Ekumenski razgovor pape Benedikta XVI. i patrijarha Irineja:
- Halo! Brate Irineju, blagoslovljene uši koje te čuju!
- ...
- Halo! Čuješ li me?
- ...
- Halo, brate Irineju! Ovdje Joseph...
- ...
- Zapravo Benedikt, ali za tebe i dalje Pepi... Ili kako ti običavaš kazati: Joca.
- ...
- Zašto pušeš u slušalicu? Jesi li pri sebi?
- ...
- Halo, čovječe, brate! Zašto ništa ne kažeš?
- Zato da me tvoje uši ne čuju, jer ako me ne čuju, onda neće ni da budu blagoslovene.
- Otkud taj ton, brate Irineju?
- Šta te boli uvo otkud...
- Jesi ti to nešto srdit i gnjevan?
- Šta tebe briga kakav sam ja i kako je meni... Da te zanima, došo bi pa bi video...
- Pa ako Bog da, evo mene uskoro. Zato te i zovem.
- Nema zarad čega da me zoveš.
- Kako nema? A Niš 2013., a proslava 1700 godina Milanskog edikta, a car Konstantin, a ekumena, a jedinstvo kršćana...?
- Ko je hteo da dođe u Niš, taj je već trebo da krene.
- Kamo da krenem dvije godine unaprijed?
- Pa u Niš, gde drugo... Znaš onu staru latinsku poslovicu: „Svi putevi vode u Niš.“?
- Zašto da se kreće toliko ranije, ako let od Fiumicina do tog vašeg Surčina traje nepuna dva sata?
- Nema zašto da se sleće na Surčin. I naš Niš, Bogu hvala, ima aerodrom. Ali tebi je to, brate Joco, svejedno, jer ti nećeš da vidiš ni Beograd ni Niš.
Patrijarh Irinej
- Zašto ih ne bih vidio, brate Irineju?
- Da si hteo da ih vidiš, već bi bio na putu ovamo.
- Ja tebe stvarno ne razumijem.
- Važno da se ti razumeš s našim komšijama Hrvatima. Eno ti ih, pa neka te oni zovu u Drniš, ili šta li već imaju...
- Jesi ti to, brate Irineju, nešto ljubomoran ili zavidan? Znaš li ti da je zavist smrtni grijeh?
- Kao prvo, to uopšte ne piše u Svetom pismu. A kao drugo, nemoj ti da me učiš hrišćanstvu, molim te! Ti da si hrišćanin, ti bi išo Božjim putem, a ne tom stranputicom kojom si krenuo...
- Brate Irineju, nemoj ti meni da popuješ!
- Nemoj ti meni da papuješ, brate Joco! Boga se stideo, muvaš se tamo po komšiluku, ponašaš se ko da si pevaljka a ne svešteno lice... A i oni Hrvati, kad te vide, Bog te video, ko da su Cecu videli...
- Ponavljam ti, brate Irineju: nemoj da mi popuješ!
- Ponavljam i ja tebi, brate Joco: nemoj da mi papuješ! Ne možeš ti, brate Joco, da odlaziš na grob onoga zlikovca, a da ne odeš...
- Stani, stani malo! Kojega zločinca?
- Pa onog tvog ustaše Stepinca...
- Nije on bio nikakav ustaša!
- Ma nemoj! Ko što ni ti nisi bio u Hitlerjugendu i u Vermahtu...
- Ti dobro znaš, Irineju, da ja u tim organizacijama nisam bio dragovoljno, da sam prisilno učlanjen i mobiliziran, još kao dječak, kao učenik...
- Ajde, ajde... Da si završio školu, došo bi ti nama ovde da streljaš đake po Kragujevcu!
- I ti se usuđuješ da mi to kažeš?! Ti koji se klanjaš onom svom Nikolaju, a taj se – koliko se ja sjećam – Hitleru divio do imbecilnosti.
- To što ti sad trabunjaš, to je jevtina komunistička propaganda. To je dokaz vekovne povezanosti Kominterne i Vatikana.
- Kako da ne, kako da ne... Pa nisu Kominterna i Vatikan tvrdili da je Hitler – evo citiram – „u XX. vijeku došao na ideju Svetoga Save“ i da je „kao laik poduzeo u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju“, nego su to riječi tvoga vladike Nikolaja.
- Ej, Joco, pljuneš mi pod prozor s tom pričom, znaš... Znaš ti šta je vladika Nikolaj, pokoj mu duši, bio prema tom tvom Stepincu? On je, bre, za njega bio Čerčil!
- Šta lupaš, crni Irineju?! Pa nije Churchill bio antisemit ko taj tvoj vladika. A blaženi kardinal Stepinac je spasio više Židova nego svi pravoslavni svećenici zajedno.
- Od koga ih je spasavo? Od svojih ustaša?
- Pjevaj ti, pjevaj... Povijesna je činjenica da je Srbija bila prva Judenfrei zemlja u čitavoj Europi!
- A to je vama Nemcima posebno teško palo. Mnogo ste se sekirali zbog toga. Toliko ste se nasekirali da ste zarad toga i rat izgubili...
- Javio se pobjednik... Vi ste pravoslavci bili takvi ratnici da su vam komunisti popove jahali!
- Ti da ćutiš o pravoslavlju! Vi Nemci ste našeg vladiku Nikolaja strpali u logor Dahau.
- Strašno mu je loše bilo u tom logoru, u smještaju za visoke časnike i svećenstvo...
Papa Benedikt XVI u Zagrebu, lipanj 2011
- Što i Stepinca niste tamo smestili? Bio vam korisniji u Zagrebu, jel' da...
- Brate Irineju, hoćeš li ti da se okrenemo budućnosti ili želiš ostati zarobljen u starim ratovima?
- Ja sam okrenut budućnosti. Ja idem da sa poštenim i pravovernim hrišćanima proslavim 1700 godina Milanskog edikta koji je, samo da te podsetim, doneo naš car Konstantin, pokoj mu duši, naš Koča, rođeni Nišlija...
- Kakav vaš car? Pa nije on bio srpski car nego rimski!
- On je rođen ovde, u civilizovanom svetu, a ne u tvom germanskom varvarluku. A Srbija je, samo da znaš, oduvek bila deo civilizovanog sveta.
- O čemu ti, čovječe, govoriš? Pa nije prije 1700 godina bilo ni Srba ni Srbije...
- Nego čega je bilo? Da nije možda bilo Švaba i vašeg Rajha...
- Ti se, brate Irineju, sve dublje zakopavaš u prošlost... Krenimo, čovječe, prema ekumenskoj budućnosti!
- Kažem ti, Joco, da sam ja krenuo. A tebi niko nije kriv što mi gledaš u leđa iz svojih zagrebačkih daljina. Da si ko čovek otišo u Jasenovac i da si se tamo pokajao za grehe svog Stepinca i svoje crkve, mogo si da stigneš i do Beograda, pa onda i do Niša. Ovako ništa...
- Kako sam to mogao od Jasenovca do Beograda?
- Nizvodno, Savom, kako se već ide...
- Stvarno si morbidan...
- Idi, bre, Joco, u peršun! Nemoj ti da mi pametuješ šta je morbidno, a šta nije...
- Slušam te, brate Irineju, sve te slušam, pa se pitam: imamo li mi išta zajedničko?
- Otkud ja znam...
- Dobro, ima li išta što ti se kod mene sviđa, što kao čovjek i kršćanin cijeniš?
- Pa nađe se... Lep ti je bio onaj govor kad si citiro Manojla Paleologa i njegovu mudru besedu o Muhamedu kao siledžiji i donosiocu svega lošeg i nečovečanskog...
- Nisam ja to baš tako...
- Ajde, ajde, nemoj da se izmotavaš. Ne moraš meni ništa da objašnjavaš.
- Ma to su mediji prenapuhali...
- Ako, i treba! Naduvali su i onu moju besedu da su muslimani prihvatljivi samo
kad žive u manjini i kad su pognutih glava, pa se ja svejedno ne žalim.
- Dobro, hoćemo li se mi vidjeti u tom Nišu ili nećemo?
- Mislim da sam bio jasan.
- Znaš šta, možemo mi organizirati proslavu obljetnice Milanskog edikta gdje joj je mjesto, u Milanu...
- Pa što ne organizuješ?! Možemo i mi da je organizujemo u Milanovcu, u dva Milanovca, Joco, u Gornjem i Donjem, ali eto nećemo. Merak nam da je organizujemo u Nišu.
- Što znači ta riječ merak? Je li to nešto iz Kur'ana.
- Nije, Joco. To ti je iz naroda, iz kafane, to je iz samog srca hrišćanstva.
- Ne razumijem...
- Vidim da ne razumeš. Da razumeš, i ti bi s nama zapevo:
Niška Banja, sveta voda,
Za hrišćane živa zgoda,
Jer hrišćani, meraklije,
Ne mogu bez religije.
- Halo! Brate Irineju, blagoslovljene uši koje te čuju!
- ...
- Halo! Čuješ li me?
- ...
- Halo, brate Irineju! Ovdje Joseph...
- ...
- Zapravo Benedikt, ali za tebe i dalje Pepi... Ili kako ti običavaš kazati: Joca.
- ...
- Zašto pušeš u slušalicu? Jesi li pri sebi?
- ...
- Halo, čovječe, brate! Zašto ništa ne kažeš?
- Zato da me tvoje uši ne čuju, jer ako me ne čuju, onda neće ni da budu blagoslovene.
- Otkud taj ton, brate Irineju?
- Šta te boli uvo otkud...
- Jesi ti to nešto srdit i gnjevan?
- Šta tebe briga kakav sam ja i kako je meni... Da te zanima, došo bi pa bi video...
- Pa ako Bog da, evo mene uskoro. Zato te i zovem.
- Nema zarad čega da me zoveš.
- Kako nema? A Niš 2013., a proslava 1700 godina Milanskog edikta, a car Konstantin, a ekumena, a jedinstvo kršćana...?
- Ko je hteo da dođe u Niš, taj je već trebo da krene.
- Kamo da krenem dvije godine unaprijed?
- Pa u Niš, gde drugo... Znaš onu staru latinsku poslovicu: „Svi putevi vode u Niš.“?
- Zašto da se kreće toliko ranije, ako let od Fiumicina do tog vašeg Surčina traje nepuna dva sata?
- Nema zašto da se sleće na Surčin. I naš Niš, Bogu hvala, ima aerodrom. Ali tebi je to, brate Joco, svejedno, jer ti nećeš da vidiš ni Beograd ni Niš.
- Da si hteo da ih vidiš, već bi bio na putu ovamo.
- Ja tebe stvarno ne razumijem.
- Važno da se ti razumeš s našim komšijama Hrvatima. Eno ti ih, pa neka te oni zovu u Drniš, ili šta li već imaju...
- Jesi ti to, brate Irineju, nešto ljubomoran ili zavidan? Znaš li ti da je zavist smrtni grijeh?
- Kao prvo, to uopšte ne piše u Svetom pismu. A kao drugo, nemoj ti da me učiš hrišćanstvu, molim te! Ti da si hrišćanin, ti bi išo Božjim putem, a ne tom stranputicom kojom si krenuo...
- Brate Irineju, nemoj ti meni da popuješ!
- Nemoj ti meni da papuješ, brate Joco! Boga se stideo, muvaš se tamo po komšiluku, ponašaš se ko da si pevaljka a ne svešteno lice... A i oni Hrvati, kad te vide, Bog te video, ko da su Cecu videli...
- Ponavljam ti, brate Irineju: nemoj da mi popuješ!
- Ponavljam i ja tebi, brate Joco: nemoj da mi papuješ! Ne možeš ti, brate Joco, da odlaziš na grob onoga zlikovca, a da ne odeš...
- Stani, stani malo! Kojega zločinca?
- Pa onog tvog ustaše Stepinca...
- Nije on bio nikakav ustaša!
- Ma nemoj! Ko što ni ti nisi bio u Hitlerjugendu i u Vermahtu...
- Ti dobro znaš, Irineju, da ja u tim organizacijama nisam bio dragovoljno, da sam prisilno učlanjen i mobiliziran, još kao dječak, kao učenik...
- Ajde, ajde... Da si završio školu, došo bi ti nama ovde da streljaš đake po Kragujevcu!
- I ti se usuđuješ da mi to kažeš?! Ti koji se klanjaš onom svom Nikolaju, a taj se – koliko se ja sjećam – Hitleru divio do imbecilnosti.
- To što ti sad trabunjaš, to je jevtina komunistička propaganda. To je dokaz vekovne povezanosti Kominterne i Vatikana.
- Kako da ne, kako da ne... Pa nisu Kominterna i Vatikan tvrdili da je Hitler – evo citiram – „u XX. vijeku došao na ideju Svetoga Save“ i da je „kao laik poduzeo u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju“, nego su to riječi tvoga vladike Nikolaja.
- Ej, Joco, pljuneš mi pod prozor s tom pričom, znaš... Znaš ti šta je vladika Nikolaj, pokoj mu duši, bio prema tom tvom Stepincu? On je, bre, za njega bio Čerčil!
- Šta lupaš, crni Irineju?! Pa nije Churchill bio antisemit ko taj tvoj vladika. A blaženi kardinal Stepinac je spasio više Židova nego svi pravoslavni svećenici zajedno.
- Od koga ih je spasavo? Od svojih ustaša?
- Pjevaj ti, pjevaj... Povijesna je činjenica da je Srbija bila prva Judenfrei zemlja u čitavoj Europi!
- A to je vama Nemcima posebno teško palo. Mnogo ste se sekirali zbog toga. Toliko ste se nasekirali da ste zarad toga i rat izgubili...
- Javio se pobjednik... Vi ste pravoslavci bili takvi ratnici da su vam komunisti popove jahali!
- Ti da ćutiš o pravoslavlju! Vi Nemci ste našeg vladiku Nikolaja strpali u logor Dahau.
- Strašno mu je loše bilo u tom logoru, u smještaju za visoke časnike i svećenstvo...
- Brate Irineju, hoćeš li ti da se okrenemo budućnosti ili želiš ostati zarobljen u starim ratovima?
- Ja sam okrenut budućnosti. Ja idem da sa poštenim i pravovernim hrišćanima proslavim 1700 godina Milanskog edikta koji je, samo da te podsetim, doneo naš car Konstantin, pokoj mu duši, naš Koča, rođeni Nišlija...
- Kakav vaš car? Pa nije on bio srpski car nego rimski!
- On je rođen ovde, u civilizovanom svetu, a ne u tvom germanskom varvarluku. A Srbija je, samo da znaš, oduvek bila deo civilizovanog sveta.
- O čemu ti, čovječe, govoriš? Pa nije prije 1700 godina bilo ni Srba ni Srbije...
- Nego čega je bilo? Da nije možda bilo Švaba i vašeg Rajha...
- Ti se, brate Irineju, sve dublje zakopavaš u prošlost... Krenimo, čovječe, prema ekumenskoj budućnosti!
- Kažem ti, Joco, da sam ja krenuo. A tebi niko nije kriv što mi gledaš u leđa iz svojih zagrebačkih daljina. Da si ko čovek otišo u Jasenovac i da si se tamo pokajao za grehe svog Stepinca i svoje crkve, mogo si da stigneš i do Beograda, pa onda i do Niša. Ovako ništa...
- Kako sam to mogao od Jasenovca do Beograda?
- Nizvodno, Savom, kako se već ide...
- Stvarno si morbidan...
- Idi, bre, Joco, u peršun! Nemoj ti da mi pametuješ šta je morbidno, a šta nije...
- Slušam te, brate Irineju, sve te slušam, pa se pitam: imamo li mi išta zajedničko?
- Otkud ja znam...
- Dobro, ima li išta što ti se kod mene sviđa, što kao čovjek i kršćanin cijeniš?
- Pa nađe se... Lep ti je bio onaj govor kad si citiro Manojla Paleologa i njegovu mudru besedu o Muhamedu kao siledžiji i donosiocu svega lošeg i nečovečanskog...
- Nisam ja to baš tako...
- Ajde, ajde, nemoj da se izmotavaš. Ne moraš meni ništa da objašnjavaš.
- Ma to su mediji prenapuhali...
- Ako, i treba! Naduvali su i onu moju besedu da su muslimani prihvatljivi samo
kad žive u manjini i kad su pognutih glava, pa se ja svejedno ne žalim.
- Dobro, hoćemo li se mi vidjeti u tom Nišu ili nećemo?
- Mislim da sam bio jasan.
- Znaš šta, možemo mi organizirati proslavu obljetnice Milanskog edikta gdje joj je mjesto, u Milanu...
- Pa što ne organizuješ?! Možemo i mi da je organizujemo u Milanovcu, u dva Milanovca, Joco, u Gornjem i Donjem, ali eto nećemo. Merak nam da je organizujemo u Nišu.
- Što znači ta riječ merak? Je li to nešto iz Kur'ana.
- Nije, Joco. To ti je iz naroda, iz kafane, to je iz samog srca hrišćanstva.
- Ne razumijem...
- Vidim da ne razumeš. Da razumeš, i ti bi s nama zapevo:
Niška Banja, sveta voda,
Za hrišćane živa zgoda,
Jer hrišćani, meraklije,
Ne mogu bez religije.
