Pojedini prevoznici odbijaju da voze izbeglice i migrante, koji sa kartama i dokumentima izdatim od strane policije u Srbiji, iz Beograda žele da odu uneki od prihvatnih centara u zemlji, kažu za Radio Slobodna Evropa u Info parku, koji pomaže izbeglicama.
Prema našim saznanjima, sličnim informacijama raspolažu i u Komesarijatu za izbeglice Srbije.
Sa Branislavom Đonin iz Info parka i još trojicom mladića iz Avganistana koji su se prijavili policiji u Srbiji i dobili rok od 72 sata da se jave u Prihvatni centar u Preševu kupujemo karte na šalteru Autobuske stanice u Beogradu.
Iako prodavac podvlači da svako ko ima uredno kupljenu kartu mora i da uđe u autobus, prema iskustvu zaposlenih u Info parku, ovo nije garancija da će mladići iz Avganistana i stići do odredišta.
„Vrlo često nam se dešavalo da kada izbeglice dobiju kamp u Preševu, nemamo način da ih tamo pošaljemo zato što je autobuski prevoznik ’Jedinstvo Vranje’ odbijao da ih primi u autobus. Mi bismo kupili kartu za njih i onda bi neko od predstavnika Komesarijata otišao ujutru da ih isprati na autobus, zajedno sa lekarskom potvrdom da su zdravi, ali nisu hteli da ih prime“, kaže Branislava Đonin.
Kako Radio Slobodna Evropa nezavično saznaje u Komesarijatu za izbeglice, ovaj problem postoji i sa autobuskim i sa železničkim prevozom.
Da li i zbog čega pojedini prevoznici neće da prime migrante u autobuse pitali smo u upravi beogradske Autobuske stanice.
„Mi ne znamo ko kupuje karte, možemo da ih kupimo vi ili ja, da ih damo njima (izbeglicama) i da kada dođu kod voznog osoblja, nastane problem. To je stvar voznog osoblja. Ako ih ne prime, dobijaju sav novac nazad“, kaže pomoćnik šefa stanice Dragan Savić.
Navodi da su već reagovali po prijavi jedne međunarodne organizacije, i ovim povodom poslali upit prevozniku „Jedinstvo Vranje“.
„Zakonski je regulisano da prevoznik ima pravo da ne primi putnika ako utvrdi da je u pijanom stanju, prljav ili da ima, ne daj Bože, neku zaraznu bolest.“
Ovo „prljav“, koje je naš sagovornik izgovorio sa iznenađujućom lakoćom, u Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju svakako ne piše. Prema članu 14., „u autobusu kojim se obavlja javni prevoz, ne mogu se prevoziti deca ispod šest godina starosti bez pratioca, lica obolela od zaraznih bolesti, lica u napitom stanju, životinje, posmrtni ostaci, eksplozivi, lako zapaljive, otrovne, radioaktivne, nagrizajuće materije, organski peroksidi i sl.“
Savić dalje navodi da nema informacije da su vozači autobusa „Jedinstvo Vranje“ odbijali da prevoze putnike, ali da jesu, kako on kaže, imali „problema“.
„'Jedinstvu Vranje' se dešavalo da posle izlaska tih putnika, moraju da voze svoje autobuse na dezinfekciju i tako dalje, i vozno osoblje ima pravo da takve putnike ne vozi“.
RSE: Da li znate da oni prođu pregled i dolaze sa lekarskom potvrdom da su zdravi?
„Sve je to u redu, ali oni se osećaju. Kako da vam kažem, smrde. I iz ’Jedinstva Vranje’ su nam ljudi odgovorili da su morali da šalju posle autobuse na dezinfekciju, što im iziskuje nove troškove.“
„Sramotno je izgovoriti tako nešto“, kaže Branislava Đonin iz Info parka.
„Medicinske organizacije se staraju da niko od ljudi koji su dobili uput za kamp nije zaražen ili eventualno ima telesne vaši. Pritom, moram da kažem da telesne vaši nisu ništa drugačije nego vaške koje imaju i naša deca po vrtićima“, dodaje ona.
Iako navodi da će svako ko je spreman da plati kartu biti prevezen, Zoran Ristić iz „Jedinstva Vranje“ potvrđuje navode iz uprave Autobuske stanice.
„Kada smo organizovano prevozili izbeglice prošle godine, imali smo i dezinfekciju i sve i svašta. Ako su to putnici kao i svi ostali, dođu, uzmu kartu, onda mogu da putuju“, rekao je Ristić.
Problem da stignu do odredišta u roku od 72 sata, koliko im daje policija, izbeglice i migranti imaju i kada je reč o prihvatnom centru u Šidu, na granici sa Hrvatskom.
„Poslednje iskustvo koje smo imali je da je čovek koji boravi u kampu u Šidu došao u Beograd, i nije mogao da kupi kartu da se vrati. Pozvao je nas, ali ni mi nismo mogli. Na prodajnom mestu su nam rekli da ti autobuski prevoznici odbijaju da prevoze izbeglice i da mogu da idu samo Lastinim autobusom, koji je tek sutradan. On je pokušao i na železničkoj stanici da kupi kartu, tamo su mu rekli da dođe kasnije, a kada je došao kasnije shvatio je da više nema voza za Šid“, kaže Branislava Đonin.
Na Lastinoj stanici u Beogradu, pokušali smo da kupimo karte za izbeglice za taj dan. U Šidu, uz „Lastu“, staju i autobusi „Panturista“ i „Čazmatransa“ iz Hrvatske.
„Oni ne mogu da putuju sa hrvatskim prevoznikom, nemaju pasoš. To je međunarodna linija i ne mogu da se prevoze tom linijom“, kažu nam na prodajnom mestu „Laste“.
Iz osiječkog „Panturista“ pak odgovaraju da je razlog zbog kog ne mogu da prevoze putnike od Beograda do Šida, zabrana kabotaže na teritoriji Srbije, odnosno zabrana prevoza putnika između pojedinih mesta na području jedne države. Države po pravilu dopuštaju obavljanje kabotaže na svom području samo domaćim prevoznicima.
U „Lasti“, međutim, nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega su bili spremni da kartu istog prevoznika do Šida, uz ime i prezime, prodaju nama.
Uprkos pohvalama na račun Srbije kada je reč o odnosu prema izbeglicama, ovo nije prvi put da su ovi ljudi izloženi diskriminaciji. U jeku migrantske krize na putu ka Subotici svedočili smo razdvajanju putnika, kada je vozač, iako su mesta bila numerisane, izbeglice usmerio ka zadnjem delu autobusa.
„Nažalost, to je slika i prilika našeg društva. Neznanje i nepostojanje želje da se upoznaju ti ljudi i druge kulture. Mislim da svi zajedno treba da se borimo protiv toga i da pokazujemo neku drugačiju sliku o ljudima koji su potpuno isti kao i mi“, navodi Branislava Đonin.
Mladići iz Avganistana koji su sa nama obilazili šaltere na beogradskoj Autobuskoj stanici, otputovali su u Preševo. Odustali su od čekanja i pokušaja da pređu mađarsku granicu. Jedan od njih putuje sa suprugom i dvoje male dece.
Facebook Forum