Socijalne mreže postale su jedno od najmoćnijih sredstava za animaciju javnosti ali i politička alatka za širenja određenih ideja. Tako su svoj virtuelni okršaj u razmeni stavova, na socijalnoj mreži Tviter imale dve dame iz srbijanskog javnog života Jelena Trivan i Biljana Srbljanović.
Moć društvenih mreža uviđaju i političari u Srbiji. Donedavno su ratovali plakatima, saopštenjima i javnim nastupima. Sada su u virutelnim svetovima otvorili novi front.
Slučajno ili društvena mreža “Tviter“ u nedelju uveče je bila poprište okršaja između Jelene Trivan, potpredsednice DS-a, i dramske spisateljice Biljane Srbljanović. Počele su sa vojnom intervencijom u Libiji, prešle na Paradu ponosa, a rastale se kod Roma. Rasprava je počela kada je Trivanova povodom vesti iz Libije, tvitovala:
“Nekako izgleda da su osvajanje Libije i pokrivanje debelog deficita nekih zemalja u direktnoj vezi“.
Srbljanović je uzvratila da je to priča “na nivou žute štampe“, posle čega su ušle u raspravu o ljudskim pravima.
Zaštita ljudskih prava je imperativ i ne sme da bude izgovor za kršenje ljudskih prava.
"Bravo, Jelena. Zato se i vidimo na prajdu?"
Jelena Trivan: „Svako od nas će i rečju i delom pokazati šta je činio. I baš mi je bilo krivo kad nikog nisam sretala u romskim mahalama, izbegličkim centrima, sigurnim kućama, jugu Srbije."
Trivanova je, na kraju, prebacila Biljani Srbljanović „nepodnošljivu lakoću površnih informacija“.
Zauzvrat je dobila: „Izvinite, Jelena, ne mogu da se davim gimnazijskom demagogijom u pola noći“.
Jona: Ničim izazvani elitizam
Tibor Jona jedan od najčitanijih beogradskih blogera kaže da je internet okršaj srpskih političara delom posledica toga što je javnost isključenja iz političkog života elite. Njihovo sučeljavanje na društevnim mrežama je izbegavanje ličnog kontakta sa stvarnošću, uveren je Jona.
Slavica Đukić Dejanović
„Svi ovi problemi koji nastaju sa našim političarima na društvenim mrežama su posledica sistema udaljenosti od građana. Nisu navikli da pričaju sa građanima nego su navikli da komesarski saopštavaju ljudima stvari. Ceo ovaj slučaj sa Jelenom Trivan i Biljanom Srbljanović je najbolji pokazatelj kako politička elita percipiraju komunikaciju sa svojim biračima. Ne znam čime taj jedan ničim izazvani elitizam, meni je to potpuna jedna misterija i ja bih im savetovao da se na ovakav način u javnom životui drže dalje od toga”, kaže bloger Tibor Jona.
Razgovori političari na socijalnim mrežama svode se na prepirku o društvenim aktuelnostima. Ponekad to liči na komediju, ali su političari vrlo dobro prepoznali značaj novih medija.
Stranice na Fejsbuku imaju predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, sa preko 47.000 "fanova", predsednicu Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja ima blizu 5.000 prijatelja, zatekli smo u Lisabonu, gde kaže odmara ali stigne da pogleda svoja dva profila na Fejsbuku i Tviteru.
„U funkciji predsednika Skupštine mi je neophodno da budem u komunikaciji sa što većim brojem građana i to efikasno zahvaljujući Tviteru i Fejsbuku. Imam zaista fina iskustva i dobijam pohvale i kritike i sve ono što je javnim ličnostima bitno da bi mogli da koriguju svoje ponašanje i efikasnije rade sa građanima. Sada sam trenutno u Lisabonu posvećena unucima i povremeno pratim šta se događa jer uključujem kompjuter”, kaže Slavica Đukić Dejanović.
Virtuelno su aktivni ministri Oliver Dulić, Srđan Srećković, Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Žarko Obradović, Rasim Ljajić, Milutin Mrkonjić...
Na Tviteru su se polovinom jula pojavljivali lažni profili srpskih političara, od čijih je administratora traženo da budu uklonjeni. Srbija prednjači po broju registrovanih korisnika na Fejsbuku i Tviteru u odnosu da države regiona i tu političari vide novi kapacitet i medijsku platformu za javne nastupe, kaže profesor na fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković.
„Socijalne mreže postaju interesantne domaćim političarima pogotovo posle onoga što se kao efekat moglo videti u Arapskom svetu i kao mreža podrške za neke akcije civilnog društva. U tom smislu socijalne mreže su postale važne da se dodatno kredibilizuje odgovarajuća politika. Znači u onoj meri u kojoj je korišćenje socijalnih mreža postalo u Srbiji, a kažu da ima preko 2 miliona korisnika na Fejsbuku i toliko će ljudi koji se bave politikom postati sve aktivniji na raznim mrežama”, zaključuje profesor Stojiljković
Kako je Srbija poprilično zagazila u izbornu kampanju u pokušaju da zadobiju popularnost među građanima političari se ne odriču čak i niskih udaraca koji se izgleda bez mnogo modrica najbolje vide, ali i čitaju na društvenim mrežama.
Moć društvenih mreža uviđaju i političari u Srbiji. Donedavno su ratovali plakatima, saopštenjima i javnim nastupima. Sada su u virutelnim svetovima otvorili novi front.
Slučajno ili društvena mreža “Tviter“ u nedelju uveče je bila poprište okršaja između Jelene Trivan, potpredsednice DS-a, i dramske spisateljice Biljane Srbljanović. Počele su sa vojnom intervencijom u Libiji, prešle na Paradu ponosa, a rastale se kod Roma. Rasprava je počela kada je Trivanova povodom vesti iz Libije, tvitovala:
“Nekako izgleda da su osvajanje Libije i pokrivanje debelog deficita nekih zemalja u direktnoj vezi“.
Srbljanović je uzvratila da je to priča “na nivou žute štampe“, posle čega su ušle u raspravu o ljudskim pravima.
Zaštita ljudskih prava je imperativ i ne sme da bude izgovor za kršenje ljudskih prava.
"Bravo, Jelena. Zato se i vidimo na prajdu?"
Jelena Trivan: „Svako od nas će i rečju i delom pokazati šta je činio. I baš mi je bilo krivo kad nikog nisam sretala u romskim mahalama, izbegličkim centrima, sigurnim kućama, jugu Srbije."
Trivanova je, na kraju, prebacila Biljani Srbljanović „nepodnošljivu lakoću površnih informacija“.
Zauzvrat je dobila: „Izvinite, Jelena, ne mogu da se davim gimnazijskom demagogijom u pola noći“.
Jona: Ničim izazvani elitizam
Tibor Jona jedan od najčitanijih beogradskih blogera kaže da je internet okršaj srpskih političara delom posledica toga što je javnost isključenja iz političkog života elite. Njihovo sučeljavanje na društevnim mrežama je izbegavanje ličnog kontakta sa stvarnošću, uveren je Jona.
„Svi ovi problemi koji nastaju sa našim političarima na društvenim mrežama su posledica sistema udaljenosti od građana. Nisu navikli da pričaju sa građanima nego su navikli da komesarski saopštavaju ljudima stvari. Ceo ovaj slučaj sa Jelenom Trivan i Biljanom Srbljanović je najbolji pokazatelj kako politička elita percipiraju komunikaciju sa svojim biračima. Ne znam čime taj jedan ničim izazvani elitizam, meni je to potpuna jedna misterija i ja bih im savetovao da se na ovakav način u javnom životui drže dalje od toga”, kaže bloger Tibor Jona.
Razgovori političari na socijalnim mrežama svode se na prepirku o društvenim aktuelnostima. Ponekad to liči na komediju, ali su političari vrlo dobro prepoznali značaj novih medija.
Stranice na Fejsbuku imaju predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, sa preko 47.000 "fanova", predsednicu Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja ima blizu 5.000 prijatelja, zatekli smo u Lisabonu, gde kaže odmara ali stigne da pogleda svoja dva profila na Fejsbuku i Tviteru.
„U funkciji predsednika Skupštine mi je neophodno da budem u komunikaciji sa što većim brojem građana i to efikasno zahvaljujući Tviteru i Fejsbuku. Imam zaista fina iskustva i dobijam pohvale i kritike i sve ono što je javnim ličnostima bitno da bi mogli da koriguju svoje ponašanje i efikasnije rade sa građanima. Sada sam trenutno u Lisabonu posvećena unucima i povremeno pratim šta se događa jer uključujem kompjuter”, kaže Slavica Đukić Dejanović.
Virtuelno su aktivni ministri Oliver Dulić, Srđan Srećković, Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Žarko Obradović, Rasim Ljajić, Milutin Mrkonjić...
Na Tviteru su se polovinom jula pojavljivali lažni profili srpskih političara, od čijih je administratora traženo da budu uklonjeni. Srbija prednjači po broju registrovanih korisnika na Fejsbuku i Tviteru u odnosu da države regiona i tu političari vide novi kapacitet i medijsku platformu za javne nastupe, kaže profesor na fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković.
„Socijalne mreže postaju interesantne domaćim političarima pogotovo posle onoga što se kao efekat moglo videti u Arapskom svetu i kao mreža podrške za neke akcije civilnog društva. U tom smislu socijalne mreže su postale važne da se dodatno kredibilizuje odgovarajuća politika. Znači u onoj meri u kojoj je korišćenje socijalnih mreža postalo u Srbiji, a kažu da ima preko 2 miliona korisnika na Fejsbuku i toliko će ljudi koji se bave politikom postati sve aktivniji na raznim mrežama”, zaključuje profesor Stojiljković
Kako je Srbija poprilično zagazila u izbornu kampanju u pokušaju da zadobiju popularnost među građanima političari se ne odriču čak i niskih udaraca koji se izgleda bez mnogo modrica najbolje vide, ali i čitaju na društvenim mrežama.
