Jovan Komšić, politikolog sa Novosadskog univerziteta, za 'Zašto?' objašnjava zbog čega Evropska unija upozorava vlasti u Srbiji na manjak slobode medije, što smatra jednim od prioritetnih pitanja u procesu priključenja pored reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije.
- Razumna alternativa
Jedan teoretičar je dobro kazao, još pre skoro vek i više, da demokratija nije vladavina većine.
Ako bi bila samo vladavina većine, onda bi se ona mogla identifikovati sa stadom, sa vladavinom stada koga predvodi predvodnik, a to mogu biti različiti predvodnici stada, znamo kako to u životu izgleda.
Demokratija mora biti vladavina razuma, a onda i kao vladavina razumne većine može biti prihvaćena kao vladavina slobode.
A da bi bila demokratija vladavina razuma, građani moraju imati mogućnost slobodnog informisanja o ljudima koji će različito misliti o istom problemu i kroz to razmišljanje doći do razumne alternative i do onoga što po njima jeste alternativa za budućnost.
- Tiranija većine
Znamo da je televizija najuticajniji medij, i javni servis, ukoliko ne otvara prostora za dijalog, ukoliko ne daje dovoljno prostora za mišljenja i političke stavove relevantnih parlamentarnih subjekata, parlamentarnih stranaka, tada javni servis postaje manje-više jedno glasilo samo vladajuće strukture, vladajućih ideoloških aparata.
Da ne govorimo o privatnim medijima sa nacionalnom frekvencijom koji su se pretvorili u osvedočene propagandiste vladajućih političkih struktura i istovremeno žestoke protivnike i, mnogo argumenta kazuje, neprijatelje opozicije.
Ukoliko se stvara takva atmosfera, uključujući i dominaciju tabloida na tržištu, pa se kao ključni argument koristi da su najčitaniji tabloidi mera stvari i da je kritika urednika najčitanijih tabloida nonsens, onda se vraćamo poimanju demokratije iz one prve moje principijelne ravni na koju sam uputio – poimanje demokratije kao vladavine mase, kao vladavine masom.
A to onda nije demokratija, to je onda tiranija većine u kojoj dizgine u svojim rukama drži onaj koji predvodi tu masu, koji predvodi i to stado koje ne misli, već reaguje na impulse koji dolaze iz nekog centra moći.
- Ekonomska kontrola
To su po mom sudu, ključni problemi na koje mora vlast u Srbiji ponuditi sistemski odgovor i omogućiti u efektivnom smislu održivu ravnopravnost i održivi javnomnenjski dijalog, koji naravno onda podrazumava i ekonomsku održivost glasila koja imaju slobodu da informišu građane mimo ekonomske, neke političke kontrole koja se rafiniranim ekonomskim putevima ostvaruje u podršci taboloidima koji su provladini, a istovremeno u ekonomskom kažnjavanju onih koji nisu pod neposrednim uticajem stranaka na vlasti.
Ako hoće osnažiti proces pridruživanja Evropskoj uniji, a da ne govorim o finaliziranju tog puta, onda naprosto vlasti znaju šta im je činiti i one će morati ostvariti taj proces.
(Ambasador EU u Srbiji) Sem Fabrici, u intervjuu povodom posete (predsedavajućeg Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje EU) Eduarda Kukana, je kazao da ohrabruje taj proces rada na Medijskoj strategiji koji neposredno prate ljudi iz Evropske unije i da on teče u pozitivnom smeru. I tu će biti odgovor strukture vlasti.
