Dostupni linkovi

Kolumbija obnovila pregovore s najvećom pobunjeničkom grupom


Komandant Nacionalne oslobodilačke armije Pablo Beltran i predstavnik kolumbijske vlade Oti Patinjo rukuju se na konferenciji za novinare u Karaksu, 21. novembar 2022.
Komandant Nacionalne oslobodilačke armije Pablo Beltran i predstavnik kolumbijske vlade Oti Patinjo rukuju se na konferenciji za novinare u Karaksu, 21. novembar 2022.

Kolumbijska vlada i najveća pobunjenička gerilska grupa u toj zemlji obnovili su mirovne pregovore u nastojanju prvog levičarskog predsednika i bivšeg gerilca Gustava Petra da se okončaju sukobi koji su za više od pola veka odneli stotine hiljada života.

Pregovore bi, kao i ranije mirovne pokušaje, mogla da zakomplikuje nesloga među pripadnicima poslednje značajne naoružane grupe iz višedecenijskog sukoba državnih snaga, levičarskih pobunjenika i desničarskih paravojnih formacija, pišu svetski mediji.

Prevazilaženje 'dinamike smrti'

Pregovori vlade Kolumbije s moćnom gerilskom Nacionalnom oslobodilačkom armijom (ELN), poslednjom priznatom pobunjeničkom grupom u zemlji, obnovljeni su u ponedeljak, 21. novembra, na zalaganje Petra koji je u avgustu postao prvi kolumbijski levičarski predsednik, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Prvi sastanak otkako su formalni pregovori suspendovani 2019. godine, održani su u Venecueli, pošto je Petro obećao manje ratoboran pristup okončanju nasilja naoružanih grupa, posle više od pola veka oružanih sukoba države i raznih levičarskih gerilskih grupa, desničarskih paravojnih formacija i trgovaca drogom.

Kolumbijska vlada i poslednja velika pobunjenička grupa saglasili su se da "nastave proces dijaloga uz punu političku i etičku volju", navodi se u zajedničkom saopštenju i dodaje da razgovori imaju za cilj "izgradnju mira" i uvođenje "opipljivih, hitnih i neophodnih" promena, uz isticanje potrebe za "trajnim kompromisima".

Dijalog vlasti s ELN-om počeo je 2016. pod bivšim predsednikom Huanom Manuelom Santosom (Juan), koji je takođe potpisao mirovni sporazum s većom marksističkom pobunjeničkom grupom Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARK), koja se potom odrekla oružje i osnovala političku stranku.

Međutim, bivši predsednik Ivan Duke (Duque) 2019. je prekinuo razgovore s ELN-om posle napada automobilom bombom na policijsku akademiju u Bogoti u kojem su poginule 22 osobe.

Kolumbijski komesar za mir Ivan Danilo Rueda posle sastanka pozdravio je "istorijski trenutak" za zemlju. "Ovde odajemo počast životima, životima tolikih bića koja više nisu ovde", rekao je Rueda, dodajući da u Kolumbiji svi moraju da se promene kako bi "prevazišli dinamiku smrti".

Promena strategije pod bivšim gerilcem

Obnova pregovora s najvećom preostalom pobunjeničkom grupom je značajna promena strategije pod Petrom koji je i sam bivši gerilac, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press), ukazujući da je njegov prethodnik Duke prekinuo razgovore s ELN-om pošto su pobunjenici odbili da prekinu napade na vojne ciljeve.

Razgovori su održani u Karakasu više od mesec dana nakon što su pobunjenici i Petrova vlada objavili nastavak pregovora, ali i nakon što su vlade Venecuele i Kolumbije obnovile diplomatske odnose. Petro se takođe u Karakasu 1. novembra sastao s liderom Venecuele Nikolasom Madurom (Nicolas).

Nacionalnu oslobodilačku armiju osnovali su 60-ih godina prošlog veka studenti, sindikalne vođe i sveštenici inspirisani kubanskom revolucijom. AP navodi da se veruje se da grupa ima oko 4.000 pripadnika u Kolumbiji, a prisutna je i u Venecueli, gde kontroliše ilegalne rudnike zlata i rute trgovine drogom.

ELN je postala najveća preostala gerilska grupa u Kolumbiji pošto je mirovnim sporazumom iz 2016. godine raspušten FARK. Otkako je potpisan taj istorijski sporazum, ELN je proširio svoje aktivnosti na teritorijama koje su ranije bile pod kontrolom FARK-a.

Grupa je poznata po otmicama radi otkupa i napadima na naftnu infrastrukturu. SAD i Evropska unija je smatraju terorističkom organizacijom. Prethodni pregovori s ELN-om, od kojih su neki pokušani 90-ih, nisu uspeli.

Vođa ELN-a Izrael Ramirez Pineda naveo je u saopštenju da njegova grupa u pregovorima ima za cilj "fundamentalne promene" kako je tražio kolumbijski narod tokom masovnih demonstracija 2021. i na izborima ove godine kada je izabran Petro.

Delegaciju kolumbijske vlade predvodi Oti Patinjo (Otty Patiño), suosnivač ugašene gerilske grupe M-19 čiji je Petro bio član u mladosti.

U potrazi za 'totalnim mirom'

Pregovorima se ispunjava predizborno obećanje prvog kolumbijskog levičarskog predsednika, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times) i dodaje da su mirovni razgovori s ELN-om deo je širih Petrovih poziva na "totalni mir" s mnoštvom naoružanim grupama koje operišu u latinoameričkoj zemlji.

Pored Venecuele, garanti mirovnog procesa će biti i Kuba i Norveška, koje su i ranije posredovale u pregovorima kolumbijske vlade i pobunjeničkih grupa. Kolumbijska vlada je saopštila da će se pregovori održati po rotaciji u te tri zemlje, mada Kuba i Norveška to nisu potvrdile.

Senator iz Petrove koalicije i član vladine delegacije rekao je za Fajnenšel tajms da je Venecuela izabrana za lokaciju razgovora posle "godina velikodušnosti Kube" koja je bila domaćin ranijih pregovora.

Veruje se i, kako navodi britanski list, da ELN u svom delovanju na teritoriji Venecuele ima podršku članova vlade Nikolasa Madura (Nicolas).

U okviru napora za mir s naoružanim grupama, Petro je obećao i da će u potpunosti sprovesti dogovor s FARK-om, pošto su kritičari optuživali njegovog prethodnika Dukea da namerno usporava proces. Delovi FARK-a koji nisu demobilisani posle sporazuma 2016. sada su članovi drugih oružanih grupa s kojima Petro namerava da razgovara.

U kolumbijskom građanskom ratu, koji su decenijama vodile vladine snage, levičarske gerilske grupe i desničarske paravojne formacije, između 1985. i 2018. ubijeno je 450.000 ljudi, dok su milioni raseljeni, ukazuje list, navodeći da su se skoro sve naoružane grupe oslanjale na trgovinu drogom, otmice i iznude da bi ojačale svoj finansije.

Nesloga među gerilcima

Pregovore bi, međutim, moglo da zakomplikuje neslaganje među članstvom ELN-a, ocenjuje Fajnenšl tajms.

Zbog neslaganja u redovima gerilaca, kako navodi Rojters (Reuters), nisu uspeli ni prethodni pokušaji vlasti za pregovore s ELN-om.

Iako lideri kažu da u ELN-u postoji jedinstvo, ostaje nejasno koliko pregovarači imaju uticaja na aktivne jedinice, ističe Rojters, dodajući da većina pregovaračkog tima ELN-a starija od mnogih članova.

S druge strane, kolumbijski ministar odbrane Ivan Velaskez (Velasquez) rekao je da pregovori ne znače obustavu vojnih operacija protiv pobunjenika.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG