Džef Bezos: Put od garaže do kolonizacije svemira

13 milijardi dolara zarade u jednom danu

U žižu javnosti je opet dospeo u prošli ponedeljak (20. juli) kada uvećao svoje bogatstvo za 13 milijardi dolara zbog skoka vrednosti akcija njegove kompanije za 7,9 odsto. To je najveći rast bogatstva u jednom danu otkako je Blumberg (Bloomberg) napravio 2012. indeks kojim se meri imovina milijardera.

Od izbijanja pandemije korona virusa uvećao je svoj imetak za 74 milijarde dolara na ukupno 189, iako su SAD upale u najveću ekonomsku krizu od Velike depresije 1930-ih.

Poslovanju Amazona, čija se tržišna vrednost procenjuje na više od hiljadu milijardi dolara, išao je u prilog rast onlajn kupovine zbog ograničenog kretanja građana u vreme pandemije. Bezosovo bogatstvo premašuje bruto društveni proizvod Mađarske, Ukrajine ili Katara.

Oksfam (Oxfam), britanska humanitarna organizacija koja se bori protiv globalnih nejednakosti, saopštila je da je “zaista šokantno” da je Bezos uspeo da zaradi toliko novca tokom ove krize zbog koje su stotine miliona ljudi širom sveta prinuđeni da se oslanjaju na javne kuhinje i pomoć vlada. “Teško je pomiriti ovu sramotnu cifru sa realnošću u kojoj mi ostali živimo,” kazala je za Gardijan (Guardian) Rebeka Gaulend (Rebecca Gowland), jedna od direktorki Oksfama.

Saslušanje u Kongresu

Prema njenim rečima globalne ekonomske politike “nisu u skladu sa svojom svrhom” i “omogućavaju ekstra bogatima da akumuliraju ogromne količine novca na račun nas ostalih u trenutku kada je on preko potreban za zdravstvenu i socijalnu zaštitu”.

Bezosa odavno optužuju za monopolsko ponašanje, pa je za sredu najavljeno njegovo i saslušanje još nekolicine milijardera u jednom od odbora Predstavničkog doma Kongresa SAD.

Amazon kao osmo svetsko čudo

Džon Tijen (John Teahan), menadžer u investicionom fondu RWC Partners Equity Income, ističe da bi zbog nezadrživog rasta vrednosti akcija, Amazon mogao postati “kandidat za osmo svetsko čudo”.

On podseća da su deonice ove kompanije porasle za 199.908 odsto od 1997. kada su se prvi put pojavile na berzi.

“To je ljudsko delo koje za sada prkosi finansijskim zakonima,” ocenjuje Tijen.

S druge strane, nekadašnji zamenik guvernera Centralne banke Rusije Sergej Aleksašenko kazao je u maju za RSE da se rast Bezosovih i Amazonovih akcija na berzi, ne može bukvalno tretirati i kao uvećanje njegovog bogatstva.

“Sve dok su akcije u opticaju one su samo papir. Da, on ima kontrolni paket u kompaniji čija vrednost na tržištu raste i u vreme krize zbog povećane onlajn kupovine. Međutim, to ne znači da je Bezos materijalizovao taj dobitak povlačenjem novca,” ističe Aleksašenko.

‘Što je dobro za Amazon, dobro je i za SAD’

Kroz američku istoriju bilo je više bogataša koji su dominirali ekonomijom. Međutim, Džon Rokfeler (John Rockfeller) se uglavnom fokusirao na eksploataciju nafte i železnicu, Endrju Karnegi (Andrew Carnegie) na proizvodnju čelika, a Bil Gejts (Bill Gates) na operativni sistem Majkrosoft (Microsoft).

Kako ističe Frenklin For (Franklin Foer) u magazinu Atlantik (Atlantic), opseg poslovne imperije koju je sagradio Džef Bezos je mnogo širi i bez presedana je u istoriji američkog kapitalizma. Amazon je najveći onlajn trgovinski sistem na svetu u kome se sve može kupiti. On kontroliše više od 40 odsto tržišta prodaje knjiga, skoro polovinu platforme klaud (cloud) za pohranjivanje podataka, zatim trećinu video striminga (streaming) i uključen je u mnoge druge poslove.

Kada je Čarls Vilson (Charles Wilson), predsednik Dženeral motorsa (General Motors) bio nominovan 1953. za američkog ministra odbrane, tokom ispitivanja u Senatu je izjavio: “Smatrao sam da ono što je dobro za našu zemlju, dobro je i za Dženeral motors, i obrnuto”.

Ista paralela se može i danas povući, jer je Amazon postao više od privatne kompanije i sve više liči na društvenu instituciju, čije se moći ljudi pribojavaju, ali joj i veruju. Ipak, mnogi pitaju da li je ono što je dobro za Amazon, a pre svega Bezosa, dobro i za ostale ljude.

Očuh kao uzor

Bezos je rođen 1964. godine u Albakerkiju (Albuqerque) u Novom Meksiku. Njegova majka Džeklin (Jacklyn) je tada imala samo 17 godina a otac Ted Jorgensen 20 i razveli su se nakon 17 meseci. Džeklin se preudala za kubanskog migranta Miguela Majka Bezosa, koji je usvojio u to vreme četvorogodišnjeg Džefa.

Džef Bezos je izjavio 1999. u intervjuu za Vajrd (Wired) da “nikada nije upoznao” svog biološkog oca. “Realnost je takva da je, što se mene tiče, Majk Bezos moj otac. O tome razmišljam samo kada doktor zatraži da popunim formular,” kazao je tada Bezos.

Za razliku od Jorgensena koji se opijao i nije uspeo u životu, Majk Bezos je došao u SAD kao dečak i govorio je samo španski. Kasnije je naučio engleski i počeo da radi u Eksonu (Exxon).

“Kada je došao sa Kube, (Majk Bezos) je imao 16 godina i bio je ne samo potpuno sam, već je jedino govorio španski. Njegova hrabrost, odlučnost i optimizam nadahnjuju,” napisao je Džef na Tviteru prošle godine.

‘Teže je biti drag nego pametan’

Na njegovo odrastanje je u velikoj meri uticao i deda sa majčine strane Lorens Presto Gize (Lawrance Preston Gise), raketni inženjer i jedan od učesnika prvog lansiranja veštačkog satelita 1957., koji je imao veliki ranč u Teksasu.

Džef je provodio letnje raspuste na ranču gde je pomagao u raznim poslovima oko stoke i obrađivanja zemlje, naučivši mnoge veštine koje su mu kasnije koristile. “Bio je premudar i veoma važan u mom životu,” kazao je Bezos za svoga dedu.

Osim rada na ranču, Bezos je provodio vreme gledajući sa babom sapunice na televiziji, ali ga je najviše zanimala naučna fantastika, čitajući pre svega dela Isaka Asimova i Žila Verna.

Bezos je još kao mali pokazivao sklonost ka matematici i detaljima, pa je izračunao da je njegova baka, koja je bila strastveni pušač, time skratila sebi život za devet godina. Kada joj je to rekao, ona je briznula u plač. Deda ga je odveo na stranu i rekao mu: “Jednog dana ćeš shvatiti da je mnogo teže biti drag nego pametan”.

Bezos će mnogo godina kasnije u obraćanju studentima Univerziteta Prinston, na kome je i sam diplomirao, poručiti da je “biti pametan dar, dok je biti dobar ili drag stvar izbora”. Dedin ranč je kasnije proširio sa 10 hiljada na 121 hiljadu hektara.

Opsednutost svemirom još od detinjstva

Bezos je bio odličan đak a njegovu spretnost ilustruje i anegdota da je šrafcigerom rastavio i sastavio alarm u kući, uključivši ga u svoju sobu da bi onemogućio ulazak bratu i sestri.

Kao najboljeg učenika generacije 1982. intervjuisao ga je “Majami Herald” (Miami). Osamnestogodišnji Bezos je izjavio da želi da “gradi hotele u svemiru, parkove za zabavu i kolonije za dva ili tri miliona ljudi koji bi živeli u orbiti”.

“Čitava ideja je da se sačuva Zemlja. Cilj je da se omogući evakuacija ljudi, a planeta bi postala park,” kazao je Bezos 1982.

Stekavši bogatstvo nastoji da svoju mladalačku viziju sprovede u delo.

Rad na Volstritu

Završio je studije elektrotehnike i kompjuterskih nauka na Prinstonu nakon čega je radio za razne kompanije na Volstritu brinući o računarskim sistemima banaka, investitorskih firmi i drugih kompanija, poput Intela, Andersen Consultinga i na kraju hedž fonda D.E. Shaw & Co kao jedan od njegovih potpredsednika u 30-toj godini.

Posao iz garaže

Uprkos dobroj plati i šefu u hedž fondu, kompjuterskom stručnjaku Dejvidu Šou (David Shaw) kome se divio, Bezos je želeo da pokrene svoj biznis na šta ga je podstakao podatak da se broj korisnika interneta u to vreme povećava godišnje za 2.300 odsto. Izjavio je da do tada nije video da tako nešto brzo raste.

Odluku da se otisne u nepoznato objasnio je svojom životnom filozofijom: “Da li ću žaliti, kada mi bude 80 godina, što sam napustio Volstrit? Ne. Da li bih žalio da sam propustio početak interneta? Da”.

Bezos je navodno imao najpre na umu 20 različitih proizvoda koje bi prodavao na internetu, da bi listu suzio na pet i na kraju je izbor pao na onlajn prodaju knjiga, što je bilo neuobičajeno, ali se na to odlučio zbog njihove relativno niske cene i velike potražnje.

Te 1994. godine, Bezos je održao 60 sastanaka sa članovima porodice, prijateljima i potencijalnim investitorima u nastojanju da ih ubedi da ulože u ovaj potpuno novi tip posla. Upozorio ih je da postoji 70 odsto šanse da ovaj projekat propadne. Gardijan navodi da njih 38 nije uspeo da uveri da mu se pridruže.

Na donatorskoj večeri pre dve godine je izjavio da je sa nekolicinom od njih i dalje u kontaktu.

“Neki od njih uviđaju šta su učinili i priznaju da imaju ‘smešno’ srećne živote, ali drugi jednostavno ne mogu o tome da govore – to je previše bolno za njih,” kazao je Bezos.

“Reč je o ljudskoj prirodi. Neki ljudi se naprosto bolje snalaze u neizvesnim situacijama,” dodao je vlasnik Amazona.

Amazon skiciran tokom vožnje

Sa 300 hiljada dolara, koliko su uložili njegovi roditelji i još nešto novca, Bezos kreće sa suprugom Makenzi (MacKenzie) – sa kojom se godinu dana ranije venčao - na put iz Njujorka za Sijetl dug 4.600 kilometara tokom kojeg je skicirao plan najveće knjižare na svetu sa najviše i istovremeno najjeftinijim naslovima.

Odabrao je naziv Amazon po istoimenom nazivu najveće reke na svetu. U garaži iznajmljene kuće pokreće posao i prva prodata knjiga bila je o veštačkoj inteligenciji.

Jedan od zaposlenih je instalirao zvono koje je signaliziralo svaku narudžbu. To je u početku izazivalo oduševljenje svih u Amazonu, međutim, kako je za manje od godinu dana stizalo i 100 narudžbenica na sat, neprestana zvonjava je svima smetala.

Bezos tada povlači još jedan dalekovidi potez otvarajući mogućnost da potrošači ocenjuju knjige na Amazonovom sajtu, što je pospešilo prodaju. Osim razmišljanja o poslovnoj strategiji, Bezos je na početku radio bukvalno sve, uključujući i istovaranje knjiga.

Iako je bio put u nepoznato, on je zapravo bio otvoren, jer u to vreme nije bilo konkurencije. Amazonu je u prilog išla i odluka Vrhovnog suda da se ne naplaćuje porez na promet trgovcima u američkim državama u kojima nisu fizički prisutni. Kada su i druge kompanije počele tri godine kasnije da prodaju robu preko interneta, nisu mogle da ugroze poziciju Amazona.

Ličnost godine 1999-te

Magazin Tajm (Time) je 1999. proglasio Bezosa ličnošću godine zbog doprinosa onlajn trgovini. Te godine je još živeo u iznajmljenoj kući u Sijetlu iako je već raspolagao sa bogatstvom od devet milijardi dolara. Ubrzo kupuje letnjikovac na jezeru Vašington koji je platio 10 miliona dolara.

Mada je Amazon postao profitabilan tek 2001., krah vrednosti tehnoloških kompanija na tržištu nije ugrozio njegovu poziciju. Naprotiv, njegovi poslovi su se neprestano uvećavali, pa Bezos 2017. postaje najbogatiji čovek na svetu.

‘Svi doprinosimo profitu Amazona, hteli to ili ne’

Paralelno sa klasičnom prodajom, Amazon je razvio i klaud platformu (AWS). Tako se na spisku klijenata od 2014. našla i CIA sa vrednošću ugovora od 600 miliona dolara. Među korisnicima Amazonovog servisa su i pojedini njegovi suparnici, poput Epla (Apple), Netfliksa (Netflix). Kako navodi BBC, oni se uzdaju u uveravanja Bezosove kompanije da neće “zavirivati” u njihove podatke.

Imajući u vidu njegov širok opseg poslova, kako piše Njujorker (The New Yorker), “verovatno doprinosite profitu Amazona nameravali to ili ne”. U svakom slučaju, težnju za sveprisutnošću na tržištu ilustruje Bezosova krilatica da “kada dobijemo Zlatni globus, to nam pomaže da prodamo još više cipela”.

‘Najgori šef’

Uspon Amazona pratile su i kontroverze i optužbe na račun Bezosa da od zaposlenih traži maksimum, a isplaćuje minimalne zarade. Zbog toga je 2014. proglašen za najgoreg šefa na svetu od strane Međunarodne konferedracije sindikata (ITUC). Generalni sekretar ove asocijacije Šaran Barou (Sharan Burrow) je tom prilikom izjavio da Amazon tretira radnike kao “robote”.

“Bogata američka korporacija posluje globalno prezirući dostojanstvo i prava radnika. Džef Bezos predstavlja bezočnog poslodavca koji promoviše korporativni model poslovanja u Severnoj Americi,” rekao je Barou.

Sanders: Umesto istraživanja Marsa, isplatite radnike

Na najbogatijeg čoveka sveta se žestoko obrušio i senator Berni (Bernie) Sanders koji je 2018. predložio zakon nazvan “Stop BEZOS”, optužujući njegovu kompaniju da koristi državne subvencije a pri tom eksploatiše svoje zaposlene.

Sandersova inicijativa je usledila nakon što je neprofitna organizacija New Food Economy utvrdila da trećina Amazonovih radnika u Arizoni zbog niskih zarada mora da koristi državnu pomoć za ishranu. “Umesto nastojanja da istražuje Mars ili ode na Mesec, kako bi bilo da Džef Bezos isplati svojim radnicima zaradu neophodnu za preživljavanje?” istakao je Sanders.

Amazon je reagovao saopštenjem da je u 2017-oj otvorio 130 hiljada novih radnih mesta i da Sandersova tvrdnja o 28.446 dolara prosečnoj godišnjoj plati u ovoj kompaniji navodi na “pogrešan” zaključak, jer su u tu cifru uračunate i isplate sezonskim radnicima. Sanders je odgovorio da je upravo problem u tome što se Amazon i ostale velike kompanije sve više oslanjaju na sezonske radnike kako bi smanjile troškove.

U međuvremenu, Amazon je povećao minimalnu satnicu na 15 dolara, što je Sanders pozdravio.

Bezos: Lansiraću Trampa u svemir

Za razliku od vlasnika Majkrosofta i dugo najbogatijeg čoveka na svetu Bila Gejtsa koji je često bio u fokusu javnosti, Bezos je nastojao da se drži po strani. Međutim, širenje njegove poslovne imperije izazivalo je podozrenje pa i strahovanja mnogih od nekontrolisane moći Amazona.

Tako je Frenklin For još 2014. napisao tekst u Nju Ripabliku (The New Republic) pod naslovom “Amazon mora biti zaustavljen” sa tezom da je preveliki i da “kanibalizuje” ekonomiju.

Bezos se posebno našao na udaru Donalda Trampa (Trump) koji je u predsedničkoj kampanji 2016. najavljivao da će “podseći krila” Amazonu. “Ako ja postanem predsednik, oh, oni će imati problem”. On je optužio Amazon za izbegavanje plaćanja poreza i monopolsko ponašanje. Istovremeno, ministar finansija Stiv Mnučin (Steven Mnuchin) je izjavio prošle godine da je Amazon “uništio maloprodajnu industriju” u SAD i da to treba istražiti i preispitati.

Uprkos Trampovoj netrpeljivosti, i nakon njegovog dolaska na vlast, Amazon je bio favorit 2018. za sklapanje 10 milijardi dolara vrednog ugovora za projekat izgradnje zajedničke odbrambene strukture (JEDI).

Kontroverze je izazvala poseta tadašnjeg ministra odbrane Džejmsa Matisa (James Mattis) sedištu Amazona. Međutim, kako piše Njujork tajms (The New York Times), na Trampovo insistiranje ovaj projekat je dodeljen “Majkrosoftu”, zbog čega se Amazon žalio.

Bezos je na Trampove kritike šaljivo odgovarao na Tviteru da će ga “lansirati” u svemir.

Međutim, kao racionalni biznismen je nastojao da se obezbedi pa je angažovao lobistu Džefa Milera (Jeff Miller), koji je prikupljao novac za Trampovu kampanju, preko koga je uspostavio kanal komunikacije sa moćnim zetom predsednika SAD Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), piše Atlantik. Tokom 2018-te mnogi članovi Kongresa su zatražili od Bezosa da objasni kako će biti korišćen Amazonov softer za prepoznavanje lica, nakon što su organizacije za ljudska prava upozorile na opasnost od zloupotrebe.

Prkošenje zemljinoj gravitaciji

Mladalačke ideje o kolonizaciji svemira Bezos nastoji da pretvori u stvarnost pa je u tu svrhu 2000. godine osnovao kompaniju Blu Oridžin (Blue Origin), za koju se dugo nije znalo. To je nazvao svojim “najvažnijim projektom” za koji izdvaja milijardu dolara godišnje od prodaje svojih deonica u Amazonu.

Cilj je pravljenje raketa koje će moći da saobraćaju između zemlje i svemira kao neka vrsta prevoznog sredstva za zainteresovane putnike u budućnosti, koji su spremni da za to plate. U tu svrhu svemirsko vozilo Nju Šepard (New Shepard) je započelo probne letove 2015.

“Uvek sam pretpostavljao da mu je cilj dominacija sama po sebi,” piše Frenklin For. U eri korporativnog gigantizma u kojima se vlasnici ponašaju kao selebritiji, činilo se da želi da bude najveći među njima. “Međutim, reći da je Bezosov krajnji cilj dominacija na planeti, pokazuje nerazumevanje njegovih namera. Njegove ambicije nisu ograničene zemljinom gravitacijom,” ističe For.

‘Hiljade Ajnštajna i Mocarta u svemiru’

Bezosova vizija je da se jednoga dana u svemir preseli već deo industrije, dok bi se na Zemlju slali gotovi proizvodi i služila delimično za stanovanje. On smatra da je najveći čovekov protivnik gravitacija, te da će biti potrebno mnogo vremena i truda da se ostvari “Velika inverzija” koja će omogućiti rad i život u svemiru, ali da je to “vredno truda”, jer raspolaže “neograničenim resursima”. Istovremeno, time bi se smanjilo zagađenje na Zemlji i verovatnoća da se “na njoj nešto loše dogodi”.

Bezosa zapravo brine da će rastuće potrebe za energijom na planeti premašiti njene ograničene izvore. Stoga, po njegovim rečima, opasnost nije “nužno uništenje”, već zastoj. “Naš rast će morati da se zaustavi što je, po mom mišljenju, veoma rđava budućnost”. Dok se mnogi pribojavaju da će zbog klimatkskih promena planeta postati nenastanjiva, Bezosa brine rizik od ograničenog ekonomskog rasta.

S druge strane, pošto kolonije u svemiru omogućavaju uvećavanje stanovništva bez limita koji postoje na zemlji, ljudska vrsta bi mogla da prosperira kao nikada do sada.

“Milijarde ljudi mogu živeti u solarnom sistemu, što znači da bi mogli imati hiljade Mocarta i hiljade Ajnštajna. To bi bila neverovatna civilizacija,” smatra Bezos.

Amazon, više paradigma nego kompanija

On svakako neće biti u prilici da poseti bilo koju od ovih svemirskih kolonija koje mogu da zažive tek u dalekoj budućnosti, ali to ne umanjuje odlučnost da radi na ostvarenju tog cilja jer je, na kraju krajeva, jedna od osnovnih crta njegove poslovne filozofije dugoročno i strateško razmišljanje i planiranje.

To ilustruje i činjenica da sa 42 miliona dolara finasira gradnju časovnika (Long Now) u planinanama na svom ranču u Teksasu koji će sam, bez ljudske intervencije, tačno pokazivati vreme u narednih 10 hiljada godina. Reč je o pokušaju izmeštanja ljudskog roda iz sadašnjeg trenutka, da bi se produžio njegov osećaj trajanja. Po Bezosovim rečima, ako ljudi “razmišljanju dugoročno, možemo ostvariti i ono što inače nismo u stanju”.

Na kraju krajeva, kako piše Atlantik, on je već na neki način stvorio prototip cilindrične cevi u kojoj žive milioni i zove se – Amazon.com. “Stoga je njegova kreacija manje kompanija, a više zaokruženi sistem i paradigma,” dodaje ovaj magazin.

Može li se 'izbeći' Amazon?

Jedan od Bezosovih poslovnih uzora je milijarder Voren Bafet (Warren Buffett). Istovremeno, među idolima su mu i čuveni kapetan Žan Luk Pikard (Jean-Luc Picard), glavni junak kultne serije “Zvezdane staze” (Star Trek), u kojoj je i sam Bezos igrao epizodnu ulogu. Sa promenom stila, Bezos fizički sve više podseća na svog idola.

Međutim, po rečima Frenklina Fora, njegov način poslovanja više liči na Pikardovog najvećeg neprijatelja Borga koji predočava žrtvama: “Bićete asimilovani i svaki vaš otpor je uzaludan”.

Stoga se nameće pitanje da li uopšte postoji izbor, odnosno da li se može izbeći poslovanje sa Amazonom?

Ta dilema mnogo više muči njegovu konkurenciju nego potrošače. Pojedine kompanije su nastojale godinama da se odupru ulažući velike količine novca u sopstvenu onlajn trgovinsku mrežu. Međutim, i kada recimo Najk (Nike) nije prodavao svoje proizovde preko Amazona, oni su nuđeni kupcima na ovoj platformi.

Razlog je razgranata Amazonova trgovačka mreža koja je direktno povezivala kineske proizvođače sa američkim potrošačima, što znači i mogućnost kupovine falsifikovane robe sa oznakom Najk.

‘Kukumakanje nije strategija’

Kupio je i Vošington post 2013. za 250 miliona dolara, što je izazvalo zabrinutost javnosti da li će ovaj prestižni list uspeti da sačuva nezavisnost i ozbiljan pristup i da li će uspeti da ne podlegne komercijalizaciji.

Bezos je rekao da to nije filantropsko delo te da i novine moraju da budu finansijski samoodržive. Na opasku da mediji sa nezavisnom uređivačkom politikom teško mogu da opstanu na tržištu u eri komercijalizacije i interneta, odgovorio je lakonski: “Kukumakanje nije poslovna strategija”. Restruktuirao je poslovanje ovog lista koristeći iskustva iz Amazona.

Ipak, pozdravljen je njegov gest kada je poslao lični avion da vrati iz Irana novinara Vošington posta Džesona (Jason) Rezaiana gde je 18 meseci bio u zatvoru. Bezos je potom lično otpratio svog novinara kući.

‘Da li ste lenji ili samo nesposobni?’

Optužbe na početku pandemije da zaposleni u Amazonu nisu adekvatno zaštićeni od korona virusa, poslednje su u nizu da ih Bezos tretira kao “potrošnu robu”. Bred Stoun (Brad Stone) navodi u knjizi “Prodavnica svega: Džef Bezos i epoha Amazona” (The Everything Store: Jeff Bezos and the Age of Amazon) da najbogatiji čovek sveta zna da se veoma oštro obraća svojim zaposlenima rečima poput “Da li ste lenji ili samo nesposobni?” ili “Zašto mi uništavate život?”

Njujork tajms je svojevremeno pisao da se radnici Amazona podstiču na bespoštedno nadmetanje i međusobno cinkarenje. Međutim, iako reč “bespoštedno” (relentless) možda najbolje odražava kompetitivni mentalitet Amazona, Bezos često ukazuje i na vrlinu intelektualnog lutanja (wandering) u cilju traganja za najboljim rešenjima.

Stoga su zaposleni u Amazonu, sa kojima je razgovarao Atlantik, kazali da najviše cene kod svog šefa intelektualnu autonomiju koju im dopušta. Bezosovo je geslo da radnici mogu da se ne slože sa nekom odlukom, ali treba da je prihvate (disagree and commit), navodeći da je bilo situacija kada je i on morao da se tome povinuje kada ga je njegov menadžment nadglasao.

Sokratovski test

Nikolas Lavdžoj (Nicholas Lovejoy), jedan od prvih radnika Amazona, kazao je kasnije za magazin Vajrd (Wired) da su intervjui za prijem na posao ličili na “sokratovski test” jer je Bezos proveravao logičku oštrinu kandidata postavljanjem pitanja poput: “Zašto su poklopci na šahtama okrugli?”

“Jedno od njegovih gesla je da svaki put kada primimo nekoga, on ili ona treba da podignu lestvicu za sledećeg uposlenika tako da se stalno povećava sveukupna kritična masa talenata,” precizira Lavdžoj. Bezos insistira da njegovi menadžeri prezentiraju planove na šest stranica, ispisanim celim rečenicama. On smatra da Power Point prezentacije, koje su popularne u poslednje vreme, prikrivaju nejasne misli. Istovremeno, zaokružene rečenice iziskuju preciznije razmišljanje.

Pravilo ’dve pizze’

Bezos ne voli previše sastanka, a kada ih saziva, uvek se pridržava pravila „dve pizze“. To znači da na njemu ne sme da bude okupljeno više ljudi nego što se mogu nahraniti sa dve pizze.

‘Kupci žele, ali ne znaju šta’

Fokus je na ispunjenju želja kupaca umesto bavljenje konkurencijom. Bezos iznova ponavlja zaposlenima da su kupci uvek “čudesno nezadovoljni čak i kada su zadovoljni”. On precizira da kupci uvek žele nešto bolje, “čak i kada ne znaju konkretno šta je to, a vaša želja da zadovoljite kupca motivisaće vas da proizvedete i smislite nešto što će im se svideti”.

Pri tom je važno da se ne naruši poverenje klijenata. “Bio sam šokiran kada sam video koliko su ljudi predvidivi,” izjavio je za BBC Andreas Vajgdend, stručnjak za veštačku inteligenciju zaposlen u Amazonu. On je dodao da na to nisu gledali kao na eksploataciju. “Razmišljali smo o tome kako da pomognemo ljudima da donesu bolje odluke,” dodao je Vajgdend.

U svakom trenutku na Amazonovom sajtu je u ponudi više od 600 miliona proizvoda. Sa istorijom prethodnih kupovina, ova kompanija je najveći katalog želja potrošača, što joj omogućava da koristeći i virtuelnog, glasovnog asistenta “Aleksa” predvidi njihove potrebe i pre nego što toga postanu svesni. “Drugim rečima, Amazon u osnovi predviđa narednu stvar koju ćete želeti – pažljivo procenjuje koje brendove mora imati na sajtu u roku od tri do šest meseci kada ćete ‘iznenada’ biti spremni da kupite te proizvode,” kaže za BBC jedan od bivših direktora Amazona Džejms Tomson. On dodaje da Amazon prodaje proizvode, “ali je reč o kompaniji za prikupljanje podataka”.

U svakom slučaju, Bezos je zadržao imejl adresu jeff@amazon.com na koju kupci mogu da mu se obrate. Iako ne odgovara ne sve poruke, neke od njih prosleđuje najbližim saradnicima sa znakom pitanja kako bi se odgovorilo na zahtev klijenata.

‘Pranje suđa je seksi’

Bezos sve radi planski, pa je tako svojevremeno izjavio da je njegova sada već bivša supruga književnica Makenzi “mudra i zgodna”, ali da je imao “sreću” da je pročitao njenu biografiju pre nego što ju je upoznao. Naime, Bezos ju je intervjuisao za posao u hedž fondu 1993.

Iako njegova karijera sugeriše da maltene non stop radi, smatra da čovek mora dovoljno da se odmora. Stoga uvek spava osam sati, ne zakazauje sastanke rano i, navodno, provede samo šest sati godišnje na sastancima sa deoničarima Amazona.

Nakon večere u krugu porodice ritual mu je, kao i Bilu Gejtsu, pranje sudova. “Prilično sam uveren da je to najseksi stvar koju radim”, rekao je za Biznis insajder (Bussines Insider). Ovaj list piše da ni to nije bez razloga navodeći rezultate istraživanja da svakodnevne obaveze - poput pranja suđa ili prostiranja opranog veša – opuštaju. Tako je jedna studija pokazala da su nakon samo šest minuta pranja suđa ispitanici bili za 27 odsto manje nervozni i 25 procenata više inspirisani.

Bezos ima četvoro dece: tri sina i usvojenu ćerku iz Kine. Za razliku od početka karijere, kada nije pridavao previše pažnje svom izgledu, sada to itekako čini gradeći oreol čoveka u srednjim godinama u sjajnoj formi koji kao filmska zvezda odlučno korača sa naglašenim bicepsima u uskoj majci, naočarima avijatičarkama i ćelavom temenu.

‘Ne pristajem na ucene, gospodine Peker’

Razveo se nakon 25 godina braka. On i Makenzi nisu želeli da se njihov slučaj povlači po javnosti. Međutim, medijsku prašinu podigao je tekst Nešenel Inkvajera (National Enquirer) o Bezosovoj vezi sa voditeljkom Loren Sančez (Lauren Sanchez) pre nego što je okončan njegov brak.

Bezos je pokrenuo privatnu istragu kako je ovaj magazin došao u posed njegovih privatnih fotografija, te o povezanosti Dejvida Pekera (David Pecker), šefa American Inc (AMI), izdavača Nešenel Inkvajera, sa Donaldom Trampom i saudijskom kraljevskom kućom koja je optužena za umešanost u ubistvo kolumniste Vošington posta (The Washington Post) Džamala Kašogija (Jamal Khashoggi).

Nakon toga je, kako navodi Bezos, dobio imejl od izdavača Nešenel Inkvajera u kome se od njega traži da saopšti da izveštavanje ovog magazina nije bilo politički motivisano. U protivnom, objaviće njegove delikatne fotografije na kojima se vidi selfi celog njegovog tela u donjem rublju i poruke od ljubavnice. Umesto da pristane na taj zahtev, Bezos je reagovao obljavljivanjem bloga pod naslovom “Ne, hvala, gospodine Peker”, u kome je optužio ovu medijsku kuću za iznuđivanje i ucenu.

Bezos se inače sreo početkom 2018. u Sijetlu sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamadom bin Salmanom. Nakon ubistva Kašogija krajem te godine, Bezosovi saradnici su optužili saudijsku vladu da je hakirala njegov telefon zbog kritičkog pisanja ovog lista o umešanosti kraljevske porodice u pomenuti zločin.

Škrti Bezos

Bezosu se prebacuje da je, kao i pokojni vlasnik Epla Stiv Džobs (Steve Jobs), škrt i da ne daje dovoljno u dobrotvorne svrhe, za razliku od dugogodišenjeg najbogatijeg čoveka na svetu Bila Gejtsa koji je izdvojio više od 50 milijardi dolara za te namene.

Bezos se nije pridružio inicijativi “Zavet davanja” (The Giving Pledge), koju su pokrenuli 2010. godine Gejts i Voren Bafet u cilju podsticanja milijardera da većinu svog bogatstva odvoje za humanitarne svrhe. Do sada se više od 200 njih obavezalo da će dati ukupno više od 500 milijardi dolara. Ovoj inicijativi se pridružila i Bezosova bivša supruga Makenzi, kojoj je nakon razvoda pre dve godine, pripala četvrtina njegovih akcija u Amazonu.

-Filantropija - Gejtsov prioritet

Nakon učestalih pitanja zašto odbija da se uključi u ovaj projekat, Bezos je objavio tvit sa zahtevom za ideje o “filantropskoj strategiji”. U međuvremenu, donirao je 100 miliona dolara organizacijama koje distribuiraju hranu Amerikancima čiji je standard ugrožen zbog pandemije.

Međutim, kritičari ističu da je to samo 0,05 odsto njegovog bogatstva. Prethodno je izdvojio dve milijarde za Bezos Day One Fund u cilju pomoći beskućnicima i unapređenja obrazovanja dece iz siromašnih porodica. Početkom ove godine obećao je 10 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena.

Budućnost koja je odavno počela

Amazon neprestano širi svoju imperiju. Nakon kupovine trgovinskog lanca za prodaju organske hrane Whole food, prošle godine je započeo eksperiment sa zdravstvenim osiguranjem, nazvanim „Rajsko“, a njegov glasovni asistent „Aleksa“ bi imao pristup podacima o zdravlju ljudi.

Kupio je zatim PillPack američki lanac onljan apoteka. Istovremeno, lansiraće tri hiljade satelita u orbitu da bi omogućio potrošačima širom sveta brzi internet.

Stoga kritičare od sadašnje veličine Amazona još više brine njegova dalja, za sada nezaustavljiva, putanja. Američko društvo se suočava sa sličnim izborom kao i početkom 20 veka kada je Vrhovni sud naložio razdvajanje Rokfelerove kompanije Standard Oil u 34 nezavisna entiteta, kako bi se obuzdao njen monopol. U slučaju Amazona, kako navodi BBC, dilema je da li da mu se dozvoli da saznaje još više podataka o nama u ime bolje usluge – ili da ga primora da razdvoji podatke koje poseduje, pa čak i da podeli ovu kompaniju.

Kreativna destrukcija

Austrijsko-američki ekonomista Džozef Šumpeter (Joseph Schumpeter) je skovao termin „kreativna destrukcija“, što znači da se ekonomski procesi stalno menjaju tako da novo zamenjuje staro. Svojim inovacijama Bezos je doveo do savršenstva taj koncept, s tim što, kako ističe Frenklin For, pokazuje malo saosećanja za uništeno i, istovremeno, neverovatnu sposobnost da prilagođava svet svojim vrednostima i interesima.

Bez učešća na izborima stekao je moć i preuzima ulogu koja pripada državi. Štaviše, nastoji da definiše uslove za budućnost civilizacije, tako da njegova utopija može da zaživi.