U roku od šest meseci Užičani ponovo danima bez pijaće vode. Iako je promenjeno vrelo sa koga se dovodi voda, jer je prethodno bilo zagadjeno, ponovo isti nalaz-crvi i alge u vodi. Koga za to krive Užičani, da li se sve ponavlja jer nije utvrdjena odgovornost za ono što se dogadjalo zimus?
I ovog julskog toplog dana Užičani gledaju na sat, prate dolazak cisterni, pripremaju flaše i kanistere i staju u red za pijaću vodu. Beležimo:
Četvrti dan Grada Užice je bez pijaće vode, ne zna se još uvek ko je kriv. Alternativni izvor i vodosistem Sušičkih vrela zagađen je štetnim algama. Istražiće se ko je pogrešio.
„To ćemo prepustiti organima gonjenja, ali mi ćemo sigurno potražiti odgovornost i ostalih nadležnih u ovom slučaju. Znači, neće proći a da niko ne bude odgovoran, da bude samo priroda odgovorna. Verujte, ovo nije smelo da se dogodi i ako se ispostavi da je gradska uprava, Grad kriv, rukovodstvo, mi smo tu da snosimo odgovornost“, uverava užički gradonačelnik Saša Milošević.
Nije u pitanju ljudski faktor. Pogrešila je tehnika, kaže Dragan Simić, direktor užičkog JKP „Vodovod“:
„Ljudska greška sigurno nije, nego greška tehnike. Neki ventil negde slučajno propusti. Ovo je ipak priorodna pojava, a kako utvrdićemo“.
Malo kasnije stigla je vest da je Simić priveden da mu je određeno zadržavanje zbog sumnje da je učinio krivično delo izazivanja opšte opasnosti.
Ipak optimizam postoji, neće dugo trajati ova situacija. Štetne alge polako nestaju sa Sušičkih vrela. Biljana Mijović, direktorka Zavoda za javno zdravlje Užice:
„ Pogoršanje kvaliteta vode do koga je došlo zbog bioloških indikatora će se očito vrlo brzo srediti jer je došlo do naglog poboljšanja. Broj ćelija algi Plankthotrix rubescens, koji se u početnim uzorcima kretao od 210 do 810 u samoj mreži, u uzorcima od juče se kreće od nula do 40 jedinica ćelija na mililitar vode. Zabeležen je i drastičan pad nematoda u samoj mreži.“
Profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Petar Dokmanović kaže da je Srbija, što se tiče ekoloških standarda u vodosnabdevanju, pola veka iza Evrope. I da je čeka, kao kandidata za članstvo u EU, ogroman posao, pre svega, stvaranja mreže punktova za kontrolu kvaliteta vode. Za sada, gradjani Srbije većinom piju dobru vodu, ali užički sindrom može da se pojavi na šest punktova na kojima se koristi voda iz površinskih akumulacija. Rešenje je zamena dotrajalih vodovodnih cevi i korišćenje izvorišta podzemnih voda. Šta bi mogao biti uzrok ponovljenog zagadjenja vode u Užicu?
“Verovatno je ili je ostalo tog zagadjenja u cevima ili se pokušalo da se proba sa vodom iz akumulacije u nadi da se popravio kvalitet”, kaže profesor Dokamnović.
Na pitanje šta treba uraditi da bi se u Užicu dugoročno sredila situacija sa snabdevanjem vodom, profesor Dokmanović kaže da prvo treba proveriti da li je ta akumulacija upotrebljiva, koliko će da košta i koliko vremena treba da se sanira mikrobiološko zagadjenje.
“To je varijanta jedan, a varijanta dva je da se okrenu izvorištu podzemnih voda, eventualno novim neiskorišćenim vrelima i uz njih da se naprave bunari za precrpljivanje u periodu malovodja, jer takva praksa postoji već u Srbiji . To su rešenja koja mogu biti dugoročna.”
Profesor Dokmanović dalje upozorava da užički sindorm preti i drugim područjima u Srbiji u kojima se voda crpi iz površinskih akumulacija . “Ni na jednoj od 6-7 akumulacija ne postoje adekvatne mere sanitarne zaštite. Tamo ima divljeg kupanja, nema sanitarnih čvorova... ne održavaju se kako treba, s obzirom da je to voda za piće.”
Sve u svemu, Srbija je pola veka iza Evrope, kaže Dokmanović: “Po pitanju generalne organizacije voda u odnosu na evropske standarde stanje je veoma loše. Mi smo sada na putu pristupanja EU i u narednih nekoliko godina, najdalje narednoj deceniji, mi to moramo da rešimo.”
