Povodom odluke šefova diplomatija članica EU o pripremi novog paketa oštrijih sankcija Rusiji, koji će biti na snazi ukoliko Rusija ne ispuni zahteve Brisela, pre svega, ako ne prestane sa dostavom oružja separatistima u Ukrajini, istražujemo može li se Srbija naći pred novim zahtevima Brisela. Staro pitanje može li Beograd istrajati sa svojom politikom „I EU i Rusija“, ponovo je aktuelizovano novom eskalacijom ukrajinske krize obaranjem malezijskog aviona. Stav Srbije koji je do sada tolerisan jeste da ona poštuje teritorijalni integritet svake zemlje članice UN ali da neće uvoditi sankcije Moskvi.
Da li će Srbija dobiti rezolutniji zahtev da se pridruži spoljnoj politici EU?
U vezi sa tim pitanjem zanimljiva je prepiska na relaciji američki ambasador Majkl Kirbi i kabinet premijera Aleksandra Vučića. Najpre je ambasador Kirbi izjavio u jednom intevrjuu da SAD poštuju tradicionalno prijateljstvo Srbije i Rusije, ali da „svet neće pozdraviti neosuđivanje ugrožavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine“. "Srbija je glasno rekla da poštuje teritorijalni integritet svih zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali zvaničnici nikada nisu dodali rečenicu u kojoj govore da to uključuje i Ukrajinu, kao i celu njenu teritoriju", izjavio je Kirbi.
Odmah je, neuobičajeni brzo, stigao demanti iz premijerovog kabineta. Na adresu naše redakcije stigle su kopije Vučićevih intervjua stranim i domaćim medijima u kome on direktno pominje Ukrajinu. Na primer, nemačkom i švajcarskom dnevniku „Bild” i „Blik”., Vučić je rekao: “Od početka smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, a to uključuje i Krim”.
Zatim je stiglo saopštenje Ambasade SAD koja je izrazila žaljenje povodom "pogrešnog komentara" ambasadora SAD u Srbiji Majkla Kirbija u vezi sa stavom srpskih vlasti prema krizi u Ukrajini.
U saopštenju ambasade SAD navodi se da je činjenica da su i srpski premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet svih zemalja članica UN, potvrđujući posebno podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući Krim.
Nekoliko sati ranije je premijer Aleksandar Vučić na pitanje o mogućem zahtevu iz Brisela da sledi EU sankcije Rusiji, u svom populističkom stilu, gradeći imidž političara kome niko ne sme da se obrati jezikom ultimativnog zahteva, izjavio:
„Naši prijatelji ne razgovaraju sa nama jezikom ultimatuma. I sa mnom kao predsednikom srpske Vlade niko na takav način ne razgovara, niti je razgovarao, niti će da razgovara. Pre neću da budem predsednik srpske Vlade nego što ću tako nešto da dozvolim.“
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je i povodom najavljenih sankcija precizirao poziciju Beograda:
“Za nas je nesporno i mi ćemo svoju politiku usaglašavati sa politikom EU”, rekao je Dačić. Srbija, kako je naveo, želi da vodi balansiranu politiku, ali prema njegovoj oceni biće različitih pritisaka da Srbija ima jedan ili drugi stav.
Neki mediji u Srbiji su prerano odahnuli protumačivši da je Brisel odložio primenu sankcija. Naš dopisnik Rikard Džozvijak, međutim, precizira:
“Ne, to nije odlaganje sankcija. U suštini, EU je po prvi put najavila šta će se zapravo dogoditi ako ne vide konkretan napredak i, na neki način su po prvi put i sebi zadali ‘crvenu liniju’. To znači da će ambasadori EU u četvrtak dobiti listu specijalnih oblasti koje se mogu naći pod režimom sankcija. Ne radi se o sektorskim zabranama, ali se govori o oblastima u više sfera, poput energetike. Evropska unija može da precizira da ukoliko ne vidi suštinsku rusku saradnju, dakle očekuju se potezi sa ruske strane, takođe prestanak akcija preko granice, dostavljanja oružja proruskim snagama u Ukrajini.”
RSE: Postoji li krajnji rok u kome bi Rusija morala pokazati napredak?
Džozvijak: Suštinski, prvi rok je četvrtak, kada će se ambasadori sastati. Oni će tada imati mogućnost uvida u ono šta Evropska komisija predlaže. Ambasadori EU zapravo mogu preduzeti veoma male korake. Ono što će se verovatno dogoditi je još jedan EU sastanak sledeće sedmice, kada će lideri odlučiti o narednim potezima. Ponoviću, prvi rok je četvrtak, a potom će EU sačekati naredne sedmice kako bi videla da li Rusija sarađuje, da li je prekinula dostavu oružja separatistima. To je ono što EU očekuje od Rusije. To je zapravo krajnji rok.
Dve percepcije o odgovornosti Rusije
Bivši ambasador Srbije u Ukrajini Dušan Lazić kaže da će pritisci na Srbiju rasti, ako se kriza bude zaoštravala ali on ipak veruje da bi baš ovo što se desilo sa ukrajinskim avionom moglo, iako zvuči paradoksalno, dovesti do toga da se stvari na globalnom planu počnu rešavati dogovorom, a ne ultimatima.
„Mislim da se ovo ipak približava jednoj granici kada svi uvidjaju da ako se sada ne zaustavi, može da ima zaista vrlo negativne široke, duboke posledice i po medjunaordne odnose i po stanje u svetu. A ja mislim da to u krajnjoj liniji, nikome ne odgovara. Da će, pre nego što to dodje na dnevni red da dodje do popuštanja i do nekog sporazumevanja koje će odložiti, recimo, primenu tih sankcija.”
Na Zapadu postoje dve percepcije, kada je reč o odgovornosti Rusije za obaranje malezijskog putničkog aviona, kaže Dušan Lazić.
„Jedan je da je Rusija apriori kriva zbog toga što je uključena u taj rat podrškom i snbdevanjem oružjem proruskih snaga u Ukrajini. Ali, postoji i drugo gledište da Rusija ne može za sve to da se okrivi i da treba izvršiti pritisak na proruske snage da obustave dalji rat, a u tom pogledu direktan ili indirektan pritisak na Rusiju jer je ona involvirana direktno u taj sukob.“
Dakle, nema sumnje da Beograd sa pažnjom prati šta se događa na relaciji Vašington – Brisel – Moskva - Kijev. Jer, barem upućenima je jasno da od toga da li se ide u dalju konfrontaciju ili u smirivanje situacije koja se opasno približila tački sa koje nema povratka, zavisi da li će se Srbija naći pred odlukom kome carstvu se privoleti.
