Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) je usvojio izveštaj u kome se prvi put poručuje da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba biti "zasnovan na međusobnom priznanju".
Ova ocena je uneta prilikom glasanja amandmana u konačnom izveštaju o Srbiji u Spoljnopolitčkom komitetu EP (AFET).
Za ovaj izveštaj je glasalo 50 članova AFET-a, protiv je bilo 5 a 3 uzdržanih.
Osim odnosa sa Kosovo i vladavine prava u zemlji, izglasnai izveštaj obuhvata i usklađivanje sa politikama sankcija protiv Rusije, kao kriterijum za ukupan napredak Srbije u pristupnom procesu u EU.
Novoizabrane vlasti u Beogradu se pozivaju da "da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i poziciji EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji".
Vladimir Bilčik, stalni izvetsilac za Srbiju u EP i autor teksta, nakon glasanja je izjavio da je njegova želja da "posle izbora u aprilu 2022. i ruskog agresorskog rata, naši partneri u Srbiji shvate koliko je potrebno da hitno napreduje na svom evropskom putu," istakao je Bilčik dodajući da izveštaj odražava političku realnost u Srbiji sa posebnim fokusom na važnost tekućih reformi i usklađivanja sa politikom EU.
"Kao izvestilac EP spreman sam da radim zajedno sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bismo pomogli u postizanju pozitivnih promena za evropsku Srbiju," izjavio je Bilčik.
Srpske vlasti se takođe pozivaju da deluju protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje.
Komisija Evropskog parlamenta izražava žaljenje zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločine. Zbog toga poziva novoizabranu većinu da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.
Bilčik protiv formulacije 'međusobno priznanje'
Vladimir Bilčik, koji dolazi iz Slovačke države koja ne priznaje Kosovo, rekao je da nije zadovoljan što je u tekstu uvrštena formulacija o međusobnom prinznanju.
"Većina vlada priznaje Kosovo i imaju većinu poslanika u Evropskom parlamentu, pa je politička odluka političke većine da ovo bude u tekstu. Međutim, priznanje nije u rukama parlamenta i to je ono što srpska javnost treba da razume," poručio je Bilčik na kraju glasanja.
On je ponovio da je pitanje priznanja Kosova isključivi prerogativ i pravo vlada država članica EU te da u ovom trenutku ne vidi pomake ka mogućem prinznnaju, S tim u vezi je potvrdio da je u kontaktu sa svojom vladom u Slovačkoj te je izneo uverenje da pitanje prinznanja "nije tema" u Bratislavi.
O izglasanom izveštaju raspravljaće se na plenarnoj sednici EP u julu, nakon čega će dobiti formu rezolucije.
Vučić: Normalizacija, ali ne i priznanje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak, 14. juna, da u pregovaračkom okviru sa EU zvanično stoji "puna normalizacija" odnosa Beograda i Prištine, ali da se nigde ne pominje međusobno priznanje.
Upitan za nastavak pregovora sa Prištinom posle izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca o priznanju Kosova, Vučić je kazao da je "naše da pregovaramo".
"Što se tiče zadiranja u državnost i teritorijalni integritet, mi poštujemo međunarodno javno pravo na koje se ceo svet toliko poziva. Mi samo ponavljamo ono što na Zapadu stalno govore kada se pozivaju na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine", kazao je Vučić.
Dodao je da u narednom periodu očekuje "žestoke" kritike na račun Srbije u vezi Kosova i "neuvodjenja restriktivnih mera" protiv Rusije.
Na pitanje novinara da li su kritike koje dolaze od strane Evropske unije opasne, rekao da one nisu naivne.
“Onaj ko bi potcenjivao rezolucije Evropskog parmenta, i onaj ko bi potcenjivao Evropske komisije ili Evropskog saveta, taj ne bi bio dovoljno odgovoran i ozbiljan. Moj odgovor bi vama mogao da bude: a šta drugo da učinimo? Da priznamo Kosovo? Znate kad nemate kud”, rekao je Vučić.
