Geostrateški razgovor Milorada Dodika s Tomislavom Nikolićem
- Alo, Tomislave, Milorad ovdje...
- Gde ovde?
- Ovdje u Banja Luci.
- Pa nije to ovde. To je tamo, tamo u Bosni.
- Nije Banja Luka ni u kakvoj Bosni! Banja Luka je, Tomislave, u Republici Srpskoj, jedinoj srpskoj republici na cijelom svijetu!
- A jel? A čija je Republika Srbija ako nije srpska?
- To bi ti, Tomislave, trebo da objasniš srpskom narodu. Ali boli tebe uvo za srpski narod, tebi su sada važniji Turci.
- Kakvi Turci?
- Svakakvi Turci, Tomislave, tebi je to sasvim svejedno. Tebi je Turčin mio, ma koje vjere bio. Zato si i išo u Ankaru.
- A gde je trebalo da idem kad su me pozvali u Ankaru? U Ulan Bator?
- I tamo ćeš ti da odeš. Otkad si posto naprednjak, naprosto je nevjerovatno koliko napreduješ. To se najbolje vidjelo u Ankari.
- Šta se videlo?
- Da si mnogo napredovo: od Velike Srbije do Male Azije.
- Pa nisam ja kriv što je Ankara u Maloj Aziji.
- A ko je kriv što u Velikoj Srbiji danas nije ništa izuzev Republike Srpske?
- Da nisam možda ja?
- Nego ko, crni Tomislave, nego ko?! Pa ko sem tebe ide da se klanja Turcima u
Ankaru?! Sigurno im pjevaš: „Ko to kaže, ko to laže, Mala Azija je mala...“
- Nemoj tako, Milorade. Nisam ja tamo išao sam. Išla su i ova trojica Bosanaca iz Predsedništva BiH...
- Nisu to Bosanci, Tomislave! To su jedan Srbin, jedan Musliman i jedan Željko Komšić.
- A što za njega ne kažeš da je Hrvat?
- Zato što on to nije. Da je Hrvat, bio bi moj prijatelj i zvao bi se Dragan Čović.
- A šta je onda Komšić po nacionalnosti?
- Šta ja znam šta je?! Valjda Finac ko Sejdić i Finci. I šta je tu sad uopšte važno šta je Komšić? Jedino pravo pitanje je: šta si ti, Tomislave?
- Kako: šta sam?
- Srbin očito nisi.
- Ti ćeš da mi kažeš šta ja jesam, a šta nisam?! Neće valjda Bosanci da nam određuju ko je Srbin, a ko nije!
- Nisam ja Bosanac!
- Svi iz Bosne su Bosanci. Tako smo vas mi u Srbiji uvek nazivali. Uvek se pevalo „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a nikad i nigde „kad ljubi Republikosrpskanac“.
- A šta ti zoveš Srbijom? To što je ostalo od Republike Srbije? Pa više je Srbije van njenih granica nego unutar njih! A ti da si Srbin, ne bi odlazio u Ankaru da podržavaš turske planove da se uništi i ovo malo Srbije van sebe!
- Nikakve ja planove nisam podržavao. Ja sam tamo išao da sprečim da Turska kod drugih država zagovara priznanje nezavisnosti Kosova i da se sa Turcima dogovorim da ne lobiraju za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Išao sam da neke stavove usaglasimo, a neke približimo.
- Lijepo si se približio, Tomislav-efendijo, lijepo... Toliko si se približio da si Tursku proglasio i susjednom državom.
- Nemoj da izmišljaš!
- Nemam ja šta da izmišljam. Dovoljno je da ti pustim snimak iz Ankare: „U mom narodu može se čuti da komšije, kakvi god da su, čovek ne može da bira. Opet, svako sebi bira prijatelje. Uveravam vas da Srbija u BiH i Turskoj ne vidi samo susede koji su joj bez njene volje dodijeljeni. Moj narod u građanima BiH i Turske vidi i prijatelje, nekoga na koga se može osloniti.“ Čuješ li se, crni Tomislave, šta govoriš? Čuješ li se gdje kažeš da su BiH i Turska susjedi Srbije?
- Ja sam reko da su nam te zemlje više od suseda.
- To je tvoja pusta želja, Tomislave, jer te od turskog komšiluka dijele Bugarska, Makedonija i Grčka, a od bosanskohercegovačkog Republika Srpska.
- Turci se, Milorade, za razliku od tebe, prema Srbiji ponašaju komšijski. Oni su do sada više investirali u Srbiju nego u BiH i ja sam ih u Ankari pozvao da nastave sa investicijama, pogotovo u Bosni, jer nam je interesu da se i naš komšiluk razvija i napreduje.
- Kuda da napreduje?
- Kuda i mi: prema Evropskoj Uniji.
- Pa si našo da preko Turske napreduješ prema Briselu?
- Ako sam mogao preko Amerike, mogu i preko Turske. Neću valjda da napredujem tvojim stopama prema članstvu u Pokretu nesvrstanih.
- Kakvom Pokretu nesvrstanih?
- Pa ovom u kojem glavnu reč vodi Naser.
- Ti dobro znaš, Tomislave, da su te priče o mojim navodnim vezama sa tim Naserom prljava izmišljotina beogradskih tabloida!
- A ne smeta ti kad beogradski tabloidi izmišljaju da će pripajanje Republike Srpske Srbiji biti kompenzacija za Kosovo?
- Pa naravno da mi smeta. Neće nas niko pripajati, pa ni Srbija! Može samo da se Republika Srbija pripoji Republici Srpskoj.
- Nemoj da si smešan! Pa šta bi se time dobilo?
- Kako: šta? Pa Republika Srpska Srbija.
- Alo, Tomislave, Milorad ovdje...
- Gde ovde?
- Ovdje u Banja Luci.
- Pa nije to ovde. To je tamo, tamo u Bosni.
- Nije Banja Luka ni u kakvoj Bosni! Banja Luka je, Tomislave, u Republici Srpskoj, jedinoj srpskoj republici na cijelom svijetu!
- A jel? A čija je Republika Srbija ako nije srpska?
- To bi ti, Tomislave, trebo da objasniš srpskom narodu. Ali boli tebe uvo za srpski narod, tebi su sada važniji Turci.
- Kakvi Turci?
- Svakakvi Turci, Tomislave, tebi je to sasvim svejedno. Tebi je Turčin mio, ma koje vjere bio. Zato si i išo u Ankaru.
- A gde je trebalo da idem kad su me pozvali u Ankaru? U Ulan Bator?
- I tamo ćeš ti da odeš. Otkad si posto naprednjak, naprosto je nevjerovatno koliko napreduješ. To se najbolje vidjelo u Ankari.
- Šta se videlo?
- Da si mnogo napredovo: od Velike Srbije do Male Azije.
- Pa nisam ja kriv što je Ankara u Maloj Aziji.
- A ko je kriv što u Velikoj Srbiji danas nije ništa izuzev Republike Srpske?
- Da nisam možda ja?
- Nego ko, crni Tomislave, nego ko?! Pa ko sem tebe ide da se klanja Turcima u
Ankaru?! Sigurno im pjevaš: „Ko to kaže, ko to laže, Mala Azija je mala...“
- Nemoj tako, Milorade. Nisam ja tamo išao sam. Išla su i ova trojica Bosanaca iz Predsedništva BiH...
- Nisu to Bosanci, Tomislave! To su jedan Srbin, jedan Musliman i jedan Željko Komšić.
- A što za njega ne kažeš da je Hrvat?
- Zato što on to nije. Da je Hrvat, bio bi moj prijatelj i zvao bi se Dragan Čović.
- A šta je onda Komšić po nacionalnosti?
- Šta ja znam šta je?! Valjda Finac ko Sejdić i Finci. I šta je tu sad uopšte važno šta je Komšić? Jedino pravo pitanje je: šta si ti, Tomislave?
- Kako: šta sam?
- Srbin očito nisi.
- Ti ćeš da mi kažeš šta ja jesam, a šta nisam?! Neće valjda Bosanci da nam određuju ko je Srbin, a ko nije!
- Nisam ja Bosanac!
- Svi iz Bosne su Bosanci. Tako smo vas mi u Srbiji uvek nazivali. Uvek se pevalo „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a nikad i nigde „kad ljubi Republikosrpskanac“.
- A šta ti zoveš Srbijom? To što je ostalo od Republike Srbije? Pa više je Srbije van njenih granica nego unutar njih! A ti da si Srbin, ne bi odlazio u Ankaru da podržavaš turske planove da se uništi i ovo malo Srbije van sebe!
- Nikakve ja planove nisam podržavao. Ja sam tamo išao da sprečim da Turska kod drugih država zagovara priznanje nezavisnosti Kosova i da se sa Turcima dogovorim da ne lobiraju za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Išao sam da neke stavove usaglasimo, a neke približimo.
- Lijepo si se približio, Tomislav-efendijo, lijepo... Toliko si se približio da si Tursku proglasio i susjednom državom.
- Nemoj da izmišljaš!
- Nemam ja šta da izmišljam. Dovoljno je da ti pustim snimak iz Ankare: „U mom narodu može se čuti da komšije, kakvi god da su, čovek ne može da bira. Opet, svako sebi bira prijatelje. Uveravam vas da Srbija u BiH i Turskoj ne vidi samo susede koji su joj bez njene volje dodijeljeni. Moj narod u građanima BiH i Turske vidi i prijatelje, nekoga na koga se može osloniti.“ Čuješ li se, crni Tomislave, šta govoriš? Čuješ li se gdje kažeš da su BiH i Turska susjedi Srbije?
- Ja sam reko da su nam te zemlje više od suseda.
- To je tvoja pusta želja, Tomislave, jer te od turskog komšiluka dijele Bugarska, Makedonija i Grčka, a od bosanskohercegovačkog Republika Srpska.
- Turci se, Milorade, za razliku od tebe, prema Srbiji ponašaju komšijski. Oni su do sada više investirali u Srbiju nego u BiH i ja sam ih u Ankari pozvao da nastave sa investicijama, pogotovo u Bosni, jer nam je interesu da se i naš komšiluk razvija i napreduje.
- Kuda da napreduje?
- Kuda i mi: prema Evropskoj Uniji.
- Pa si našo da preko Turske napreduješ prema Briselu?
- Ako sam mogao preko Amerike, mogu i preko Turske. Neću valjda da napredujem tvojim stopama prema članstvu u Pokretu nesvrstanih.
- Kakvom Pokretu nesvrstanih?
- Pa ovom u kojem glavnu reč vodi Naser.
- Ti dobro znaš, Tomislave, da su te priče o mojim navodnim vezama sa tim Naserom prljava izmišljotina beogradskih tabloida!
- A ne smeta ti kad beogradski tabloidi izmišljaju da će pripajanje Republike Srpske Srbiji biti kompenzacija za Kosovo?
- Pa naravno da mi smeta. Neće nas niko pripajati, pa ni Srbija! Može samo da se Republika Srbija pripoji Republici Srpskoj.
- Nemoj da si smešan! Pa šta bi se time dobilo?
- Kako: šta? Pa Republika Srpska Srbija.
