Hapšenje 23 ljudi, podnošenje krivičnih prijava protiv 61 osobe za koje se veruje da su pripadnici balkanskog narko kartela koji Evropu opskrbljuje kokainom, zaplena 2,6 tona kokaina, poslednji su rezultati akcija agencije Evropske unije Evropol u suzbijanju takozvanog Balkanskog kartela koji se bavi švercom droge iz Južne Amerike, kako je saopšteno 27. septembra.
Prema oceni stručnjaka koji je govorio za Facebook rubriku Zašto Radija Slobodna Evropa, značaj Balkanskog kartela na ruti šverca droge iz Južne Amerike ogleda se u tome što je u taj posao uključen veliki broj ljudi, pre svega u poslu transporta, zbog velike količine droge kojom se trguje na toj ruti.
Međunarodna operacija suzbijanja Balkanskog kartela
Agencija EU Evropol koja se bavi sprovođenjem zakona u borbi protiv teških međunarodnih zločina i terorizma objavila je da je podneto više od 60 krivičnih prijava protiv ljudi za koje se sumnja da pripadaju kriminalnim grupama na Balkanu koje švercuju drogu iz Južne Amerike.
Ova operacija je uključivala osam zemalja – Španiju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, SAD i Kolumbiju.
U akcijama je uhapšeno 13 osoba u Španiji, deset u Sloveniji, zaplenjeno je 2,6 tona kokaina, 324 kilograma marihuane, 612.000 eura u gotovini i devet luksuznih vozila i pet motora.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske navode da je ova “izrazito mobilna organizacija” imala aktivne ogranke u nekoliko evropskih zemalja, a činili su je uglavnom kriminalci iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije.
Evropol je, inače, osnovao Operativnu radnu grupu u julu 2020. godine, koju čine spomenutih osam zemalja, a sa ciljem koordinacije zajedničke strategije usmerene na razbijanje cele mreže.
U okviru ove grupe, španska policija došla je do obaveštajnih podataka da je ovaj kartel za proleće ove godine pripremao uvoz ogromnih količina kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Španska policija je na osnovu ovih saznanja izvršila više racija u gradovima Tarragona, Barselona, Gerona i Valencija u martu.
Slovenačka policija je takođe u maju nadležnim telima prijavila 48 pripadnika organizovane kriminalne grupe, a od toga je do sada uhapšeno ukupno deset osumnjičenih.
Šta je Balkanski kartel i koliki je njegov značaj?
Prema analizi nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, postoji širok spektar igrača sa Zapadnog Balkana, pre svega iz Albanije, Crne Gore i Srbije, koji su umešani u trgovinu kokainom iz Latinske Amerike.
„Oni ponekad rade zajedno, a povremeno, izgleda, među njima postoje nesuglasice, ali ipak oni načelno posluju bez mnogo buke, efikasno“, navodi se u izveštaju ove organizacije „Transnacionalna hobotnica“ iz 2020. godine.
U izveštaju je identifikovano više grupa koje su se ovim poslovima bavili od 90-ih godina. Jedna od njih je „grupa Amerika“ koja se, prema navodima iz izveštaja, specijalizovala za logistiku i transport kokaina i heroina između Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Ovu grupu predvodio je Mileta Miljanić koji je, prema pisanju medija, uhapšen u martu u Njujorku u Sjedinjenim Američkim Državama zbog posedovanja oružja.
Šarićeva grupa, koja je dobila ime po svom lideru Darku Šariću, bila je odgovorna za transport velikih pošiljki (tona) kokaina iz Latinske Amerike u Evropu preko Balkana. Darku Šariću se u Srbiji sudi više od deset godina zbog šverca droge. Šarić i njegova grupa bili su 2020. osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, ali je pravosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu ukinuta, a predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje.
Grupa Sretena Jocića, prema izveštaju, deluje na Zapadnom Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i Nemačkoj, a „zadužena za direktnu saradnju sa kolumbijskim proizvođačima i distributerima kokaina u Kolumbiji kako bi se kokain dopremio u evropske luke putevima koji obuhvataju Kanarska ostrva“. U izveštaju se navodi da je grupa jačala nakon hapšenja Sretena Jocića (Joce Amsterdama) 2009. godine zbog sumnje da je umešan u ubistvo.
U izveštaju se spominje i Beranska grupa, čijih je nekoliko istaknutih članova klana optuženo u Crnoj Gori 2004. godine zbog krijumčarenja 200 kilograma kokaina iz Venecuele u Srbiju preko italijanske luke Đoja Tauro i crnogorske luke Bar.
Takođe, prema izveštaju, nekoliko albanskih grupa organizovanog kriminala deo su trgovine kokainom iz Latinske Amerike u Evropu i bave se maloprodajom droge.
Prema navodima beogradskog kriminologa Dobrivoja Radovanovića, oko jedne trećine droge koja dolazi iz Južne Amerike prolazi kroz Balkanski kartel i on u tom smislu ima neki srednji značaj u lancu trgovine narkoticima.
„Ako računamo malo šire, onda možemo da podignemo taj nivo značajnosti jer ljudi sa Balkana služe i kao prevoznici za kartele koji nisu sa ovog prostora, nego iz Španije ili nekih drugih mediteranskih zemalja“, kaže on.
Radovanović kaže i da je broj ljudi koji se bavi prevozom i trgovinom narkoticima na Zapadnom Balkanu jako veliki zato što je količina droge koja se kreće iz Južne Amerike velika i zato što ima veliki broj konzumenata u istočnoj Evropi. Takođe, on smatra da je Zapadni Balkan pogodno tlo za delovanje ovakvih grupa.
„Dva su razloga za to. Prvi je sposobnost ljudi sa Balkana u transportu, a drugi razlog je sprega narko kartela sa državama na Balkanu“, tvrdi Radovanović.
Vuk Cvijić, novinar nedeljnika NIN, koji izveštava o radu kriminalnih grupa, smatra da su slabe institucije u državama Balkana pogodovale razvoju kriminalnih grupa.
„Imamo sumnje koje se ne rasvetljavaju. U Srbiji se ne vodi nijedna istraga o sponi organizovanog kriminala i pojedinaca u institucijama“, navodi on.
U Srbiji je u toku postupak protiv Veljka Belivuka i pripadnika njegove grupe, koji se terete za teško ubistvo, otmicu, silovanje, neovlašćenu proizvodnju i promet droga. Opozicija je tražila da se ispitaju navodne veze Belivuka sa vrhom vlasti u Srbiji, a zvaničnici u Srbiji obećali su da će se ispitati njegove veze sa pojedincima iz vlasti i institucija.
Belivuk i njegovi navodni saradnici označeni su kao bliski "kavačkom" kriminalnom klanu.
Prema navodima iz izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, španski grad Valensija je bila od ključne važnosti za razvoj prvobitnog kotorskog kartela iz kog su nastali kavački i škaljarski klan.
„U tom gradu je 2014. iz stana Gorana Radomana (crnogorski državljanin) nestalo oko 200 kilograma kokaina. Rasprava oko toga šta se desilo sa drogom pokrenula je razmirice unutar kotorskog klana, koji se dalje podelio na rivalske klanove – škaljarski i kavački“, navodi se u izveštaju.
Do sada je u međusobnim sukobima klanova život izgubilo preko 40 osoba.
Kako grupe balkanskog kartela deluju?
„Većina kokaina koji se iz Latinske Amerike doprema u Evropu skladišti se u kontejnerima na velikim brodovima“, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Kako je u ovom izveštaju navedeno, pošiljke kokaina smeštaju se u kontejnere sa svežim voćem i smrznutom voćnom pulpom, a budući da takve pošiljke sadrže lako kvarljivu robu koja se mora brzo transportovati, na ulaznim lukama ima manje kontrole.
U izveštaju se ističe da mornari iz Crne Gore imaju „nesrazmernu ulogu u posadi brodova koji su deo trgovine drogom“. Prema izveštaju, četiri crnogorska mornara uhapšena su u Filadelfiji u junu 2019. godine zbog učešća u trgovini skoro 20 tona kokaina iz Latinske Amerike.
Prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2021, droga se zatim u manjim količinama (od 3-10 kilograma) prevozi kroz Evropu u skrivenim pregradama u automobilima i kamionima.
Cvijić kaže da se u postupku protiv Šarića otkrilo da je njegova grupa kupovala kokain u Južnoj Americi bez posrednika.
„Oni su sami direktno kupovali od proizvođača, pre svega, kokain kao najzastupljeniju drogu koja donosi najveću zaradu i čak u jednom slučaju prodavali holandskoj grupi u Južnoj Americi“, kaže Cvijić.
Cvijić ističe da se promet droga uglavnom odvija pomorskim putem i to brodovima, gliserima i jedrilicama.
„Glavne kapije Evrope su Španija, Holandija i Italija. Tu se nalaze ogromne luke koje je teško kontrolisati“, kaže on.
Prema podacima Evropola i Kancelarije za droge i kriminal Ujedinjenih nacija, 40 odsto kriminalnih grupa u Evropi uključeno je u trgovinu kokainom koji je u Evropi 2020. koristilo oko 4,4 miliona ljudi.
Zemlje proizvođači kokaina su Brazil, Kolumbija, Argentina, Bolivija, Ekvador i Peru.
Prema izveštaju Evropola od 28. septembra, ilegalna trgovina oružjem usko je povezana sa trgovinom droga, posebno kokaina. U nekim slučajevima, kriminalne mreže razmenjuju oružje za drogu, ali i koriste oružje da steknu i zadrže kontrolu nad unosnim tržištima droga.
