Nakon što je novoizabrana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović uputila pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, od koga traži da preduzme sve korake kako bi se Vojislav Šešelj vratio u pritvor Međunarodnog suda u Hagu, te da se što pre donese presuda u njegovom slučaju, za sada je jedina zvanična reakcija iz Srbije stigla od Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
Uz napomenu da Beograd želi dobre odnose sa Zagrebom, Ljajić je istakao da je potez Hrvatske predsednice ima veze s marketingom, a ne s politikom.
"Svako zna da Ban Ki Mun o tome ne odlučuje, a još manje Srbija. Nas apsolutno niko ništa nije pitao. Jedina prava adresa za njihove zahteve jeste sudsko veće Haškog tribuala koje je donosilo sve ove odluke", rekao je Ljajić za beogradske medije.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, politikolog iz Novog Sada Jovan Komšić ocenjuje da je inicijativa hrvatske predsednice deo trenda renacionalizacije politike u Hrvatskoj, koji forsira trenutno opoziciona Hrvatska demokratska zajednica, čija je predsednička kandidatkinja bila Kolinda Grabar-Kitarović.
“To je deo strateškog političkog nastupa koji ima i tu stranačku obojenost, iako se neće tako predstavljati sve do eventualnih prevremenih izbora u Hrvatskoj. Taj potez nove predsednice ne čudi, a koliko će on biti produktivan i koliko on poštuje komunikaciju sa relevantnim institucijama – to nisam siguran. Mislim da je ministar Ljajić sasvim dobro odgovorio. Adresa za komunikaciju je Tribunal u Hagu, a ne prvi čovek političke organizacije globalne zajednice.
U svemu tome ima i izvesne poruke Srbiji i sudeći po ovom prvom potezu, može se očekivati da u tom arsenalu još neotkrivenih karata nove hrvatske predsednice bude novih tema koje mogu biti iritirajuće, a ne relaksirajuće u odnosima Hrvatske i Srbije.”
RSE: U tom kontekstu, može li se očekivati neki oštriji odgovor zvaničnog Beograda, s obzirom na to da je u Srbiji na vlasti desnica, kao što je s druge strane HDZ u Hrvatskoj?
Komšić: Drugačiji su konteksti i prioriteti i red problema koje mora rešavati pre svega Vlada Srbije. Tu je niz pitanja za ekonomiju i stabilizaciju odnosa u regionu, tu su i pregovori sa Kosovom. Tako da mislim da zbog dobro shvaćenog interesa države u ovoj fazi to ne može biti protumačeno kao razlog za nervoznu reakciju Republike Srbije. Mislim da će odgovor Vlade biti odsustvo komentara, osim onog koji je dao ministar Ljajić.
RSE: Hoće li ovakvi istupi dovesti do zahlađenja odnosa u čitavom regionu, nakon pozitivnih signala koje smo imali posebno krajem leta prošle godine na Konferenciji o Zapadnom Balkanu?
Komšić: Do izbora u Hrvatskoj, odnosi sa Srbijom će biti tema koju će eksploatisati tvrda nacionalna desnica u Hrvatskoj, koja sad ima svog predstavnika u liku predsednice, iako ona slovi za umereniju struju. Ali će i ona u tom ansamblu te teme otvarati. tu nije moguće očekivati neku veliku harmoniju od medija do politike u regionu. Sve zavisi od konteksta u tom trouglu Zagreb – Beograd – Brisel. Mislim da su odnosi Beograd – Zagreb u dobroj meri odnosnom i Zagreba i Beograda prema Briselu, u ovom momentu još više Srbije prema EU i uopšte prema regionu.
Ne bih bio “ptica zloslutnica”. Iako dolazi do povremenih kurcšlusa na diplomatskim vezama Zagreba i Beograda – uključujući i javnomnjenjeske scenarnije ovih ili onih aktera – ipak mislim da je interes Beograda da te teme ne dramatizuje koliko god formalno oni bili u toj partijskoj grupaciji. U grupaciji narodnih partija EU je HDZ, a pridruženi član i posmatrač je Srpska napredna stranka kao stožer vladajuće koalicije u Srbiji.
Ako se budu držali civilizovanih, demokratskih tokova politike i vrednnosti i ako ne budu zagovarali konflikte i ratove nego mir i pregovore, onda ne mogu 2015. godine napraviti reprizu početka devedesetih u regionu, bar kad je reč o javnomnjenjskim konfrontacijama.
