Bio je usamljeni gorostasni bor okružen listopadnom novinarskom šumom, reči su kojima su se kolege oprostile od Zaharija Trnavčevića, jednog od doajena novinarstva na jugoslovenskim prostorima.
Novinar Mihajlo Kovač rekao je na komemoraciji u beogradskom Medija centru da je Trnavčević ostavio neizbrisiv pečat.
“Bio je jedan od novinara koji su znanjem, predanošću i posvećenošću obeležili pionirsko vreme televizije i postali njen zaštitni znak. Na najbolji mogući način Zare je to demonstrirao u emisiji ‘Znanje imanje’. Prešao je hiljade kilometara, krstario srpskim selima, sve sa jednim ciljem… Da unapredi našu poljoprivredu, otvori nove horizonte znanja, da podseti i natera nadležne da donesu mere i zakone koji će pomoći seljaku da proizvodi više i da živi bolje.”
Zaharije Trnavčević, novinar, dugogodišnji narodni poslanik i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koji je preminuo u 90. godini života, posebno je ostao upamćen kao autor emisija o poljoprivredi. Dobitnik je više novinarskih nagrada, među kojima su i priznanja Saveza novinara Jugoslavije i nagrada B92 za životno delo. Koliko je bio posvećen poslu govori i činjenica da je do pre samo dva meseca bio pred kamerama.
Pisac Ljubivoje Ršumović, njegov prijatelj, rekao je da će ga se sećati kao novinarskog Don Kihota čiji moto je bio ‘Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka’.
“Dugo smo razgovarali, za šahovskom tablom pogotovu, o svemu i svačemu. Često bih ga pitao, jer ipak on nije čovek sa sela, otkud on u tom poslu. Uvek je odgovarao da su dobar i lud braća, i da želi dobro ovom narodu. Govorio je da ako naučimo decu da rade imaćemo vredan narod. Ako naučimo decu da vole, imaćemo dobar narod. Ako naučimo decu da žive, imaćemo srećan narod. Moramo da rađamo decu. Tako je govorio Zare.”
Bio je, kako su rekli njegovi prijatelji, jedan od vitezova novinarskog posla ali i čovek čiji život je obeležio iskren i beskompromisan politički angažman.
“Za razliku od mnogih novinara, na vreme je dešifrovao preteće nagoveštaje, pa i ishode politike Slobodana Miloševića. Shvatio je Zare da se i mi novinari moramo umešati u političke vode. Da skočimo u te mutne virove ako hoćemo da sprečimo uništenje sopstvene profesije i sve veću društvenu krizu koja je kucala na vrata,” ispričao je Mihajlo Kovač.
Posebna priča bila je humana strana Zaharija Trnavčevića. Voleo je da pomogne ljudima, pa se govorilo da u selima ima toliko prijatelja da u svakom ima svoju kuću.
Risto Kostov, njegov dugogodišnji saradnik, sa čuvenim Zaretom proputovao je hiljade kilometara.
“Davao je seljacima i svoje pare. Jednom prilikom, mladom bračnom paru pčelara dao je za dvadesetak košnica. Srce mu je bilo puno kad tako pomogne nekim ljudima koji vole poljoprivredu.”
Zaharije Trnavčević biće sahranjen u subotu, 16. januara, na Novom groblju u Beogradu.