu, Nišu i Kraljevu, Direktorat će utvrđivati "usaglašenosti rada Kontrole letenja sa odredbama Pravilnika o radnom vremenu kontrolora letenja", stoji u pisanoj izjavi Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije za RSE.
Za probleme u ovoj zajedničkoj instituciji Srbije i Crne Gore, nadležnoj za brigu o vazdušnom prostoru, javnost je saznala kada je sindikat kontrolora letenja najavio mogućnost stupanja u štrajk, žaleći se na umor i stres zbog "nepoštovanja procedura".
Tvrdnje sindikata da je zbog toga ugrožen vazdušni prostor, rukovodstvo Kontrola letenja Srbije i Crne Gore odbacilo je kao "zlonamerno uzbunjivanje javnosti", ističući u saopštenju da je nebo nad Srbijom i Crnom Gorom – apsolutno bezbedno.
U istom saopštenju je navedeno i da je poslodavac početak pregovora zakazao za četvrtak, 12. decembar, da su spremni da saslušaju argumente sindikata i da razgovaraju o svim otvorenim pitanjima.
Miloš Nikolić, predsednik izvršnog odbora Sindikata kontrolora letenja, za RSE je potvrdio da će se ovom pozivu odazvati.
"Mi smo uvek za razgovore", rekao je Nikolić, dodavši međutim da menadžment u svom saopštenju "nije demantovao ništa od njihovih navoda".
Nikolić dodaje i da su problemi koje su naveli "samo osnovni i lako rešivi", a da će o onim najvažnijim tek pričati sa rukovodstvom.
Šta traži sindikat?
Predsednik sindikata Miloš Nikolić naglašava da stanje na koje su ukazali u saopštenju traje duže od decenije i da je sistem kontrole letenja "počeo da se urušava", a to, kako dodaje, "ne sme da se dozvoli".
Posao kontrolora letenja je naime da brine o bezbednom odvijanju vazdušnog saobraćaja u prostoru njegove nadležnosti i Nikolić kaže da koncentracija mora stalno da bude visoka, jer im greške nisu dozvoljene.
"Avioni lete brzinom između 700 i 800 kilometara na sat i u njima je 300 ljudi. Kontroloru leta ne sme da padne koncentracija, jer za 30 sekundi taj avion pređe sedam kilometara. Zbog toga je taj posao specifičan, jer je vreme za reagovanje kratko, a odluke koje se donose su jako kompleksne i koncentracija mora biti na maksimumu sve vreme, a za to je potreban odmor", objašnjava Nikolić.
Nikolić kaže da se u poslednjih sedam, osam godina obim posla uvećao gotovo 100 odsto, odnosno da je broj letova na vrhuncu u sezoni udvostručen sa 1.600 na 3.200, a da im je "radna satnica ista i van sezone", za čim ocenjuje da nema potrebe i da na taj način dolazi do premora".
"Pod sve većim smo stresom koji se nagomilava, kao i umor i to je dostiglo jedan maksimum. Ovo je poslednji trenutak kada bi trebalo da se reaguje kako bi se kontrolori letenja doveli u stanje u kome bi bili sposobni da iznesu narednu sezonu", rekao je Nikolić, dodavši da kontrolori leta "iz sezone u sezonu, već 10 godina ulaze sve istrošeniji".
"Postoje stvari kojima možemo da utičemo na odmor i relaksaciju kontrolora letenja, pogotovu van sezone, kada postoje uslovi da se uvede jako bitna stvar, takozvani ’sleep day’ (dan za spavanje, dod. aut.), odnosno da, umesto da posle noćne smene imamo dan za spavanje i dan odmora, imamo dan spavanja i dva dana odmora kako bi trebalo. Da se svako moguće vreme kada nema toliko posla, kada sezona prođe i broj aviona je prilično manji, iskoristi kako bi kontrolori letenja i ostalo vazduhoplovno osoblje moglo da se regeneriše, da prosto povrate snagu i koncentraciju i dovoljno energije za narednu sezonu", rekao je Nikolić.
U saopštenju sindikata na čijem je čelu se ističe da su o navedenim problemima obaveštene i međunarodne institucije, kao i krovni Evropski sindikat radnika u transportu.
Šta kaže menadžment SMATSA?
Osim poziva za razgovore koji su uputili sindikatu, menadžment Kontrole letenja Srbije i Crne Gore je povodom iznetih tvrdnji saopštio je da se vazdušni saobraćaj u njihovoj nadležnosti odvija "bezbedno i neometano".
Menadžment takođe navodi da "velika većina članova sindikata" nije upoznata sa saopštenjem Sindikata kontrole leta, kao i da se ne bi složila s iznetim tvrdnjama o bezbednosti vazdušnog saobraćaja i načinom uzbunjivanja javnosti.
Menadžment je naveo i da je po sredi pokušaj uticaja sindikata na tok pregovora o novom kolektivnom ugovoru.
"Radi objektivnog informisanja javnosti, dužni smo da istaknemo činjenicu da trenutni kolektivni ugovor sa kontrolorima letenja ističe 1. januara 2020. Menadžment SMATSA održao je dva sastanka sa Sindikatom kontrole letenja na kojima se otvoreno i u pozitivnom kontekstu pričalo o temama koje će biti predmet pregovaranja, kao i o svim otvorenim pitanjima u vezi sa statusom i standardom kontrolora letenja", navodi SMATSA u saopštenju.
Na navode menadžmenta o kolektivnim ugovorima, u sindikatu odgovaraju da su im pregovori o tome trenutno u drugom planu i da se, kako nam je rekao Miloš Nikolić "48 od preko 90 članova sadašnjeg kolektivnog ugovora ne poštuje".
"Nama trebaju konkretne akcije i konkretne radnje", navodi Nikolić.
Bez zvaničnih reakcija iz Crne Gore
Iz Crne Gore do ovog trenutka nije bilo reakcija na dešavanja u ovoj zajedničkoj instituciji koja se bavi kontrolom leta na teritoriji dve zemlje.
RSE se obratila Ministarstvu saobraćaja Crne Gore kao i Agenciji za civilno vazduhoplovstvo te zemlje, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Takođe, odgovori na pitanja RSE nisu stigli ni iz Ministarstava saobraćaja i rada Srbije.
Podrška dela pilota iz Srbije
U međuvremenu se oglasio Samostalni sindikat saobraćajnih pilota Srbije, koji je u saopštenju pozvao SMATSA i sve nadležne institucije da "omoguće da kontrolori letenja obavljaju svoj posao na kvalitetna i zakonom propisan način".
Taj sindikat je izrazio zabrinutost zbog navoda kontrolora letenja da "bezbednost vazdušnog saobraćaja u Srbiji i Crnoj Gori može da bude ugrožena jer imaju loše uslove rada".
Sindikat pilota je od Direktorata civilnog vazduhoplovstva tražio da sprovede vanredni inspekcijski nadzor, a od Ministarstva rada da u SMATSA pošalje inspekciju.
Šta kažu analitičari?
Dešavanja u kontroli letenja iznenadila su javnost, naročito zbog njihovog upozorenja o mogućoj "ugroženosti bezbednosti vazdušnog prostora Srbije i Crne Gore".
Dragan Nikolić, urednik portala "Aviatika" (Aviatica) specijalizovanog za aviosaobraćaj, za RSE kaže da je i sam iznenađen, ali ističe da ta situacija mora da se reši, i to brzo. On objašnjava da je pitanje bezbednosti vazdušnog prostora i vazdušnog saobraćaja prioritetno i da u ovom slučaju ne zavisi samo od Srbije već i od Crne Gore, kao i da je SMATSA integrisana u evropski sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem kao član Evrokontrola (Eurocontrol).
"SMATSA, koja je oblasna kontrola za Srbiju i Crnu Goru, prevazilazi granice naše zemlje, a finansira je, osim te dve zemlje i Evrokontrol, koji je krovna organizacija. Tako da, pretpostavljam da ako i postoje neki problemi, posebno ako su ti problemi takvi kao što se tvrdi u saopštenju, da bi Evrokontrol odavno morao da reaguje, ako to naše vlasti već nisu uradile, a verujem da su i naše vlasti upoznate sa tim problemima ako oni zaista postoje", kaže Dragan Nikolić.
Ovaj analitičar napominje i da, ne ulazeći u istinitost iznetih tvrdnji, nije saglasan sa načinom na koji su saopštene javnosti.
"Ne vidim razlog da se na ovaj način ide u javnost i da se javnost na ovaj način uznemirava, posebno zbog toga što je delatnost specifična i što običan svet ne zna zapravo kako funkcioniše jedan kontrolor letenja", kaže Dragan Nikolić.
Ko kontroliše nebo u regionu?
SMATSA doo, preduzeće je osnovano 2003. godine odlukom Skupštine Republike Srbije i Crne Gore i obavlja Kontrolu letenja u vazdušnom prostoru te dve zemlje. Nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja zaključenog u februaru 2012. godine, vlade dve zemlje su zaključile ugovor kojim je potvrđen kontinuitet pružanja usluga u vazdušnom prostoru.
U Hrvatskoj je za kontrolu leta nadležna nacionalna Hrvatska kontrola vazdušne plovidbe (HKZP), dok je Bosna i Hercegovina od četvrtka 5. decembra, posle 27 godina, potpuno preuzela kontrolu nad svojim nebom. Do tada su prelete preko teritorije Bosne i Hercegovine iznad 10.000 metara kontrolisale Hrvatska, Srbija i Crna Gora.
U Severnoj Makedoniji već deceniju avio saobraćajem upravlja nacionalna agencija M-NAV, dok nebo nad Kosovom kontroliše mađarska agencija Hungarokontrol.
Facebook Forum