Iako gaze osmu deceniju života, bračni par Pandža, Zvonko i Ljubica, još su izuzetno aktivni. Svaki dan u radionici, koju su napravili u svom stanu, provedu u prosjeku po osam sati. Ovi konjički penzioneri imaju i stroga pravila o poštivanju poslovne discipline koju su sami nametnuli. Interesiralo nas je šta to rade Zvonko i Ljubica, pa samo zavirili u njihovu radionicu.
Sve je počelo još prije 25 godina kada je Zvonko došao na ideju da od drveta pravi korpe za višestruku namjenu. Uskoro je program proširen i na stalke za vino, te različite suvenire:
„Počeli smo ovo prije četvrt stoljeća. Počeo sam od srednjih krpi. Korpe su izrađene od drveta - hrast, javor, jasen i orah.“
Šta za Zvonku znači ovaj posao:
„Znači mi sve. Potrebna je i šetnja, ali ne idemo ni u šetnju. Sedamdest četvrta mi je godina, ali osam do deset sati ja dnevno radim na ovome, izuzev nedjeljom.“
Ljubica je Zvonkina prva, a korpe druga ljubav, kaže nam kroz šalu ovaj penzioner:
„Ja ni za šta drugo ne znam - zato što je to moje, zato što to niko drugi ne pokušava raditi jer odustao bi na prvoj operaciji - ne zna šta ga čeka jednostavno. A ja sam bravar i diplomirani mašinski inžinjer. Znači nisam iz ove struke. Ja sam svu onu preciznost sa metala prenio na drvo.“
„Prvi put kad sam počela raditi, jedno dvije, tri letvice, on vidi da sam napravila jednu greškicu i kaže:’Moraš ponovo raditi.’ Ja mu kažem:’Traži ko bolje radi.’ ’Ja sam se’, kaže, ’šalio, super radiš.’ I onda i ja sam zadovoljna bila, vidim da mi ide posao fino. I dan-danas radim, pomažem mu koliko mogu", dodaje Ljubica.
„Skrati mi vrijeme, bude sa mnom, šalimo se, tamo se i kafa pije i čaj i čorba. Ja ne znam, kad ovo prestanem raditi, kako ćemo se naviknuti na toliko slobodnog vremena. Ali dobro, kako je ostalima, tako je i meni", priča Zvonko.
Da bi napravili jednu korpu, Pandže ulože mnogo truda:
„Na letvicama ima sedam operacija, na pragovima šest, na žicama četiri. Sve ove operacije ja radim sam, a lakiranje mi, pošto hoću da mi je i ta operacija u redu, radi profesionalac. Kad već toliki trud uložim, hoću da mi je i ta površinska zaštita u redu.“
Iz ove radionice proizvodi Pandža stigli su u cijeli svijet:
„Nema gdje ih nema. Ide nam fino roba, imamo svoje koji nam kupuju.“
„Kad prodam korpu, ja obavezno se izvinim i pitam odakle je – jer onda znam gdje je otišla. Znam, u Australiji ih ima, ima ih u Sjevernoj i Južnoj Americi - Evropa komplet.“
Ne sumnjamo da će biti još mnogo onih koji će Pandže obradovati svojim proizvodima.
Sve je počelo još prije 25 godina kada je Zvonko došao na ideju da od drveta pravi korpe za višestruku namjenu. Uskoro je program proširen i na stalke za vino, te različite suvenire:
„Počeli smo ovo prije četvrt stoljeća. Počeo sam od srednjih krpi. Korpe su izrađene od drveta - hrast, javor, jasen i orah.“
Šta za Zvonku znači ovaj posao:
„Znači mi sve. Potrebna je i šetnja, ali ne idemo ni u šetnju. Sedamdest četvrta mi je godina, ali osam do deset sati ja dnevno radim na ovome, izuzev nedjeljom.“
Ljubica je Zvonkina prva, a korpe druga ljubav, kaže nam kroz šalu ovaj penzioner:
„Ja ni za šta drugo ne znam - zato što je to moje, zato što to niko drugi ne pokušava raditi jer odustao bi na prvoj operaciji - ne zna šta ga čeka jednostavno. A ja sam bravar i diplomirani mašinski inžinjer. Znači nisam iz ove struke. Ja sam svu onu preciznost sa metala prenio na drvo.“
„Prvi put kad sam počela raditi, jedno dvije, tri letvice, on vidi da sam napravila jednu greškicu i kaže:’Moraš ponovo raditi.’ Ja mu kažem:’Traži ko bolje radi.’ ’Ja sam se’, kaže, ’šalio, super radiš.’ I onda i ja sam zadovoljna bila, vidim da mi ide posao fino. I dan-danas radim, pomažem mu koliko mogu", dodaje Ljubica.
„Skrati mi vrijeme, bude sa mnom, šalimo se, tamo se i kafa pije i čaj i čorba. Ja ne znam, kad ovo prestanem raditi, kako ćemo se naviknuti na toliko slobodnog vremena. Ali dobro, kako je ostalima, tako je i meni", priča Zvonko.
Da bi napravili jednu korpu, Pandže ulože mnogo truda:
„Na letvicama ima sedam operacija, na pragovima šest, na žicama četiri. Sve ove operacije ja radim sam, a lakiranje mi, pošto hoću da mi je i ta operacija u redu, radi profesionalac. Kad već toliki trud uložim, hoću da mi je i ta površinska zaštita u redu.“
Iz ove radionice proizvodi Pandža stigli su u cijeli svijet:
„Nema gdje ih nema. Ide nam fino roba, imamo svoje koji nam kupuju.“
„Kad prodam korpu, ja obavezno se izvinim i pitam odakle je – jer onda znam gdje je otišla. Znam, u Australiji ih ima, ima ih u Sjevernoj i Južnoj Americi - Evropa komplet.“
Ne sumnjamo da će biti još mnogo onih koji će Pandže obradovati svojim proizvodima.