Omer Karabeg: Kako biste posle ovih izbora ocenili odnos proevropskih i antievropskih snaga?
Dejan Vuk Stanković: Ako posmatramo iskustvo postkomunističkh zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji, u svim tim državama je postojao jasan društveni konsenzus o neophodnosti učlanjenja u Evropsku uniju. U Srbiji, međutim, proevropski i antievropski blok su vrlo bliski kada je reč o stepenu podrške u javnom mnjenju.
Tačno je da se prilikom ispitivanja javnog mnjenja pokazuje da nekih 70 posto ljudi podržavaju Evropsku uniju, međutim, kada dođu izbori pokaže se da antievropski blok dobije skoro isti broj glasova kao i proevropski. Ljudi se vezuju za Evropu u želji da pobegnu od sumorne ekonomske situacije u Srbiji jer Evropa za nas predstavlja neku vrstu manifestacije dobrog života, lakog zapošljavanja, socijalnih benefita, stabilnosti, mira i progresa, međutim, kada se otvore druge teme, kada krenu nacionalni stereotipi, kada krene priča o jugoslovenskoj drami i ulozi Srbije, onda se iz očekivanja evropskog raja lako krene u neku vrstu tvrdokornog nacionalizma, pa onda dobijete ovakve izborne rezultate.
Vladimir Vuletić: Kod nas se izraz proevropski gotovo u potpunosti izjednačava sa terminom prozapadni, pa se onda na to nadovezuju istorijske podele na prozapadne i proistočne snage, na rusofilski i proaustrijski stav. Evropa je, međutim, mnogo širi pojam od prozapadnog projekta. U Evropskoj uniji su i Grčka, a i Bugarska koja je uvek imala mnogo izraženiji proruski stav nego Srbija, pa je ipak bez problema ušla u Evropsku uniju. U Evopskoj uniji su i značajne zemlje juga Evrope koje su vrlo slične Srbiji, Evropska unija, dakle, nije jednako Zapad, to je mnogo širi projekat u kome mogu značajno participirati i manje zemlje. I Srbiji bi moralo postati jasno da bi za nju dobro bilo da se što pre priključi tom projektu kako bi i sama mogla uticati na ono šta će Evropa postati. Važno je da ljudi shvate da i sami mogu uticati na to kako će Evropa izgledati, a ne da doživljavaju Evropu samo kao nekakvog čiku ili tetu sa batinom koji određuju šta će se i kako u ovoj zemlji raditi.
Omer Karabeg: Srpska radikalna stranka nakon ovih izbora nije više najveća politička partija u Srbiji. Mislite li da će ona krenuti silaznom putanjom?
Vladimir Vuletić: Teško je to reći. Oni i sada tvrde da su pojedinačno posmatrano najveći. Izvesno je, međutim, da se njihov hod ka nekakvom njihovom cilju od 50 posto plus jedan glas zaustavio. Mislim da će to zaustavljanje biti i konačno pod predpostavkom da Srbija krene evropskim putem, odnosno da se formira proevropska vlada.
Dejan Vuk Stanković: Radikali su neznatno pali, za možda 0,5 do jednog procenta kada je reč o podršci biračkog tela. Na statističkom nivou nema nekog velikog pada. Ono što se nije dogodilo, a očekivalo se zbog zaista dobrog rezultata Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, je njihov napredak i u tom slučaju bi se moglo govoriti o relativnom zaustavljanju rasta popularnosti Srpske radikalne stranke.
Da bi izbegli pad radikali bi morali da rade upravo ono što sada rade, a to je da na svaki način pokušaju da uđu u vlast. Jer, oni imaju oreol stranke koja uvek ima dobar rezultat, ali ostaje u opoziciji i nikada ne dođe u situaciju da preuzme vlast i pokuša da realizuju svoja obećanja.
Mislim da će Srpska radikalna stranka krenuti silaznom putanjom ako i ovoga puta ostane izvan vlasti i još jednom potvrdi svoj usud stranke koja je i pored dobrog izbornog rezultata uvek politički gubitnik. Mislim da bi u tom slučaju počelo osipanje njihovih glasova.
Vladimir Vuletić: I preuzimanje vlasti može imati i negativne posledice. Treba se setiti da su radikali imali vlast u Novom Sadu, pa je onda među njima došlo do podele, odnosno do izlaske gradonačelnice Maje Gojković iz Srpske radikalne stranke. Vlast često može biti povod da se stranka iznutra rascepi i na taj način oslabi.
Omer Karabeg: Po nekim mišljenima na dobar rezultat stranaka proevropske orijentacije uticao je, ne toliko Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koliko ugovor italijanskog Fiata sa kragujevačkom Zastavom koji obezbeđuje prosperitet ne samo Kragujevcu nego dobrim delom i celoj Šumadiji. Slažete li s tim gospodine, Stankoviću?
Dejan Vuk Stanković: Očekivanja građana uvek su manje-više vezana za socijalno ekonomsku sferu, za bolji standard i za veću mogućnost zapošljavana. Kada je reč o Fiatu, to jeste značajna investicija, doduše za sada na nivou pisma o namerama, ali građani Kragujevca, koji zbog kraha Zastave evo više od decenije žive u jako teškom socijalnom i materijalnom položaju, svakako u tome vide veoma pozitivan gest i cene napore onih koji su uspeli da obezbede taj aranžman.
Vladimir Vuletić: Vi ste u vašem pitanju pomenuli i Sporazum i stabilizaciji i ugovor sa Zastavom. Te dve stvari su međusobno povezane. Sporazum o stabilizaciji bez Fiatovog ugovora sa Zastavom ne bio toliko važan, on je tim ugovorom praktično materijalizovan. Rekao bih još nešto. Mene je čudio talas pesimizma koji je uoči izbora zahvatio proevropske stranke u Srbiji, jer su rezultati predsedničkih izbora pokazali da je većinska orijentacija u Srbiji proevropska.
Nije mi bilo jasno zašto je Demokratska stranka onako, rekao bih, nevoljno ušla u izbore i zašto je u prvim danima kampanje u proevropskom bloku prevladavala gubitnička atmosfera. Mislim da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i ugovora Fiata sa Zastavom dalo vetar u leđa proevropskom bloku, odnosno vratilo nadu i veru u proevropski put Srbije onima koji su se na izvestan način pokolebali.
Omer Karabeg: Bio je još jedan potez Evropske unije, to je najava ukidanja viza. Koliko je ta najava pomogla koaliciji okupljenoj oko Demokratske stranke? Evo zašto to pitam - za čoveka koji jedva sastavlja kraj s krajem to ne znači ništa jer on sebi ne može da dozvoli put u inostranstvo, a takvih je jako mnogo u Srbiji.
Dejan Vuk Stanković: U pravu ste, ali najava ukidanja viza je jeda vrsta pozitivne poruke. To je deo celog paketa optimističkih poruka koji je uoči izbora stigao iz Brisela. Naravno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ima simbolički karakter, jer je njegova primena, kao što znamo, odložena do trenutka dok se ne ispune sve obaveze prema Haškom tribunalu.
Evropa se, dakle, na pozitivan način postavila prema Srbiji pokušavajući da neutrališe negativan efekat koji je proizvelo proglašenje nezavisnosti Kosova, a potom i njeno priznanje od značajnog broja država Evropske unije. Uzgred budi rečeno, značajan broj građana Srbije ima rodbinu po zapadnoevropskim zemljama i svakako da su zainteresovani da slobodno putuju u evropske zemlje umesto da traže vize i prolaze kroz sve komplikovane procedure.
Vladimir Vuletić: Slažem se da najava ukidanja viza ima simbolički karakter. Postoji još jedan momenat. Činjenica je da se je kod ljudi, koji su proevropski raspoloženi, počeo da javlja osjećaj neutralnosti prema Evropi zbog izolovanosti Srbije viznim režimom.
Osećaj da je Srbija na neki način nepoželjna u Evropi nije toliko uticao na to ti ljudi promene poziciju, koliko ih je demotivisao da izađu na izbore. Najava ukidanja viznog režima ohrabrila je pripadnike srednje klase, dakle one ljude koji imaju mogućnost da putuju i koji su stalno bili izloženi neprijatnostima kada je trebalo ostvariti putovanje u evropske zemlje.
Drugo, najava ukidanja viza imala je uticaja i na manje obrazovani deo populacije, a to su uglavnom glasači Srpske radikalne stranke. Iz tih slojeva najviše ima ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu i svakako da njima i njihovoj rodbini odgovara ukidanje viza.
Omer Karabeg: Može li se reći da je Evropska unija ovog puta dobro igrala i da je, za razliku od nekih ranijih slučajeva, svojim potezima znatno pomogla demokratskim snagama u Srbiji?
Dejan Vuk Stanković: U izvesnom smislu da. Ovog puta nije bilo pretećih poruka, bilo je više razumevanja i uzdržavanja od negativnih komentara, ali sve to je u neku ruku bilo relativizovano insistiranjem na vezi između Kosova i Evropske unije, odnosno nužnosti da Srbija u jednom trenutku prihvati evropsku politiku po pitanju Kosova i samim tim odustane od svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
To je bila teza koja je na neki način bacala senku na optimističkim poruke poruke iz Brisela. Dakle, pozitivne poruke su imale efekta, ali je kosovsko-metohijski problem stalno lebdeo u vazduhu.
Vladimir Vuletić: Poslednjih dvadesetak godina bili smo svedoci dve strategije Evropske unije prema zemljama regiona, posebno prema Srbiji. Jedno je bila strategija štapa, a drugo šargarepe. Pokazalo se da strategija štapa, koja i danas ima svoje zagovornike, ne daje adekvatne rezultate, odnosno da je strategija šargarepe mnogo uspešnija.
Strategija štapa dovodi do nacionalne homogenizuje i daje argumente protivnicima evropskih integracija u njihovoj kamapanji protiv Evropske unije. Strategija šargarepe, s jedne strane, pomaže proevropskim snagama, a, s druge strane, oduzima argumente antievropskim snagama u njihovoj priči protiv Evrope.
Omer Karabeg: Kad govorimo o budućnosti Srbije veoma bitna su opredeljenja mlade generacije. I vi, gospodine Stankoviću, i vi, gospodine Vuletiću, ste profesori fakulteta i u stalnom ste kontaktu sa studentima. Kakav je vaš utisak - da li su oni na ovim izborima glasali za proevropski put?
Dejan Vuk Stanković: Situacija se promenila nakon devedesetih godina kada su mladi na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije tražili promenu sistema i odbacivanju Miloševića i njegove politike. Sada mi se čini da kod mlade generacije provejava duh podele.
Među studentima iz urbanih sredina vidljivo je proevropsko opredeljenje, ali postoje i mladi ljudi, oni najvećim delom nisu na fakultetima, koji su skloni da prihvate nacionalističku retoriku, a bogami i jednu nasilničku praksu iskazivanja svojih političkih stavova, što smo videli na februarskim uličnim manifestacijama u Beogradu. Ta populacija mladih ljudi oko 20 godima, koja je rasla uz bombardovanje i uz nacionalnu frustraciju vezanu za izgubljene ratove i izbeglice, nije imuna na nacionalističku ideologiju, ksenofobiju i različite oblike mržnje i njome se lako manipuliše.
Vladimir Vuletić: Činjenica je da postoje podele među mladima. Jedan od razloga za to je što sada na scenu dolazi generacija koja je socijalizovana u ratnom periodu kada su mnoge porodice teško živele. Drugi činilac je vezan za izolovanost Srbije. Posmatram mlade ljude iz Evrope koji o vikendu putuju u Rim, Madrid, Pariz ili London, a našima je to gotovo nemoguće, što zbog finansijskih razloga, ali pre svega zbog nemogućnosti da dobiju vizu.
Omer Karabeg: Šta mislite kakave je orijentacija tajkuna koji praktično vladaju privredom Srbije? Da li njima više odgovara evropski put ili izolacija?
Dejan Vuk Stanković: Ja mislim da svako onaj ko je napravio novac na izolaciji, nastoji da što manje bude izložen uticaju konkurencije koju nesumnjivo podrazumeva evropski put Srbije. Proevropska orijentacija ne bi smetala onim tajkunima koji su svoj kapital manje-više već plasirali po evropskim tržištima.
Problem su, dakle, oni tajkuni koji imaju novac isključivo u Srbiji. Sumnjam da njima odgovaraju otvaranje i konkurencija koja vlada na evropskom i svetskom tržistu jer danas u Srbiji postoje ljude koji zarađuju ogroman novac samo na trgovinskim maržama zbog toga što nema konkurencije. Kada bi bili izloženi konkurenciji, oni ne bi mogli svoj monopol na takav način da naplaćuju.
Vladimir Vuletić: Teško je dati jednoznačan odgovor, mada sam sklon tezi da je ekonomska elita u Srbiji više proevropski orijentisana. Njoj odgovara otvaranje tržista i ukidanje carinskih barijera. Mislim da čak i onima koji su monoplisti, ukoliko imaju nekog preduzetničkog duha i težnju ka širenju, pre svega mislim na regionalno širenje, dugoročno posmatrano odgovara otvaranje Srbije prema Evropi.
Postoji i grupacija biznismena koji se bave proizvodnjom, pre svega industrijskom, koji su itetako zainteresovani za pristup evropskom tržištu.
Omer Karabeg: Ko je, po vama, dobitnik, a ko gubitnik ovih parlamentarnih izbora?
Dejan Vuk Stanković: Generalno gledano, u svakom parlamentarnom sistemu postoji pravilo koje definiše ko je gubitnik, a ko je dobitnik. Gubitnik će biti onaj ko ne formira vladu, a dobitnik onaj ko vladu formira.
Kada pojedinačno posmatrate rejtinge stranaka najveći dobitnik je svakako Demokratska stranka i koalicija okupljena oko nje koja je osvojila skoro 39 posto glasova i 102 poslanička mesta. Gubitnici su Demokatska stranka Srbije i Nova Srbija koji su sa 16,5 posto podrške pali na 11,2 procenta. Izgubli su 5 procenata birača i 17 poslaničkih mesta, što je žnačajan gubitak.
Vladimir Vuletić: S obzirom na atmosferu koja je stvorena u predizbornom periodu, na proglašenje nazavisnosti Kosova, na očekivanja da će na ovim izborima biti napravljen strahovit zaokret, moglo bi se reći da je gubitnik pre svega antievropska politika. Kada je o Demokratskoj stranci reč, činjenica je da je ova partija, formirala vladu ili ne, dobitnik ovih izbora. To da li će neko biti na vlasti ili ne - na kratak rok može nešto značiti, ali ne i dugoročno.
Omer Karabeg: I na kraju, da li se na osnovu ovih izbora može izvući zaključak u kom pravcu će se srpsko društvo kretati narednih godina? Govorim o trendovima.
Dejan Vuk Stanković: Dosta zavisi od toga ko će formirati vladu. Bolni proces tranzicije brže i efikasnije ćemo savladati, ako budemo imali vladu proevropskog bloka. Ukoliko ne bude tako, ukoliko vladu budu formirale konzervativne nacionalne stranke podržane Socijalističkom partijom, onda možemo u najboljem slučaju očekivati stagnaciju, možda i neki blagi regres koji će svakako trajati dosta dugo vremena.
Ono što je za Srbiju karakteristično jeste da je to podeljeno društvo, da je podela naš usud koji će definisati trendove, pa se može desiti da ostanemo zaglibljeni na nivou istorijskog razvitka na kome smo sada, s tim da ćemo krenuti regresivnim putem, ukoliko stagnacija potraje malo duže.
Vladimir Vuletić: Ako se formira čvrsta koalicija za evropsku Srbiju, to će doprineti stabilnosti u regionu, što će onda povratno uticati i na stabilnost u Srbiji. Ne očekujem nekakve spektakularne promene ni u ekonomskom, ni u nekom drugom pogledu, ali svakako da bi vlada proevropskog bloka ubrzala trend oporavka čitavog regiona. Kada govorimo ekonomiji, onda je nemoguće razmišljati o nekakvom ekonomskom prosperitetu ove ili one zemlje regiona. Moguće je razmišljati samo o ekonomskom prosperitetu čitavog regiona. Velike kompanije nisu zainteresovane za male zemlje, U ekonomskom, političkom i vojnom pogledu Srbija, kao i druge države regiona, faktički i ne postoji na mapi sveta. Samo ceo region, a i on je jedva vidljiv, može biti interesantan za neke veće ekonomske poduhvate koji će doneti veći standard i bolji život. U slučaju da se formira drugačija vlada onda nam preti stagnacija, a na duži rok možemo očekivati i neke lošije scenarije.
